ASERTIVNA KOMUNIKACIJA
„Ljudska opcija“
Štagod mi činili, drugi ljudi i život stavljaju pred nas uvek nove probleme. Nije teško, posebno ako je u
našem životu upravo aktuelan konflikt ili neki drugi problem, „skliznuti“ u zaključak da je takav način
života nezdrav ili neprirodan. Ako nam se učini da kao takav nije vredan življenja, možemo biti sigurni
da je to posledica naše lične neadekvatnosti da se nosimo sa problemima, a ne posledica života sa
drugim ljudima, jer naši su preci opstali i razvijali se ne uprkos problemima, već upravo zahvaljujući
njima. Da nije tako, ljudska vrsta bi davno izumrla. Nasuprot tome, postali smo jedan od
najsposobnijih, najadiptivnijih bioloških organizama koji je evolucija ikada stvorila.
Poput životinja i čovek poseduje mehanizme „bori se ili beži“ kada je suočen sa problemom. Ove
reakcije su urođene, programirane u nama i svim živim bićima i predstavljaju veoma efikasan način za
prevazilaženje konflikta među životinjama. I mi koristimo ove tehnike, takođe bežimo ili se borimo
jedni sa drugima, ponekad otvoreno, ali češće prerušeno. Doduše, osim tih mehanizama koji su nam
ostali u nasledstvo od naših predaka, današnji čovek poseduje „veliki novi verbalni mozak“- koji je
dodan tokom evolucije preko našeg primitivnog, životinjskog mozga. Sa ovim dodatkom mi smo
dobili i treću opciju, onu koja nas razlikuje od životinja – mogućnost da probleme rešimo
komunikacijom, da radimo zajedno kada se pojavi konflikt ili problem.
Dakle, iako imamo mogućnost da se borimo ili bežimo, mi nismo instiktivno primorani na to. Umesto
toga, mi možemo da iskoristimo našu „ljudsku opciju“ i da, razgovarajući s drugima prevaziđemo
problem. Iako beg i borba ne predstavljaju znak bolesti ili maladaptibilnosti, oni nam, u svetu u kom
danas živimo nisu od velike koristi – naši uobičajeni problemi ne zahtevaju ni bežanje, ni borbu.
Većina naših problema dolazi od drugih ljudi i iz odnosa sa drugim ljudima, gde su ta dva primitivna
odgovora beznačajna u poređebju sa „ljudskom opcijom“- asertivnošću!
Doduše, primitivni mehanizmi borbe i bega interferiraju sa našim verbalnim sposobnostima nošenja
sa problemima. Kada smo uplašeni ili besni, naši niži, primitivni centri u mozgu isključuju većinu
operacija našeg novog ljudskog mozga. Snabdevanje krvlju se automatski preusmerava sa mozga na
mišiće da bi ih pripremilo za fizičku akciju. U tom trenutku, naš novi mozak je blokiran za akciju. Ako
nam, da bismo preživeli, ne preostaje ništa drugo osim da trčimo koliko nas noge nose ili da se
borimo iz sve snage, ova blokada nije problem. Ali naši uobičajeni, svakodnevn problemi retko
zahtevaju jednu od ovih opcija.
(Da li se onda može reći da je asertivna komunikacija trening kojim učimo naš „novi mozak“ kako da
vlada nižim, primitivnim mehanizmima nošenja sa problemima?)
ŠTA ASERTIVNOST NIJE?
Asertivnost nije crta ličnosti, i vežba se, dakle to je naučeno ponašanje. I ako je nekim ljudima ova
vrsta ponašanja bliskija i lakše je prihvataju i usvajaju, nekima može biti težak zadatak da nauče novi
vid ponašanja. Ljudima koji su u životu više preferirali agresivni stil komunikacije ili su po prirodi
anksiozni moraju više da ulože u prihvatanje asertivnosti.
Asertivnost nije uspeh po svaku cenu
Cilj asertivnog ponašanja nije da druga osoba “popusti”.
Asertivnost je oblik komunikacije sa drugom osobom gde je cilj izražavanje sebe, svojih želja,
ostvarivanje jednakosti po pitanju poštovanja, ostvarivanje fer-pleja i svojih ciljeva.
Osoba istupa sa svojom ŽELJOM, a ne ZAHTEVOM.
Asertivno ponašanje ne garantuje 100 % ostvarenje ciljeva, namera ili želja.
