АУТОРСКО ПРАВО

1. Појам ауторског дела

Ауторско дело је у нашем праву одређено путем методе генералне клаузуле

придодајући јој егземпларно набрајање најчешћих врста ауторских дела.

Ауторско дело је оригинална духовна творевина једног или више физичких

лица изражена у одређеној форми без обзира на начин, величину, садржај,
комерцијалну или уметничку вредност као и допуштеност јавног саопштавања.

(генерална клаузула)

Нарочито се сматрају ауторским делима говорна дела, писана дела, музика,

кинематографска дела, дела ликовне уметности, дела архитектуре, дела примењене
уметности, картографија и пластична дела, позоришна режија и тд.

(егземпларно

набрајање)

Битни услови правне заштите су:

оригиналност

форма

а небитни су они услови који у закону стоје после речи „без обзира на...“ - намену,
величину, садржину, комерцијалну, уметничку, научну или другу вредност, начин
испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.
Овим набрајањем је остављена могућност да се јаве и нове врсте ауторских дела
уколико испуњавају битне услове из опште клаузуле, те ће и она уживати правну
заштиту иако нису наведена у егземпларном набрајању.
Међутим, ауторским делима се не сматрају опште идеје, начела, принципи и
упутства садржани у делу.

Ex lege

се ауторским делом не сматра правни пропис,

поднесци и други акти у управном или судском поступку.

Ауторско дело је, у својој бити, информација којома аутор саопштава своја

осећања и емоција, а у одређеној форми. Настанак ауторског дела обухватају
неколико фаза - фаза јављање идеје, фаза структурисање у унутрашњој форми и, на
крају, фаза уобличавање и изражавања у спољној форми.
Идеје могу бити оне љубавне, али и идеје мржње, расизма, патриотизма и оне ипак
не уживају правну заштиту, јер би се тиме дало право ексклузивитета на основу
примера.
Конкретизација идеје се још увек одвија у мислима аутора, с тим што из
апстрактног прелази колико толико у нешто конкретније. Из истих разлога, ни
конкретизација идеја не ужива правну заштиту.
Када аутор своје конкретизоване идеје материјализује, тј. заодене им одређену
форму, тек тада се може говорити о постојању ауторског дела коме законодавац
пружа правну заштиту.
Ауторско дело представља скуп

animus

-а и

corpus

-а и неуништиво је, будући да је

то духовна творевина, док се примерак ауторског дела може и да уништити.

Ауторску заштиту уживају и недовршена дело, а једино је не уживају тек започета
ауторска дела.

АУТОРСКО ПРАВО

2. Значај и услови заштите ауторског дела

Закон прописује као битне услове за заштиту ауторског дела:

1. оригиналност и
2. форму.

Оригиналност дела је фактичко питање које се мора утврђивати у сваком

конкретном случају. Сматра се да се састоји из ауторске оригиналности и
оригиналности дела.

Ауторска оригиналност

подразумева одражавање индивидуалних особина

или осећања аутора, еманацију личности и осећања аутора, односно - то је израз
његовог духа.

Оригиналност дела

је блиска појму новости у праву индустријске својине, али

се ту новост посматра објективно, док се у ауторском праву она процењује
субјективно.

Први услов за заштиту ауторског дела - оригиналност, се цени према ауторској

оригиналности, те тиме она улази у битне елементе за законску заштиту.

Аутор је потпуно слободан у избору

форме

у којој ће своје ауторско дело

обликовати и манифестовати.

У упоредном праву се појављују још неки услови који су дефинисани као

битни, а који у нашем праву нису предвиђени као такви, мада могу егзистирати,
али у форми небитних услова. То су објављивање и издавање дела.

Објављивање је прво чињење доступним јавности, ужој или широј, дела на

било који начин и било где у свету. Објављивање дела се може десити само једном
и то је неповратан процес, док се издавање може поновити више пута, а може бити
и реверзибилан, повратан процес.

