Висока школа струковних студија за васпитаче
„Михаило Палов“- Вршац
Семинарски рад
Тема:
„Грађење (творба) именица у српском језику“
Предмет: Српски језик
Ментор: Студент:
Др Ивана Ђорђев Наталија Тадић 24/2018
Вршац
Децембар, 2018. године
4
Творба именица
Творба именица извођењем (деривација)
Изведеном именицом назива се именица која настаје од творбене основе мотивисане речи
додавањем суфикса. Мотивисане речи за творбу ових именица могу бити друге именице
(просте, изведене, сложене), као и речи других врста (придеви, глаголи, заменице, бројеви
и др.).
Овај начин творбе именица назива се суфиксалном творбом именица. Изведене именице
добијене овим начином деривације граде се додавањем на творбену основу:
-структурних суфикса и суфиксоида:
(риба) риб- + -ар >
рибар
(књига) књиж- + -ар >
књижар
(слеп, -а, -о) слеп- +-ац >
слепац
; (слеп, -а, -о) слеп- + -оћа >
слепоћа
(ловити) лов- + - ац >
ловац
(свој, -а, -о) свој- + -ина >
својина
(пет) пет- + -ак >
петак
; (пет) пет- + -ина >
петина
(двоје) двој- + -ица >
двојица
-модификативних суфикса / суфиксоида (субјективне оцене):
(риба) риб- + -ица >
рибица
(књига) књиж- + -урина >
књижурина
(син) син- + -чић > синчић; (син) син- + -ак >
синак
(соба) соб- + -етина >
собетина
(ромб) ромб- + -оид >
ромбоид
-граматичких суфикса:
(вук) вуч- + -ица >
вучица
(професор) професор- + -ка >
професорка
(пиле) пил- + -ад >
пилад
; (пиле) пил- + -ићи >
пилићи
(камен) камен- + -је >
камење
(лат. regio) рег- + -ија, -е, -и, -ом... >
регија, регије, регији, регјом
...
(турск. kapi) капи- + -а > -ија, -е, - и, -ом... >
капија, капије, капији, капијом
...
Изведене именице су у значењској вези са мотивним речима, па тако у датим примерима
именица
рибар
означава особу која се бави
рибом
(лови
рибу
, продаје
рибу
),
рибица
5
означава малу
рибу
, именица
вучица
означава женку врсте
вук
, именице
пилад, пилићи,
камење
су (суплетивни) облици множине именице
пиле, камен
, граматички наставци
деклинације претварају стране именице
regio, kapi
у српске речи- позајмљенице,
укључујући их у систем облика (деклинацију) итд. У српском језику деривација именица
је врло жива. По датим моделима деривације – суфиксалне, као и суфиксације којом се
уобличавају позајмљенице – речнички фонд је врло богат и теоријски се увек може
увећавати.
Најпродуктивнији суфикски за извођење именица су:
-ба, -бина, -ва, -ов, -аг, -уг, -ад, -да,
-до, -еж, -изам, -ај, -ј, -је, -јо, -ак, -ик, -ика, -лија, -ла, -ло, -лук, -аљ, -ана, -ин, -анин, -јанин,
-ина, -иња, -киња, -ар, -ура, -ист, -ост, -оство, -ац, -ица, -ач, -ача, -џија, -аш, -уша, -ишта
и други. Изведене именице помоћу суфикса настају тако што у изведеној именици најпре
препознамо коренску реч, потом нађемо корен те речи, затим на корен речи додамо
одговарајући суфикс. Основу именива налазимо одбијањем генитивног наставка именице
од које желимо да изведемо другу именицу.
-бина:
наруџбина, родбина, постојбина...
-ва:
сетва, жетва, клетва, кукњава...
-ов:
лажов, јадов...
-аг:
пртљаг, крчаг, мутљаг...
-уг:
сивуг, црнуг, зељуг...
-ад:
унучад, чобанчад, магарад, пашчад...
-да:
ливада, слобода, бразда, беседа...
-до:
гнездо, брдо, говедо, чедо, чудо...
-еж:
младеж, трулеж, стареж, бодеж...
-изам:
романтизам, реализам, натурализам, веризам, механицизам, апсолутизам,
будизам...
-ај:
удисај, залогај, наговештај, издисај, размештај, намештај...
-ј:
рај, крај, змај...
-је:
Подунавње, Поморавље, Прокупље, Приморје...
-ак:
редак, цврчак, облачак, мачак, маслачак, везак, зрачак, напрстак...
-ка:
пекарка, професорка, тужитељка, докторка, Ваљевка, Нишлика, Зрењанинка,
Вршчанка, Душанка, мајка, девојка, казаљка, носиљка...
-ик:
блудник, дужник, наследник, доушник, путник, радник, заточеник, мученик,
осуђеник…
-лија:
новајлија, Нишлија, Сарајлија, Вукајлија...
-ла:
свила, магла, игла, стрела...
-ло:
угао, котао, посао, помисао, село, стакло, чело, лудило, беснило, белило,
пецкало...
-лук:
мамурлук, безобразлук, несташлук...
-ељ:
крпељ...