Dakle, cilj asertivnosti nije zagarantovan uspeh i ekskluzivna borba za svoja prava, niti postizanje
prednosti u odnosu na druge. Zbog toga Jakubovska predlaže upotrebu termina odgovorna
asertacija. Time se naglašava kooperativnost, timski rad, međusobno podsticanje, otvorena
komunikacija, uvažavanje sebe i drugih ljudi.
Asertivnost NIJE Otvorenost po svaku cenu
Asertivnost ne podrazumeva izražavanje svega što mislimo i osećamo, po svaku cenu.
Važan segment asertacije je stepen asertacije (“jačina” asertivnog odgovora) i njena uvremenjenost.
Pri tom ne zaboravljamo da voljno odlaganje asertivnosti nije izbegavanje da budemo asertivni, tj.
nije pasivnost, već odgovornost.
Asertivnost NIJE Istrajnost po svaku cenu
Iako asertivnost podrazumeva borbu za svoje pravo i neodustajanje od onog što nam je važno ili
potrebno, važno je imati na umu da tokom komunikacije možemo čuti argumente druge strane, steći
više uvida u potrebe i želje našeg sagovornika, te u skladu s tim redefinisati svoje potrebe, želje,
viđenje neke situacije ili mišljenje.
To nije odustajanje ili predaja pred “jačim” usled naše pasivnosti, već voljni čin, odluka
RAZLIKA IZMEĐU ASERTIVNOSTI I AGRESIVNOSTI
Kod nas se često brkaju pojmovi asertivnosti i agresivnosti. Nije retko čuti izjavu “Danas moraš biti
agresivan ako želiš da se izboriš za sebe.” Glavna je razlika u tome što asertivna osoba ne ostvaruje
svoja prava i interese tako što neopravdano šteti drugim ljudima, dok agresivna osoba upravo to radi.
Asertivna osoba shvata da će uspeti da ostvari ono što želi i da će biti zadovoljna, ali ne tako što će
druge učiniti nezadovoljnima.
U asertivnoj komunikaciji osoba istupa sa svojom željom a ne zahtevom, naglašava se
kooperativnost, timski rad, medjusobno podsticanje, otvorena komunikacija, uvažavanje sebe i
drugih ljudi.
POREKLO NEASERTIVNOSTI
Neasertivnost nije karakteristika koja se spontano pojavljuje u adolescenciji ili u odraslom dobu.
Neasertivnost je velikim delom naučeni obrazac. Kao deca mi smo prirodno asertivni. Jasno, glasno
B
: drugi ljudi bi morali, trebalo da poštuju dogovor, budu odgovorni, vredni i drugo... Kako može
tako da se ponaša... Kreten, neradnik... Ne sme tako da me vređa...Odakle joj samo ideja da mi se
tako obraća...
C
: 1. bes, ljutnja
2. agresivno ponašanje, “upadanje” u nekonstruktivne konflikte
Bes koji nije produktivan, već nam šteti (i nama i našem odnosu sa drugim ljudima) produkt je našeg
zahteva u odnosu na druge ljude. Kada kažemo „Ti si me razbesneo, ti si me povredila” to je samo
znak da smo odgovornost za sopstveno osećanje (i/ili ponašanje) prebacili na teren drugog ljudskog
bića. Mi smo sami sebe razbesneli, dali smo se razljutiti i time sebi uskratili mogućnost da zdravo
mislimo. Preuzimanje odgovornosti za sopstvene emocije (emocionalna odgovornost) je kamen
temeljac promene u smeru ličnog rasta i razvoja.
ASERTIVNI TRENING
Asenivni trening je grupa različih kognitivno-bihejvioralnih tehnika zasnovanih na principu recipročne
inhibicije i kognitivne restrukturacije.
Prema principu
recipročne inhibicije
asertivni odgovor ima sposobnost da recipročno inhibira strah
koji se javlja u socijalnim situacijama. Asertivnim odgovorom se smatra svaki odgovor koji uključuje
izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i adekvatan način koji uvažava prava drugih
ljudi. Ako osoba u socijalnoj situaciji koja kod nje izaziva strah da asertivan odgovor kod nje će doći
do recipročne inhibicije straha:
Što je osoba više asertivna manji je strah u socijalnim situacijama
. I
obralno: Što je osoba manje asertivna strah u socijalnim situacijama je veći.
