Висока медицинска школа струковних студија, Ћуприја

Семинарски рад 

Предмет: Интерна медицина

ТЕМА:

АТЕРОСКЛЕРОЗА, ДЕФИНИЦИЈА, ЗНАЧАЈ, ПРЕВЕНЦИЈА, 

ДИЈАГНОЗА, ЛЕЧЕЊЕ

Професор:                                                                Студенти:

Др Александар Алексић

Катица Дробњак 3465

Тамара Раковић 3462

Николета Соботовић 3431

Андријана Стевановић 3432

Радица Јовановић 3521

Иван Милићевић 3444

Кристина Главоњић Илић 3428

Јована Лишанин 3412

Ћуприја, 2018.

background image

2

2.Атеросклероза

Атеросклероза је дуготрајан, хроничан патофизиолошки процес који се одвија у 

зидовима крвних судова и доводи до таложења холестерола и стварања атеросклеротских 

плакова. 

Одавно се зна да је атеросклероза последица поремећаја у метаболизму липида, док 

новија испитивања указују да је она последица и поремећаја хемостазе, као и да је то 

инфламаторни   процес   јер   је   у   субендотелном   простору   уочено   присуство   бројних 

медијатора инфламације.

Атеросклероза,   као   проблем   од   глобалног   значаја,   обухвата   сва   васкуларна 

обољења   са   задебљањем   и   отврднућем   артеријског   зида.   Примарно   настаје   у   интими 

аорте,   њеним   великим   и   широким   огранцима,   артеријама   доњих   екстремитета,   као   и 

коронарним и церебралним артеријама.

Бројна истраживања у оквиру епидемиолошких студија као што је Фраммингхам 

студија, утврдила су да су хиперхолестеролемија, хипертензија, дијабетес, као и фактори 

начина   живота,   која   укључују   стрес,   физичку   неактивност   и   пушење,   главни   фактори 

ризика за развој атеросклерозе.

Епидемиолошке   студије   су   показале   да   је   упркос   исхрани   богатој   мастима, 

учесталост смртног исхода од коронарне артеријске болести релативно мања у Француској 

него у САД и у другим западним земљама. Однос између конзумирања црвеног вина и 

смртности у САД-у, узет је као основа за Француски парадокс.

Појам   "француски   парадокс"   односи   се   на   појаву,   да   код   становника   јужне 

Француске   наилазимо   на   мање   кардиоваскуларних   болести   иако   исхрана,   у   просеку, 

садржи   већу   количину   засићених   масти   него   просечна   исхрана   становништва   осталих 

развијених земаља.

Почетна истраживања тог феномена показују да конзумирање умерене количине 

алкохола, посебно вина, може смањити ризик од болести срца и до 40 %. Истраживања 

антиоксидативних   деловања   црвеног   вина   показала   су   да   црвено   вино   и   изоловани 

полифеноли   црвеног   вина   инхибирају   оксидацију   ЛДЛ-холестерола,   прекидајући   први 

корак стварања атерогенезе.

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti