Autorsko pravo
Autorsko pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se regulisu subjektivna prava
autora povodom koriscenja autorskog dela. Autosko delo je originalna duhovna
tvorevina autora izrazena u odredjenoj formi, kao pisana dela ( knjige, brosure, clanci,
prevodi...) , govorna dela ( predavanja, govori...) , muzicka dela, filmska dela,
dramska dela, koreografska i pantomimska dela, dela i podzakonski akti, sluzbeni
materijali drzavnih organa i njihovi prevodi. U osnovi autorsko pravo stiti autorsko
delo. Zapravo da bi moglo da se govori o nekom delu cije se pravo moze stititi po
Zakonu o autorskim pravima, ono mora da ispunjava odredjene kriterijume:
1. delo mora da bude novo ( da u tom obliku jos nista nije postajalo)
2. individualno ( da je rezultat autorovogm odnosno stvaraocevog rada)
3. da se predsavi u javnosti
Subjakat autorskog prava je autor, tj. Fizicko lice koje je stvorilo autorsko delo.
Autorom se smatra lice cije su ime, pseudonim ili znak naznaceni na primercima dela
dok se ne dokaze suprotno. Autorsko pravo je slozeno pravo. Sastoji se iz dve vrste
ovlascenja: licnopravnih ( moralnih ) i imovinskih ovlascenja.
Licnopravna ovlascenja autora su : pravo paterniteta, pravo naznacenja imena, pravo
objavljivanja i zastite integriteta dela.
Autoru se priznaje i imovinsko pravo na materijalne koristi od dela-naknada za
koriscenje dela.
Autorsko pravo ne štiti ideje, naučna otkrića, postupke, metode rada i matematičke
koncepte, službene tekstove iz područja zakonodavstva, uprave i sudstva (npr. pravne
propise, upravne akte, sudske presude), kao ni njihove zbirke koje su objavljene radi
službenog informisanja javnosti (službena glasila, dnevne novosti i druge vesti koje
imaju karakter obične medijske informacije.
Imovinska prava autora su : pravo na belezenje ili umnozavanja dela, pravo stavljanja
primeraka u promet, pravo predstavljanja ili izvodjenja dela, emitovanja... Imovinska
prava autora traju za zivota autora i 70 godina nakon njegove smrti. Posle toga
autorsko delo postaje slobodno za objavljivanje.
Imovinska prava
Imovinska prava su isključiva prava autora, jer autor može da odobri ili zabrani
korišćenje svog dela na bilo koji način. Time se potvrđuje apsolutnost (delovanje
prema svima) autorskih imovinskih prava koja naročito obuhvataju pravo
reprodukcije, pravo distribucije (stavljanja u saobraćaj), pravo saopštavanja javnosti
te pravo prerade. Ona obuhvataju svaki oblik iskorištavanja autorskog dela kod kojeg
dolazi do izražaja potreba za zaštitom imovinskih interesa autora. Imovinska prava
autora prava manifestuju se naročito kao:
pravo reprodukcije (pravo umnožavanja) – pravo izrade autorskog dela u jednom ili
više primeraka, u celosti ili u delovima, neposredno ili posredno, privremeno ili
trajno, bilo kojim sredstvima i u bilo kojem obliku.
1
pravo distribucije (pravo stavljanja u saobraćaj) i iznajmljivanje - pravo distribucije je
isključivo pravo stavljanja u saobraćaj izvornika ili primeraka autorskog dela
prodajom ili na koji drugi način. Iznajmljivanje označava davanje na korišćenje
izvornika ili primeraka dela u ograničenom periodu, radi ostvarivanja neposredne ili
posredne imovinske ili komercijalne koristi.
pravo saopštavanja autorskog dela javnosti obuhvata:
pravo javnog izvođenja (npr. izvođenje u živo na priredbi ili koncertu, recitovanjem
ili sviranjem i pevanjem),
pravo javnog prikazivanja scenskih dela (npr. scenska izvedba dramskog dela u
pozorištu),
pravo javnog prenošenja (npr. kada se muzičko delo koje se javno izvodi uživo u
koncertnoj dvorani, istovremeno saopštava javnosti izvan prostora te dvorane pomoću
zvučnika ili na ekranu),
pravo javnog saopštavanja fiksiranog dela (npr. puštanje muzike s CD-a putem
muzičkih linija i CD plejera),
pravo javnog prikazivanja,
pravo radiodifuzijskog emitovanja,
pravo radiodifuzijskog reemitovanja (slučaj kada se delo koje je primarno emitovala
jedna organizacija za radiodifuziju istovremeno u celosti i u neizmijenjenom obliku
reemituje putem kablovske mreže ili od strane druge organizacije za radiodifuziju),
pravo javnog saopštavanja radiodifuzijskog emitovanja (slučajevi javnog saopštavanja
kao što su oni kada se u ugostiteljskom objektu javno pušta muzika s radija ili
televizije bez naplate ulaznica),
pravo stavljanja na raspolaganje javnosti (pravo saopštavanja javnosti putem Interneta
ili druge slične globalne digitalne mreže).
pravo prerade - isključivo je pravo na prevođenje, prilagođavanje, muzičku obradu ili
koju drugu prepravku autorskog dela.
