Београд
СЕМИНАРСКИ
РАД
Предмет :
Монетарна економија
Тема:
Аутономија централне банке
Децембар 2012, Београд
1. Функције централне банке
Централна банка контролише номиналну камату;дугорочне камате одређене
су очекиваном стопом инфлације;
1
Централна банка као монетарна власт је основни и најважнији учесник на
тржишту новца. Она је практично оснивач, организатор, регулатор и контролор
укупних радњи и стања на тржишту новца. У остваривању те улоге централне
банка се служи својим инструментаријем: кредитно-монетарном и девизном
политиком у кординацији са фискалном (буџетском и пореском) политиком, као и
политиком спољњег и унутрашњег дуга. Тако се очитује да је тржиште новца у
модерној привреди основни механизам преко кога централна банка остварује своју
улогу, кроз фино регулисање. Зато је ситуација на тржишту новца најбољи
индикатор стања у привреди односне земље.
Својом глобалном активношћу централна банка утиче на целокупна
привредна кретања у земљи. Својом политиком она димензионира привредни раст,
одређујући цену новца и кредита, односно утичући на приносе на финансијским
тржиштима. Уколико централна банка нема способности да прецизно позиционира
реалну потребу процеса репродукције за новцем онда наступа општа дисхармонија,
која се по правилу у савременој привреди очитује као инфлација. Као највиша
монетарна власт у једној земљи централна банка обавља следеће функције:
1.
регулише оптицај новца и емисију кредита у складу са
захтевима унутрашње стабилности и ликвидности у међународним
плаћањима
2.
брине се о ликвидности кредитног система, и у вези са тим
регулише и контролише рад банака ради одржавање монетарне
стабилности земље
3.
брине се за платни биланс земље, и у вези са тим регулише
девизно-валутне послове у сврху осигурања ликвидности у
међународним плаћањима
4.
има искључиву привилегију издавања новчаница и кованог
новца
5.
обавља разноврсне финансијске трансакције у име и за рачун
државе
6.
прати и анализира новчана кретања на међународном
финансијском тржишту и сарађује са водећим међународним
финансијским институцијама и централним банкама других
земаља ради несметаног одвијања финансијских трансакција на
међународном тржишту
7.
обавља одређене специфичне банкарске послове који јој се
пропишу Законом
1
Dr Žarko Ristić- Dr Tomislav Stajčić,Osnove makroekonomije, ‹‹Besjeda››,D.O.O.,Mako Print
d.o.o.,2009.,Banja Luka,str.13
4
Посматрано са макроекономског становишта највише нас интересује њена
улога у монетарној политици. Стабилност цена, тј стабилност куповне моћи
националне валуте, представља на дуги рок главни задатак централне банке у
тржишној привреди. Инфлаторни процес, који обезвређује екстерну и интерну
вредност новца, не може се развити у тржишној привреди на дуги рок без
одговарајуће експанзије количине новца у оптицају. Брзина и ефикасност
пеаговање централна банке на инфлаторне тензије нераскидиво су везани за
организацију и степен њене формалне и фактичне независности. Централна банка
има најважнију улогу у вођењу флексибилне или краткорочне монетарне политике.
Флексибилно вођена монетарна политика има временски ужи простор деловања,
али је зато њена оперативност врло широка. Полазећи од одређених индикатора
поремећаја привредне равнотеже, или кретања у правцу неравнотеже, централна
банка може одмах неизоставно да приступи спровођењу корективних мера
монетарне политике.уколико се осећају инфлаторни притисци, пораст одређеног
облика или свих облика финалне тражње, или је пак дошло до пораста брзине
оптицаја новца, централна банка приступа увођењу комплекса мера рестриктивне
кредитне политике, којом настоји да смањи укупну тражњу умањењем новчане
масе. Ако пак долази до рецесионе тенденције, која се очитује у успоравању брзине
оптицаја, централна банка чини супротне акције у правцу “појевтињења” новца и
кредита.
Флексибилна монетарна политика коју спроводи централна банка мора бити
у потпуности подешена фазама цикличног кретања привреде. У фази јаче
коњуктуре централна банка редовно спроводи рестриктивну монетарну политику,
смањењем новчане масе и трађње, чиме доводи до хлађења претеране коњуктуре.
Када се национална привреда налази у фази рецесије, централна банка спроводи
експанзивну монетарну политику бржим порастом новчане масе од раста реалних
кретања у привреди, те тако долази до повећања агрегата тражње и ликвидности
субјеката и сектора привреде, јер треба извући привреду из рецесивне фазе
циклуса. Кад, како и које мере применити је скуп питања на који мора да одговори
централна банка. Зависно од тога у којој мери је она спремна да одговори правилно
на овапитања постићи ће се задовољавајући или незадовољавајући резултати. У
ком обиму мере централне банке погоде диспропорције у привреди, утолико ће
провреда брже и безболније изаћи из нежељене фазе циклуса. Монетарна политика
коју спроводи централна банка уместо пасивног постаје активно и уз фискалну
политику главно средство у вођењу стабилизације, односно коњуктурне политике.
5
