2
Automatski vođena vozila ili transportna sredstva bez vozača
1. Opšti pojmovi vezani za automatski vođena vozila
Automatski vođena vozila su vozila kojima se upravlja na automatski način,
primenom različitih sistema vođenja, na primer: lasersko vođenje. Ova vozila
eliminišu potrebu za vozačem, pa zapravo predstavljaju mobilne robote. Najčešće
se upotrebljavaju u industriji, ali ekspanzijom njihovog razvoja, sada imaju
primenu u gotovo svim oblastima.
Kod rada niza sredstava sa cikličnim dejstvom, u velikoj meri je značajan uticaj
ljudskog faktora na efikasnost i tačnost rada tokom realizacije pojedinih delova
ciklusa. To utiče kako na vreme (delova i/ili celog ciklusa), tako i na pouzdanost
rada, raspoloživost sredstava, nivo grešaka u radu.
Iz tog razloga su se tražila sredstva koja mogu da redukuju ili eliminišu ovaj uticaj.
Jedan od rezultata je rezultirao danas već relativno širokim spektrom sredstava sa
automatskim upravljanjem – automatski vođenim vozilima.
Počeci ovih rešenja su se javili još početkom 50-ih godina XX veka. Prva rešenja
su primenjivana kod vučnih vozila sa prikolicama, kao alternativa za realizaciju
transportne funkcije vozila sa vozačima.
Slika1. Primeri automatski vođenih vozila
4
2. Prednosti i nedostaci automatski vođenih vozila
Osnovne prednosti automatski vođenih vozila:
Redukovani troškovi radne snage i ostalih troškova rada
- jedno
automatski vođeno vozilo koje radi u tri smene na dan može zameniti plate
tri operatora koji rade sa ručnim viljuškarima.
Povećana pouzdanost i produktivnost
- neosetljivost na dužinu radnog
vremena i broj smena automatski vođeno vozilo može da radi 24h dnevno, 7
dana nedeljno bez pauze.
Smanjenja oštećenja robe
- automatski vođena vozila poseduju
kontrolisano kretanje (hod) vozila sa preciznošću +/- 10mm.
Povećana bezbednost
- zato što procesi rukovanja materijalom ne zahtevaju
ljudsku aktivnost i što se vozilo uvek ponaša prema unapred programiranim
instrukcijama redukovane su nezgode i povrede zaposlenog osoblja.
Fleksibilnost
: za razliku od fiksnih (stacionarnih) rešenja za rukovanje
materijalom, putanja po kojoj se automatski vođena vozila kreću vrlo lako
mogu biti reprogramirana.
Automatski vođena vozila se koriste prvenstveno za realizovanje procesa
unutrašnjeg transporta, pa je zahtev za malim prostorom za kretanje od velikog
uticaja. Zato se teži postizanju što manjeg radijusa okretanja, pa se posebna pažnja
mora posvetiti izvođenju sistema za okretanje. Poslednjih godina sve je veća
primena ovih sredstava i na otvorenom.
5
Osnovni nedostatak automatski vođenih vozila je problem upravljanja na
saobraćajnoj mreži. To se pre svega odnosi na donošenje odluka na tzv. kritičnim
tačkama: razdvajanja, spajanja i ukrštanja tokova automatski vođenih vozila. Ovaj
problem se prevazilazi upotrebom odgovarajućih modela i softvera za upravljanje
na mreži.
Slika3. Primer prevazilaženja pomenutog problema
