1
Аустралија
1.
Увод
:
Аустралија
је
једна
од
најразвијенијих
држава
јужне
земљине
полулопте
.
Налази
се
између
индијског
и
Тихог
океана
,
а
једина
веза
аустралиског
континента
са
остатком
копна
чине
острва
југоисточне
азије
.
У
овом
семинарском
раду
разматраћемо
географски
положај
аустралијског
континента
,
њене
природне
и
друштвене
потенцијале
,
бавићемо
се
питањем
какви
људи
тамо
живе
и
шта
треба
урадити
да
би
се
интегрисало
у
њихово
друштво
.
Бавићемо
се
питањима
аустралијске
историје
,
економије
,
спољне
политике
и
начина
пословања
.
Када
погледамо
карту
света
,
можемо
контатовати
да
је
Аустралија
географски
издвојена
држава
,
чиме
је
делимично
заштићена
од
ратних
превирања
великих
сила
.
Међутим
,
није
се
могла
заштитити
од
терора
САД
,
они
се
активно
мешају
у
њихову
унутрашњу
и
спољну
политику
.
Аустралија
је
окружена
државама
са
узлазним
економијама
.
Прва
међу
њима
је
свакако
Кина
(
економија
број
један
у
свету
)
затим
ту
је
и
Индија
,
азијски
пацифички
регион
чије
државе
бележе
значајан
раст
бруто
домаћих
производа
.
У
близини
им
се
налази
и
Јапан
(
држава
огромног
потенцијала
)
како
технолошког
тако
и
иновативног
.
У
овако
захвалном
окружењу
Аустралија
има
огроман
потенцијал
за
развитак
економије
.
2.
Општи
подаци
:
Име
„
Аустралија
“
настало
је
од
латинске
речи
Australis,
што
значи
„
са
југа
“.
Приче
о
„
непознатој
јужној
земљи
“ (
лат
. terra australis incognita)
из
доба
старог
Рима
биле
су
уобичајене
у
средњовековн
1
ој
географији
,
иако
нису
имале
упориште
у
стварном
знању
о
континенту
.
У
енглеском
језику
,
реч
Australia
први
пут
је
употребљена
1625.
у
делу
Мастера
Хаклита
„
Белешка
о
Аустралији
,
земљи
посвећеној
Светом
духу
“.
Придев
Australische
користили
су
холандски
званичници
у
Батавији
од
1638,
у
значењу
новооткривеног
копна
на
југу
.
Име
Аустралија
коришћено
је
и
1693,
у
преводу
књиге
„
Авантуре
Жака
Садера
током
истраживања
и
путовања
у
јужну
земљу
“,
француског
аутора
Габријела
де
Фонија
,
који
је
писао
под
псеудонимом
Жак
Садер
Назив
„
Аустралија
“
раширио
се
под
утицајем
књиге
Метјуа
Фландерса
, „
Путовање
у
јужну
земљу
(
Аустралију
)“,
првог
човека
за
кога
се
зна
да
је
опловио
континент
.
Овом
књигом
Фландерс
је
дао
тој
речи
опште
значење
.
Гувернер
Новог
Јужној
Велса
,
Лаклан
Маквари
,
касније
је
користио
ту
реч
у
званичним
извештајима
које
је
1
http://sr.wikipedia.org/sr
2
слао
у
Енглеску
,
да
би
1817.
предложио
да
она
буде
усвојена
као
званично
име
.
Британска
морнарица
је
1824.
званично
назвала
овај
континент
Аустралијом
.
Аустралија
,
или
званично
Комонвелт
Аустралија
(
енгл
. Commonwealth of Australia)
је
држава
на
јужној
хемисфери
која
обухвата
копно
истоименог
најмањег
континента
[2]
на
свету
,
острво
Тасманију
,
као
и
бројна
друга
острва
у
Јужном
,
Индијском
и
Тихом
океану
.
Површина
Аустралије
износи
7.741.220 km²
и
по
површини
је
6.
у
свету
.
Окружена
је
Индонезијом
,
Источним
Тимором
и
Папуом
Новом
Гвинејомна
северу
,
Соломонским
Острвима
,
Вануатуом
и
француском
прекоморском
територијом
Новом
Каледонијом
на
североистоку
,
и
Новим
Зеландом
на
југоистоку
.
По
попису
становништва
из
2006.
