Visoko zdravstveno sanitara škola strukovnih studija, Zemun
Predmet: Zdravstvena nega u onkologiji
Tema:
Aspekt zdravstvene nege bolesnika
od karcionma prostate
Profesor: dr Svetlana Banović
Student: Jovan Zagorac 5-2
Beorad, 2014.
2
Aspekt zdravstvene nege bolesnika od karcionma prostate
Uvod
O karcinomu...
Rak je naziv koji se koristi za veliki skup bolesti koje karakteriše nekontrolisana deoba ćelija,
odnosno sposobnost tih ćelija da prodru u ostatak tkiva, bilo direktnim urastanjem (invazija)
bilo migracijom ćelija do udaljenih delova tela (metastaza).
Nekontrolisana deoba ćelija uzrokovana je oštećenjem ćelijske DNK usled mutacije. Jedna ili
više takvih mutacija, bilo nasleđenih bilo stečenih, dovodi do gubitka sposobnosti ćelija za
programiranom ćelijskom smrću - apoptozom. Takva ćelija postaje rodonačelnik loze
malignih ćelija koje nemaju u svom genetičkom kodu informaciju za umiranjem i dele se van
kontrolnih mehanizama koji važe u ostalim, zdravim tkivima.
Tumor je naziv za svaki abnormalni skup tkiva, koji može biti maligan (zloćudan,
kancerogen) odnosno benigan (dobroćudan). Samo maligni tumori napadaju okolna tkiva ili
ih metastaziraju.
Rak se, u zavisnosti od toga u kom delu tela se razvio, može manifestovati na različite načine.
Za konačnu dijagnozu najčešće je potrebna mikroskopska analiza tkiva dobijenog biopsijom.
Kada se jednom dijagnostikuje, terapija se najčešće sastoji od operacije, hemoterapije i
zračenja.
Ukoliko se ne leči, većina formi raka izaziva smrt. Rak predstavlja jedan od glavnih izazivača
smrti u razvijenim zemljama. Mnogi oblici raka su izlečivi, a neki i u potpunosti, pogotovo
ako se rano otkriju.
4
Rak prostate
Kancer prostate je maligno oboljenje prostate, organa koji gradi prsten oko uretre blizu mesta
na kome ulazi u mokraćnu bešiku. Uretra je cev koji sprovodi urin iz mokraćne bešike u
spoljašnju sredinu.
Kada i gde se javlja?
Kancer prostate je najčešći kancer kod muškaraca. Kancer prostate se dijagnostikuje kod više od
200,000 Amerikanaca svake godine, a skoro 30,000 umre od ove bolesti. Tokom poslednjih 15 godina,
češće ispitivanje na kancer prostate pomoću testova krvi ili specifičnog antigena prostate (PSA)
dovelo je do toga da je veći broj muškaraca dijagnostikovan u ranijem stadijumu, kada je kancer još
uvek ograničen na prostatu i kada je verovatnoća izlečenja vrlo visoka.
Javlja se uglavnom nakon 40. godine života. Mikroskopski tumori prostate se otkrivaju kod
70-90% muškaraca između 80 i 90 godine. Ova vrsta tumora je zastupljenija u Severnoj
Evropi, Severnoj Americi i Novom Zelandu u odnosu na Južnu Ameriku i mediteranske
zemlje, a najniže stope imaju Izrael, Rusija i Japan. Sve ovo upućuje da faktori sredine, a
naročito ishrana utiču na pojavu ovog oboljenja.
Faktori rizika pojave karcinoma prostate
Pojava karcinoma prostate je u značajnoj vezi sa godinama starosti, odnosno, retko se javlja
pre pedesete godine života, a potom verovatnoća za oboljevanje od ove bolesti raste.
Muškarci čiji otac ili brat već imaju karcinom prostate su u dvostruko većem riziku da i sami
obole od ovog karcinoma. Familijarna povezanost uzrokovana je genetskim faktorima, ali i
faktorima sredine. Ishrana bogata mastima kao i izloženost teškim metalima doprinose
nastanku karcinoma prostate, a takođe, postoji i zavisnost od muških polnih hormona. S druge
strane, pušenje, seksualna aktivnost, uzimanje alkohola i uslovi života ne mogu se dovesti u
vezu s ovim oboljenjem. Takođe, nije utvrđena povezanost između benigne hipertrofije
prostate i karcinoma prostate.
