УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРДНА АКАДЕМИЈА
НОВИ САД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ИСТОРИЈА ПРАВА И ДРЖАВЕ
Тема: Атинско право са посебним освртом на кривично право у Атини
МЕНТОР:
Проф. Зоран Јеротијевић
СТУДЕНТ:
Тања Миљојковић
I-185/09
Нови Сад, 2010.године
САДРЖАЈ:
страна
Увод ................................................................................................................................. 1
Атина ............................................................................................................................... 2
Атинско право ................................................................................................................. 4
Крично право у Атини .................................................................................................... 4
Литература ...................................................................................................................... 10
АТИНА
Aтинска држава настаје распадањем родовско-племенског уређења и
претварањем органа гентилног друштва у државне. Процес политичког уједињавања
(синојкизам) и организовања државне власти у Атини се одиграо мирно, кроз
унутрашње имовинско раслојавање саплеменика, без силе и без већих мешања са
другим народима. Зато је процес стварања атинске државе дуго трајао, по свему
судећи од IX до VII века пре н.е.
У том периоду се искристалисала и друштвена неједнакост, тако да су се на
једној страни издвојили најбогатији саплеменици, крупни земљопоседници (еупатриди
– они који имају племените очеве) и обичан народ (демос – који чине геомори – ситни
земљорадници) и демијурзи (занатлије). Било је и робова, посебно дужничких, али они
не улазе у демос. Оваква подела становништва, приписивала се легендарном Тезеју.
Већ од VII века пре не.е. обриси политичке и правне историје Атине су јаснији. Томе је
нарочито допринело откриће Аристотеловог дела „Атински устав“ крајем прошлог
века.
Почетни период у развитку атинске државе носио је сва обележја једне
аристократске републике. Наслеђена власт басилеуса је постепено слабила кроз VIII век
пре н.е.,а од VII века пре н.е. се успоставио нови орган – 9 архоната, који су потицали из
најугледнијих породица. Први међу њима се звао архонт – епоним (по њему година
њихове владавине добија име). Други је архонт – басилеус који обавља религијске
дужности, а архонт-полемарх је задужен за војне послове, док преосталих шест
архоната називају тесмотети - „чувари обичаја“.
Други аристоратски орган власти је Ареопаг, који је састављен од доживотно
изабраних најугледнијих грађана, бивших архоната и имао је велики ауторитет и сву
власт, а не само судску. У овом периоду је постојала и народна скупштина као остатак
племенске скупштине, али нија имала велики значај.
У VII веку пре н.е. Дракон је записивао законе, па је самим тим извршио удар на
привилегије аристократије. Почеком VI века, избором Солона за архонта 594.године
пре н.е. почињу корените промене које потпуно укидају племенску поделу
становништва и разврставају грађане према богатству у четири класе, на основу тога
колики им је приход.
Све ове промене довеле су Атину у другу фазу развоја. Већ од Солона, Атина
није више аристократска, већ демократска република. Увођењем нових органа власти,
који су доступни свим грађанима, постављени су темељи демократског уређења.
Органи власти су народна скупштина (еклезија), веће (буле) и врховни поротни суд
(хелиеја). Као и већина других јавних установа, ови државни органи се састају на
