Садржај
1 Принцип рада
2 Клизање
3 Конструкција
3.1 Једнофазни асинхрони мотор
4 Регулација брзине
4.1 Однос напон - фреквенција
5 Литература
6 Спољашње везе
Од Теслиног проналаска прије више од 120 година, па све до данас
асинхрони мотор је најважнији погонски мотора у индустрији и другим
применама у погонима константне брзине. Основни узроци томе су њихова
сигурност у погону, једноставност конструкције као и приступачна цена.
Међутим, са развојем енергетске електронике последњих деценија, пре
свега инвертора са полупроводничким прекидачима, тиристорима и
снажним транзисторима, овај мотор једноставне конструкције шочиње да
осваја и поља где су суверено доминирали мотори за једносмерну струју -
погоне са променљивом брзином. Шта више, увођењем последњих година
у микрокомпјутера регулациони део погона, којим се омогућава да се уз
невелике додатне трошкове постигне извођење сложених алгоритама
управљања, погони са асинхроним моторима, као уосталом и синхроним
моторима разних врста, постају конкурентни погонима за једносмерну
струју чак и у погледу динамичког одзива.
Ротор се обрће истом брзином као и обртни магнетни флукс статора. Из ове чињенице
потиче и назив синхрона машина.
Код синхроних машина се примјењују двије конструкције ротора: ротори са
истакнутим (истуреним) половима и ваљкасти или пуни ротори. Код ротора са
истакнутим половима око језгра сваког пола усредсређени су побудни навоји који се
учвршћују помоћу полних наставака. Полни наставци обично имају такав облик да је
међугвожђе између полног наставка и статора најмање у средини пола, а највеће на
његовим крајевима. Тиме се постиже приближно хармонична расподјела магнетне
индукције дуж међугвожђа.
Хидрогенератор
Ротор са истакнутим половима обично се користи код машина са три или више парова
полова, којима одговарају мање брзине обртања. За учесталост f = 50 Hz ротор машине
са три пара полова обрће се брзином n'= 1000 о/min. Кад машина ради као генератор,
онда је погонски мотор обично спороходна хидраулична (водна) турбина. Због тога се
синхрони генератори са истакнутим половима називају и хидрогенератори.
Код пуних ротора навојни дијелови побудног намотаја распоређени су у жљебове, тако
да се сусједни супротни полови додирују. Ради добијања приближно хармоничне
расподјеле магнетне индукције дуж међугвожђа, побудни намотај смјешта се у
жљебове, који заузимају 2/3 сваког полног корака. Пуни ротори користе се код
синхроних машина са једним или два пара полова, којима при f = 50 Hz одговарају
брзине обртања n' = 1500 o/min. У овом случају примјена простијих ротора са
истакнутим половима није могућа због тога што они не би могли да издрже велика
механичка напрезања која се јављају при овим брзинама. Синхроне генераторе са
пуним индуктором обично покрећу брзоходне парне турбине. Отуда се ови генератори
називају и турбогенератори.
Синхрони мотори са истакнутим половима данас се често граде са намотајем за
пуштање у рад; намотај је типа „вјеверичјег кавеза“ и гради се од материјала који има
велику активну отпорност. Такав исти намотај, начињен од бакарних штапова,
примјењује се и у синхроним генераторима. Тада он има улогу намотаја за
пригушивање (Лебланов амортизатор), пошто служи за брзо пригушивање њихања
ротора која настају у прелазним режимима рада генератора. Уколико је синхрона
машина изграђена са пуним (масивним) половима, онда се у току пуштања у рад и у
прелазним режимима у њима јављају вихорне струје, чије је деловање еквивалентно са
дјеловањем струје у „веверичјем кавезу“.
Принцип рада синхроне машине
Када се ротор обрће брзином n', побудни магнетни флукс ротора сијече проводнике
вишефазног (најчешће трофазног или двофазног) намотаја статора и индукује у
његовим фазним навојима наизмјенични напон Е'.
