1. UVOD
Asinhrone mašine su najrasprostranjenije električne mašine.
Uglavnom se koriste kao električni motori a ređe kao generatori. Udeo
asinhronih motora u ukupnoj proizvodnji električnih motora je oko
80%. Oni predstavljaju osnovne pretvarače električne energije u
mehaničku i danas troše više od 40% ukupno prizvedene električne
energije u svetu.
Proizvode se u širokom opsegu snaga, od delova vata do
nekoliko desetina megavata. Brzina obrtanja asinhronih motora opšte
namene je od 3000 o/min do 5000 o/min a specijalnih do nekoliko
desetina hiljada obrtaja u minuti.
Asinhrone mašine se retko koriste kao generatori za proizvodnju
električne energije, pošto tada zahteva postojanje posebnog izvora
reaktivne energije.
2
2. SKLOP I VRSTE ASINHRONIH MOTORA
Osnovni delovi asinhrone mašine su stator (nepokretni deo) i
rotor (obrtni deo).
Stator je u vidu šupljeg valjka složenog od limova. Duž valjka,
na njegovom unutrašnjem omotaču, po celom obimu nalaze se žlebovi,
a u njima izolovani provodnici, povezani tako da obrazuju višefazni
obično trofazni namotaj.
U unutrašnjosti statora asinhrone mašine nalazi se rotor koji se
sastoji od naslage limova napresovane na vratilo, na čijem se
spoljašnjem omotaču nalaze žlebovi u kojima su provodnici povezani
tako da obrazuju namotaj rotora. Radi smanjenja gubitaka usled
vihornih struja limovi statora i rotora su uzajamno izolovani.
Između naslaga limova statora i limova rotora nalazi se
međugvožđe, čija se veličina kod motora snage do 100kW nalazi u
granicama od 0,25mm do 1mm, pri čemu su veće vrednosti pri većim
snagama i brzinama obratnja.
Vratilo rotora se oslanja na dva nepokretna ležišta.
Rotori se u zavisnosti od tipa namotaja dele na kratkospojene i
fazne. Fazni rotor se često naziva i rotor sa prstenovima ili namotani
rotor. Namotaji faznih rotora se ne razlikuju bitno od namotaja
statora. Krajevi faznih navoja rotora, koji su obično spregnuti u
zvezdu, izvedeni su do tri prstena koji se nalaze pored samog rotora
na njegovom vratilu, i koji su izolovani uzajamno i od vratila.
Kod kratkospojenih rotora provodnici rotora obrazuju takozvani
veveričiji kavez. Provodnici smešteni u žlebove spajaju se
zavarivanjem ili zakivanjem i lemljenjem sa dva metalna obruča,
postavljena na suprotnim stranama rotora.
Slika1. Veveričiji kavez
3
3. izolaciju svežnja provodnika od zidova žleba i od drugih
svežnjeva van žleba
1. Izolacija samog provodnika-1 (slika 3) kod savremenih
mašina vrši se uglavnom pomoću emajlnih lakova na bazi sintetičkih
smola. Provodnik se određenim postupkom prevuče tankim slojem
(filmom) laka, koji je termički i mehanički veoma otporan. Ovako
izolovani provodnici dozvoljavaju veće gustine struje, što dovodi do
smanjenja dimenzija namotaja, a time i do smanjenja mase i
dimenzija čitave mašine. Postoji i izolacija između provodnika-2. ona
se sreće samo kod visokonaponskih mašina čiji su namotaji načinjeni
od provodnika pravougaonog preseka (slika 3(a))
2. Provodnici su u žlebu raspoređeni u jednom (jednoslojni
namotaji) ili dva sloja (dvoslojni namotaji). Kada su raspoređeni u dva
sloja, izolacija između slojeva-6 (slika 3) ostvaruje se postavljanjem
uzdužnog izolacionog umetka, čija debljina zavisi od napona mašine
(obično 0,3-1mm).
Slika 3. izolacija žlebova statora: otvoreni (a) i poluotvoreni (b)
žlebovi za namotaje sa „tvrdim“ navojnim delovima;
poluzatvoreni žlebovi za jednoslojne (c) i dvoslojne (d)
namotaje sa „mekim“ navojnim delovima; 1 - izolacija
provodnika; 2 – izolacija između provodnika; 3 – žlebna
izolacija; 4,5 – izolacioni umeci; 6 – međuslojna izolacija; 7 –
klin
U slučaju namotaja za složeni napon iznad 4000V u izolaciji se
moraju popuniti sve šupljine, tako da ne ostanu ni najmanji mehurići
vazduha. U tu svrhu navojni delovi se pre unošenja u žlebove moraju
impregnisati asfaltnom masom. Impregnisanje se vrši u naročitim
komorama, najpre u vakumu, zatim pod pritiskom.
5