Аустралија
је
имала
19.855.288
становника
.
Главни
град
је
Канбера
,
смештен
у
Аустралијској
престоничкој
територији
.
Највећи
градови
су
Сиднеј
,
Мелбурн
,
Бризбејн
,
Перти
Аделејд
у
којима
живи
већина
становника
Аустралије
.
Аустралијски
домороци
насељавају
аустралијско
копно
више
од
42.000
година
.
Након
спорадичних
посета
рибара
са
севера
и
европских
истраживача
и
трговаца
у
17.
веку
,
Велика
Британија
је
запосела
источну
половину
острва
током
1770,
где
је
слала
људе
по
казни
у
колонију
названу
Нови
Јужни
Велс
,
која
је
формирана
26.
јануара
1788.
Како
је
број
с
2
тановника
растао
и
како
су
откриване
нове
територије
,
током
19.
века
формирано
је
још
пет
великих
аутономних
Британских
прекоморских
територија
.
Дана
1.
јануара
1901,
шест
колонија
формирало
је
федерацију
названу
Комонвелт
Аустралија
.
Као
федерација
,
Аустралија
је
успоставила
стабилан
либерално
-
демократски
политички
систем
,
остајући
чланица
Крунских
земаља
Комонвелта
.
3.
Географија
Топографска
карта
Аустралије
Аустралијски
континент
,
површине
7.617.930 km
је
део
Индо
-
аустралијског
платоа
.
Окружена
Индијским
,
Јужним
и
Тихим
океаном
,
Аустралија
је
од
Азије
2
http://sr.wikipedia.org/sr
5
северу
и
северо
-
истоку
Аустралије
заступњене
су
праве
влажне
тропске
шуме
које
према
унутрашњости
постепено
прелазе
у
саване
.
Симбол
Аустралије
су
кенгури
и
коале
.
Најраспрострањенији
су
велики
црвени
кенгур
и
његов
мањи
рођак
валаби
.
Коале
смали
торбасти
медведи
који
насељавају
еукалиптусове
шуме
источне
Аустралије
.
Од
осталих
врста
торбара
распрострањени
су
вомбати
,
нумбати
,
торбарске
кртице
и
бабмикути
.
На
Тасманији
живи
тасманијски
ђаво
,
а
тасманијски
вук
,
последњи
пут
је
виђен
1938.
У
рекама
Аустралије
живи
посебна
врста
сисара
,
кљунари
,
веома
специфичног
изгледа
.
Међу
птицама
посебно
место
заузимају
више
десетина
врста
папагаја
и
ему
,
птица
тркачица
слична
ноју
.
Међу
змијама
је
велики
број
врста
отровница
од
којих
су
неке
међу
најотровнијих
на
свету
.
5.
Историја
Прва
карта
Аустралије
из
атласа
Николаса
Валарда
из
1547
.
Процењује
се
да
су
први
људи
населили
Аустралију
пре
42.000
до
48.000
година
.
Ови
први
Аустралијанци
били
5
су
преци
данашњих
аустралијских
домородаца
;
кретали
су
се
дуж
обала
јужне
Азије
и
преко
копнених
мостова
доспели
до
данашње
Аустралије
.
Већина
ових
људи
били
су
ловци
-
скупљачи
,
са
развијеном
говорном
културом
и
веровањем
у
духове
,
поштовањем
земље
и
веровањем
у
тзв
.
правреме
(
енгл
. Dreamtime).
Острвљани
Торесовог
мореуза
,
етнички
Меланежани
,
населили
суОстрва
у
Торесовом
мореузу
и
делове
Квинсленда
на
крајњем
северу
;
њихови
обичаји
били
су
и
остали
другачији
од
Први
Европљанин
који
је
несумњиво
закорачио
на
аустралијско
тле
био
је
холандски
морепловац
Виљем
Јансон
,
који
се
1606.
искрцао
на
обале
полуострва
Кејп
Јорк
.
Током
седамнаестог
века
,
Холанђани
су
исцртали
карте
приобалног
појаса
на
западу
и
северу
острва
и
назвали
га
Новом
Холандијом
,
али
га
нису
населили
.
Године
1770.
Џејмс
Кук
је
опловио
и
уцртао
источну
обалу
Аустралије
коју
је
назвао
Новим
Јужним
Велсом
и
прогласио
поседом
Велике
5
http://sr.wikipedia.org/sr
