Универзитет Мегатренд

                                 

Семинарски рад из Рачуноводства

                   Асигнација, цесија, компензација и 
измирење обавеза преносом хартија од вредности

Ментор:                                                                                                        Студенти:
Доц. др сц. Јован Вукашиновић                                                   Љиљана Миленковић 
                                                                                                         Иvан Лилић
                                                                                                         Марина Живковић

                                                        Јануар 2012. Јагодина

1

Садржај:

Убод_____________________________________________________________3
Асигнација________________________________________________________4-8

-

Однос асигнанта и асигната

-

Однос асигнанта и асигнатора

-

Однос асигната и асигнатора

-

Преношење упута

-

Књижење асигнације

      Цесија___________________________________________________________9-11

-

Услови за прелажење цесије у компензацију

-

Књижење цесије

      Компензација____________________________________________________12-15
      Литература_______________________________________________________16

2

background image

                                                   

Асигнација 

Асигнација 

(

asignatio-

дознака) је писана изјава једног правног лица 

(асигнанта) другом правном лицу (асигнату) да за његов рачун исплати одређени 
износ трећем правном лицу (асигнатору), а то треће лице овлашћује да ту исплату 
прими у своје име.

Код измиривања обавеза асигнацијом постоји облигациони однос између три 

правна лица ради измиривања две обавезе, од којих се једно правно лице налази у 
улози повериоца. Асигнација је тространи правни посао јер је потребна сагласност 
свих лица у овом односу. За измиривање обавеза асигнацијом мора да постоји 
споразум о измиривању обавеза на овај начин. 

Основне карактеристике асигнације:

-

једно правно лице овлашћује друго правно лице да за његов рачун исплати 
одређени износ средстава трећем правном лицу, а треће правно лице 
овлашћује да то плаћање прими у своје име,

-

прихватањем упута од стране примаоца настаје између примаоца упута и 
упућеника дужнички однос који је неизвесан од односа између упутиоца и 
упућеника, као и однос између упутиоца и примаоца.

   Асигнацијом се може измирити обавеза или наплатити потраживање само до 
најнижег износа, ако су међусобне обавезе и потраживања исказане у 
различитим износима.

Асигнацију врши обични дужник. Он упућује друго лице да исплати 
његовог повериоца, а повериоца овлашћује да прими исплату. 

Асигнацију 

предузимају најчешће предузећа која имају код банке кредит за ликвидност. 
Предузећа упућују своје повериоце да од банке, код које имају одобрен кредит, 
захтевају исплату купопродајне цене, а предузећа дају банци налог да изврши 
исплату. Обично је упућивач купац тј. дужник, а платилац банка дужника. У 
том случају асигнација представља две исплате које се скраћено врше и доводе 
до гашења два дуга. Међутим код спровођења асигнације није нужно да 
асигнант буде дужник асигнатору (поклон у новцу, исплата купопродајне цене 
од стране пријатеља).

Асигнацијом се могу извршити и авансна плаћања, ако су аванси уговорени.
   Асигнација се састоји у томе што асигнант даје два овлашћења: једно 
асигнату да изврши исплату, а друго асигнатору да прими исплату. У вези са 
тим, код асигнације треба разликовати три врсте односа: 
- однос асигнанта и асигната
- однос асигнанта и асигнатора
- однос асигната и асигнатора.

4

Однос асигнанта и асигната

    Овај однос даје одговор зашто асигнат треба да изврши неку престацију. Треба 
разликовати да ли је асигнат дужник асигнантов или није. Ако асигнат није 
асигнантов дужник, он не мора да пристане на асигнацију. Ако је асигнат ипак 
асигнантов дужник, он је обавезан да изврши исплату по упуту асигнанта и том 
исплатом он се ослобађа дуга према асигнанту, у мери у којој је платио. Ако је 
асигнат дао више асигнатору, има право на накнаду од асигнанта. Однос између 
асигната и асигнанта представља однос покрића и он објашњава зашто асигнат 
врси исплату. Ако асигнат није дужник асигнанта, а ипак пристаје на асигнацију, 
онда између њих настаје однос пуномоћства.

Однос асигнанта и асигнатора

    Однос између асигнанта и асигнатора објашњава зашто се врши исплата 
асигнатору. То су извесна права и дужности асигнатора одређена валутним 
односом. Обично, то је однос дуга, али може да буде и поклон и зајам. 
Асигнатор мора да пристане на асигнацију. У случају да асигнат не изврши 
исплату асигнатору, овај ће моћи да се обрати асигнанту и да од њега тражи 
исплату на основу тражбине коју има према њему.

Однос асигната и асигнатора

     У овом односу треба разликовати да ли је асигнат дужник асигнанта или 
није. Ако је асигнат дужник асигнанта и ако је добио налог да асигнатору 
исплати оно сто дугује асигнанту, онда је однос између асигната и асигнатора 
исти као однос између цесионара и цезуса. Асигнат је цезус, а асигнатор 
цесионар. У том случају се не тражи пристанак асигната на асигнацију, зато сто 
је асигнација у том случају цесија. Тада асигнату припадају према асигнатору 
сви приговори које има према асигнанту. Ако асигнат није дужник асигнанта, 
он постаје дужник асигнатора тек када се изјасни да пристаје на асигнацију. 
Тада настаје нов облигациони однос између асигната и асигнатора. У том 
случају асигнант не може да истакне асигнатору ни један од приговора из 
валутног односа, односно из односа покрића, јер настаје нова обавеза.

5

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti