Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Ћуприја, 2018. година
ЗАВРШНИ РАД
Област: Клиничка физикална терапија
Тема: Артрозе (коксартроза и гонартроза)
Ментор:
Студент:
2
1. Дегенеративне болести периферних зглобова – Артрозе
Код артроза је присутна дегенерација и прогресивно оштећење зглобне
хрскавице, углавном, механички оптерећених зглобова. Артроза је једна од
најчешћих болести у хуманој патологији.
Етиологија и патогенеза.
Подела на примарна и секундарна дегенеративна обољења зглобова указује и
на етиолошки фактор. Код примарних артроза узроци су генетски фактори, а код
секундарних артроза узроци су у спољним факторима (траума и др.). Код примарних
артроза постоји нормалан надражај и ненормална хрскавица, а код секундарних
артроза нормална хрскавица и ненормални надражај.
Зглобна хрскацица је анеурална. Хондроцити се у одраслој особи не деле, али
су метаболички активни. Влакнаста структура хрскавице се састоји од колагена. У
матриксу хрскавице основне супстанце су: протеогкукан (мукополисахариди) и
хијалуронска киселина. Бубрење протеоглукана омогућава да хрскавица пружа
снажан отпор компресији и деформацији код оптерећења. На зглобну хрскавицу
поред директног оптерећења тежине тела и терета за време физичког рада, делује и
мишићна неефикасна сила сабијања, која је чак због неповољног угла припоја
понекад и већа од ефикасне силе која савлађује отпор за време динамичке
активности. Овим се објашњава чешћа манифестација артрозе кука него скочних
зглобова.
Хрскавица по престанку оптерећења се опоравља тако што вода из
синовијалне течности улази у хрскавицу и она почиње да бубри и поново поприма
особине хидрауличног јастука. Уколико оптерећење траје дуже или с у кратким
интервалима понавља, преко границе отпорности зглобне хрскавице, долази до
деформације, губљења еластицитета и развија се патолошка појава – фибрилација –
односно појава фисура између влакана хрскавице. Касније се развија ерозија
хрскавице, а као последица тога развија се ебурнизација коштаног ткива.
Ебурнизација је процес стварања новог субхондралног коштаног реактивног ткива
које је сјајно и веома густе коштане структуре. На рубовима кости односно
рубовима зглоба, стварају се остеофити јер је на ободу зглоба највеће оптерећење. У
3
субходралном делу кости развијају се цистичне промене (остеопороза и
вакуолизација).
Фибрилација хрскавице условљава стварање љуспица које пливају у зглобној
течности. При мировању љуспице дегенерисане хрскавице се таложе на дну зглоба и
тај процес условљава иницијални бол при првим зглобним покретима после дужег
мировања. Миграција леукоцита из синовије и фагоцитоза љуспица хрскавице
условљавају ослобађање лизозомних ензима који изазивају реакцију синовије –
реактивно запаљење.
Осим свакодневних оптерећења у току животних и радних активности и
други чиниоци могу утицати на бржу и ранију појаву остеоартрозе. Ту се најпре
мисли на прекомерну телесну тежину, неповољно држање тела у радном процесу
(принудни положај), асиметрична оптерећења зглобова, механички стресови као и
урођене малформације зглобова (луксација кукова, валгус и варус положај колена,
деформације стопала и др.)
Клиничка слика.
Клинички артроза се манифестује следећим симптомима:
бол у зглобу;
јутарња укоченост;
осећај умора;
деформација зглоба са задебљањем околних меких структура;
реактивном појавом синовитиса.
При прегледу постоји палпаторна осетљивост која је најјаче изражена на
рубним деловима зглоба. При покретима чују се крепитације, а финије крепитације
можемо под прстима осетити као шкрипу снега.
Дијагностика.
Дијагностика се своди на клинички преглед:
палпација;
мере обима покрета у зглобу;
обим зглоба;
5
2. Коксартроза (Coxarthrosis)
2.1.
Зглоб кука (Articulatio coxae)
Кук (os coxae) је зглоб између бедрене и карличне кости. То је кугласти
зглоб, у којем је избочени део – главица бедрене кости (caput femoris), а удубљени
део зглобна чашица карличне кости звана acetabulum. У овом зглобу се изводе
покрети великих амплитуда у све три равни.
Основне карактеристике кука у функционалном смислу су следеће:
1. има улогу у стајању, трчању,скоковима, свакодневном ходу, у току пливања
и другим спортским активнотима;
2. двоножни ход, који је природа доделила човеку, разлог је да је овај зглоб у
смислу оштећења, трпљена сталних оптерећења је најугроженији зглоб у
човековом телу;
3. физиолошка стања, трудноћа, гојазност, мењају нормалне односе па је овај
зглоб изложен још већим оптерећењима и консекутивно настају могућности
за већа оштећења;
4. због тога што је мала површина оптерећена у току свакодневног хода, кук је
изложен сталним микротраумама.
Слика број 1:
Зглоб кука
