UNIVERZITET U BEOGRADU
FILOZOFSKI FAKULTET
ODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU
SEMINARSKI RAD
IZ NEVERBALNE KOMUNIKACIJE
ARTIFAKTI
I KULTURA KAO DETERMINANTA PONAŠANJA I OBLAČENJA
Profesor: Studentkinja:
Dr Bojan Žikić
BEOGRAD, MART, 2010
1
Čovek je biće sa mnogo potreba, a jedna od njih je i
potreba za komunikacijom.
Za razliku od životinja koje međusobnu komunikaciju ostvaruju neverbalno, kod čoveka
se tokom evolucije, usled razvoja govora, razvila i sposobnost verbalne komunikacije.
Iako je verbalna komunikacija jedna od, da kažemo, suštinsk
ih čovekovih odlika,
neverbalni način komuniciranja je, takođe, ostao značajan medijum komuniciranja.
Reči su često nemoćne kada želimo nešto da izrazimo i u tim situacijama se
najčešće pribegava nekom od neverbalnih načina komuniciranja. Koji su to način
i i šta se
time izražava? Neverbalna komunikacija je dosta širok pojam i ne može se suziti na jednu
definiciju, jer se odnosi na sve ono što činimo, sa namerom ili bez nje, ali ne
podrazumeva sam govor. Dakle, pod neverbalnom komunikacijom se podrazumeva:
način na koji govorimo, facijalna ekspresija, položaj tela, usmeravanje pogleda, telesno
dodirivanje, način odevanja, šminkanja, način na koji hodamo, rukopis itd.
Osnovni problem kod neverbalne komunikacije je u njenom razumevanju. Svi
znamo
šta znači osmeh ili namršteno lice, ali ipak pojedine mimike i pokrete različito
shvatamo. Razumljivost poruka je dvostruko bitna. Sa jedne strane, bitno je da primalac
poruku shvati. Sa druge strane, važno je da poruka bude jasna i nedvosmislena kako bi je
primalac razumeo baš na onaj
način
koji je pošiljalac poruke odredio. Zanimljivost
poruke je takođe bitna zbog toga
,
što sa stanovišta praktičnih efekata
, nije dovoljno da
primalac primi, već i da razume poruku. On mora da se zaint
eresuje za njen sadržaj, što je
naj
češće određeno
strukturom njenog sadržaja. Ukoliko toga nema,
primalac će primiti
poruku ali se ne
će zadržati na njoj ili će je brzo zaboraviti.
Na pitanja uvek može da se odgovori iskreno ili lažno. Međutim
, šta god da
iskažemo rečima, telo nas odaje, a to su određeni nesvesni pokreti, tikovi, trzaji. Čovek
ne može uvek
svesno da utiče na telesne znakove ili da ih kao reči stavi u funkciju svojih
ciljeva, pa tako i laži. Tikovi na licu, mimika, gestikulacija
, češkanje (iza uha, nosa,
vrata) crvenilo, bledilo, treptanje, obaranje pogleda, znojenje dlanova, prekrštanje nogu
često su van naše kontrole. Neverbalna komunikacija ima posebno značenje u psiholo
škoj
analizi i određivanju profila ličnosti jer mnogo govori o našim osobinama, sklonostima i
namerama, često ukazuje na određene psihološke smetnje i poremećaje.