Dakle, ono čemu se učimo asertivnim treningom je davanje
asertivnih
odgovora u situacijama koje
kod njega izazivaju strah. To se u prvom periodu radi u sigurnoj atmosferi psihologove kancelarije ili
tima u kom se radi, a zalim i u realnim životnim situacijama. Svaki asertivni odgovor kida vezu izmedju
(I} draži koje izazivaju strah, odnosno socijalne situacije, i (2) samog straha.
Asertivni odgovor, prema principu reciprocne inhibicije, vodi redukciji straha jer kida vezu između
socijalnih draži i straha.
Kognitivna restrukturacija
je pojam koji se odnosi na menjanje automatskih misli i iracionalnih
(samoodmažućih)uverenja kojima mi sami sebi odmažemo u ostvarivanju naših ciljeva, stvarajući
disfunkcionalne emocije koje blokiraju naše adaptabilno ponašanje ( npr. asertivnost).
Životna isustva navode ljude da stvaraju
pretpostavke
o sebi, drugima i uslovima života. Potreba da
se predviđa je vitalna za normalno funkcionisanje, ali neke pretpostavke su rigidne, ekstremne,
otporne na promenu i zbog toga kontraproduktivne.
U središtu poremećaja anksioznosti leži sklonost ljudi da apsolutistički vrednuju zapažene događaje u
svom životu u obliku dogmatskih zahteva "mora" i "treba." Takva uvjerenja se smatraju
iracionalnim
iii
samoodmažućim
zbog toga što obično (ali ne uvek) osujećuju i sprečavaju ljude u postizanju
njihovih ciljeva. Međutim, apsolutisticki zahtevi ne vode neizostavno do anksioznosti (niti bilo kog
drugog emocionalnog poremećaja) jer je moguće da osoba duboko vjeruje: "Moram uspjeti u svim
važnim planovima," da ima samopouzdanje da će uspeti u tom pogledu i stvarno uspe, te
nećedoživeti anksioznost. Međutim,osoba ostaje ranjiva jer uvek postoji mogućnost da neće uspeti u
budućnosti.
Asertivni trening odvija se u dvije faze
I. sistematsko vežbanje asertivnosti tokom savetodavnog rada
2. sistematsko upražnjavanje asertivnosti u realnim životnim situacijama
ŠTA JE ASERTIVNOST?
•
to assert, englski, v (glagol) = izjaviti, izneti (mišljenje), braniti...
•
assertive, engleski, adj (pridev)= uporan, samosvestan, samopouzdan
Asertivnost (Assertiveness, engleski) je psihološki pojam koji je teško prevodiv na srpski jezik. Ovaj
termin se kod nas koristi u izvornom obliku, a paralelno se korite izrazi kao što su: samopotvrđujuće
ponašanje, zauzimanje za sebe, samopouzdano izražavanje.
Definicija (Lange & Jakubowski, 1976): "Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren
(pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi.
ASERTIVNOST prema pomenutim autorima uključuje:
- Poštovanje, ali ne i snishodljivost iz ubeđenja da druga osoba ima veću vrednost i prava, zato što je
u ulozi moći, iskusnija, učenija, drugog pola, nacionalnosti ili rase.
- Asertivna poruka izražava, opisuje osobu i izrečena je bez dominiranja, ponižavanja ili degradiranja
drugoga.
- Asertacija uključuje samopoštovanje koje je jednako poštovanju prava i vrednosti druge osobe.
Dakle, asertivna osoba zauzima egzistencijalnu poziciju Ja sam vredna osoba, Ti si vredna osoba.
- Asertivna osoba u komunikaciji poštuje mišljenja i stavove drugoga, ali to NE ZNAČI da se slaže sa
njima.
- Asertivno ponašanje je vrsta samopotvrdnog ponašanja, odnosno, osoba na taj način čuva svoje
granice i dostojanstvo u situacijama kada postoji realna opasnost da bude izmanipulisana,
zloupotrebljena ili iskorištena.
Asertivni ljudi imaju aktivn odnos prema životu. Asertivna osoba govori
1) jasno
2) glasno
3) bez dvoumljenja
Asertivna poruka izrečena sagovorniku je bez dominiranja, ponižavanja ili degradiranja drugih.
Asertivno ponašanje je konstruktivno, usmereno na uklanjanje prepreka koje onemogućavaju kontakt
sa drugima i smanjuje opasnost od pogrešnog shvatanja situacije.