Objektivno autorsko pravo regulise pravnu zastitu ne samo autora dela, vec i njegovih
naslednika kao i slucajeva kada autor prenese svoje ovlascenje na druga fizicka ili
pravna lica ili kad su u pitanju korisnici pojedinih vrsta autorskih dela odredjene
zakonom.
Autorsko pravo u subjektivnom smislu je skup konkretnih ovlascenja koja su, na
osnovu normi autorskog prava u objektivnom smislu, priznata tvorcu autorskog dela,
Sadrzina subjektivnog autorskog prava je rgulisana propisima objektivnog autorskog
prava, pa se u zavisnosti od pravnog sistema zemlje koja regulise objektivno autorsko
pravo razlikuje subjektivno autorsko pravo od slucaja do slucaja. Subjektivno
autorsko pravo ima dve grupe ovlascenja : moralna i imovinska.
Moralna ovlascenja imaju cilj da pruze pravnu zastitu autorvoj licnosti, njegovom
imenu, ugledu i delu.
Imovinska ovlascenja obezbedjuju pravo autoru da raspolaze svojim delom, kao i
pravo da ostvaruje naknadu od lica kojima je ustupio iskoriscavanja svog dela.
Drustvena zajednica tezi da autorska dela vremenom postanu dostupna svima i
slobodna za koricenje zbog cega se propisima ogranicava trajanje subjektivnog
autorskog prava, kao i iskljucivog apsolutnog prava autora da raspolaze i iskoriscava
svoje delo. Po isteku tog perioda delo postaje opste dobro-slobodno delo.
Moralno pravo autora je iskljucivo, apsolutno pravo koje deluje erga omnes. Samo je
autor ovlascen da se stara o svom delu i da zabrani trecim licima svako mesanje u
2
efemerne snimke - organizacija za radiodifuziju koja ima odobrenje za emitovanje
autorskog dela može da snimi to delo sopstvenim sredstvima na nosač zvuka, slike ili
teksta za potrebe sopstvenog emitovanja
javne arhive, javne biblioteke, obrazovne i naučne ustanove, ustanove za predškolski
odgoj i socijalne (karitativne) ustanove, a koje svoje usluge ne naplaćuju, mogu iz
vlastitog primerka reprodukovati autorsko delo na bilo koju podlogu u najviše jednom
primerku
korišćenje autorskog dela u nastavi ili naučnom istraživanju, sudskim i upravnim
odlukama, u svrhu informisanja javnosti
citati - dopušteno je doslovno navođenje ulomaka autorskog dela koje je na zakonit
način postalo pristupačno javnosti, radi naučnog istraživanja, nastave, kritike,
polemike, recenzije, osvrta, u meri opravdanoj svrhom koja se želi da se postigne i u
skladu s dobrim običajima, time da se mora naznačiti izvor i ime autora
dopušteno je reprodukovanje autorskih dela koja su trajno smeštena na ulicama,
trgovima, parkovima ili drugim mestima pristupačnim javnosti te distribuisanje i
priopštavanje javnosti takvih reprodukcija.
dopuštena je prerada autorskog dela u parodiju u meri koja je potrebna za njen
smisao, kao i karikaturu, a uz navođenje dela koje se prerađuje i njegovog autora
Vremensko ograničenje autorskog prava
Autorsko pravo traje za života autora i sedamdeset godina nakon njegove smrti, bez
obzira kada je autorsko delo zakonito objavljeno.
Autorsko pravo na anonimnom autorskom delu te objavljeno pod pseudonimom traje
sedamdeset godina od zakonite objave tog dela.
Prestankom autorskog prava, autorsko delo postaje javno dobro, te može slobodno da
se koristi uz obаvezu priznanja autorstva, poštоvanja autorskog dela te časti ili ugleda
autora.
Kompjuterski programi kao autorsko delo
Razvojem nauke i tehnike , novih tehnologija, a posebno informatike stvaraju se sve
vece mogucnosti da se autorsko pravo zloupotrebljeva. To je izazov za autorsko
pravo, jer postojece informacijsko drustvo koristi kompjuterske i telekomunikacijske
mreze u komercijalne, obrazovne, istrazivacke i druge svrhe. Najmocnija mreza u
tome je Internet, globalna racunarska mreza kojoj svakodnevno pristupaju milioni
korisnika sirom sveta, preko koje se trguje, salje i prima elektronska posta, razgovara,
istrazuje, zabavlja...
Autorska dela postaju pristupacna u iskoricavanju kao slike, teksovi, muzika i dr. Od
strane korisnika koji ih mogu menjeti bez saglasnosti autora i nosioca autorskog
prava.
U nasoj zemlji se, posle brojnih dilema, diskusija i razlicitih pristupa prvi put uredjuje
pitanje racunarskih programa donosenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
autorskom pravu. Zakon o autorskom i srodnim pravima koji je stupio na snagu pruza
zastitu, po pitanju racunarskih programa , u izvornom, objektivnom i izvrsnom kodu.
Zakon stiti autora i nosioce autorskih prava, kao i interese proizvodjaca racunarskih
4