Издавање дела је пуштање у промет примерака дела од стране аутора или лица

које он овласти у оном броју који је обзиром на природу дела довољан да задовољи
разумне потребе јавности, а може се издавати и више пута. Под одређеним
условима, ово може бити повратан процес.

Дело ликовне уметности је издато када је објављен оригинални примерак и бар

једна копија која је трајно учињена доступном јавности, а за штампана дела се
тражи тираж од најмање 500 до 1.000 примерака.

Другачији су битни услови у праву англосаксонског подручја (ознака © за

copyright

, депоновање у конгресну библиотеку и регистрација дела), а у

међународном ауторском праву се тражи и објављивање дела.

Конститутивни елемент правне заштите у другим земљама чланицама неке

конвенције јесу управо те универзалне конвенције.

АУТОРСКО ПРАВО

Дела која уживају ауторскоправну заштиту

Предмет ове заштите је ауторско дело. Појам ауторског дела даје законодавац

помоћу генералне клаузуле, али уз допуну егзимпликативног набрајања ште ће се
посебно сматрати ауторским дело, чиме оставља могућност да се правна заштита
пружи и оним делима која испуњавају услове из генералне клаузуле.

Законом се ауторским делом сматрају нарочито:

1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми);
2. говорна дела (предавања, говори, беседе и друго);
3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела

која потичу из фолклора;

4. музичка дела, са речима или без речи;
5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице; графике, скулптуре и

друго);

7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
8. картографска дела (географске и топографске карте);
9. планови, скице, макете и фотографије;
10. позоришна режија.

Не сматра се ауторским делом творевина животиња, нити природне

творевине (Ђавоља варпш, на пример), чак ни уколико се компјутерски створи неко
дело без учешћа људског духа. То значи да ће се ауторским делом сматрати само
људске творевине које испуњавају услове из генералне клаузуле.

АУТОРСКО ПРАВО

Говорна дела

За писана и говорна дела у теорији и законодавству се извегава назив језичка

дела.

Писана дела су дела која су изражена језиком у писаној форми, облику.
Говорна дела су дела изражена језиком у усменој форми.
У овој категорији (писаних и говорних дела) се налазе, на пример, књижевна

дела, збирке књижевних дела, сликовнице, илустрације, стрипови и тд.

Уколико испуњавају законске услове из опште клаузуле, сматраће се

безусловно ауторским делима.

Међутим, постоје одређене категорије које ће се условно сматрати ауторским

делима. Такве су новински чланци, приватна и пословна коресподенција. Они ће то
бити уколико испуњавају услове из гнералне клаузуле. Новински чланци који
просто преносе информације, неће се сматрати ауторским делом. Међутим,
уколико има елемената оригиналности, онда ће они бити ипак ауторско дело. Иста
је ситуација и са коресподенцијом.

Сличне творевине, попут приватних дневника, белешки, записа, сматраће се

ауторским делом уколико испуњавају услов оригиналности.

Усмена дела

Усмена дела, попут говора, предавања, пледоајеа (завршне речи у судском

поступку), речју - свега што се може јавно саопштити усменим путем, а да не буде
забележено и испуњава услов оригиналности, чини ауторско дело, те му се пружа
правна заштита.

АУТОРСКО ПРАВО

Музичко дело

Музичко дело јесте дело у коме аутор (композитор) изражава своје мисли и

емоције помоћу звука, а састоји се из три елемента:

1. мелодије,
2. ритма и
3. хармоније.

Мелодија (арија) је суштина ауторског дела и састоји се из низа звукова који

следе један за другим и једино она ужива правну заштиту као независна творевина.

Ритам је однос разних тонова са различитим трајањем и наглашавањем.
Хармонија је истовремено складно звучање различитих тонова и звукова.
Ритам и хармонија не уживају самосталну правну заштиту, будући да су они

само елементи музичког дела.

Ово дело може бити са или без речи и, по правилу је фиксирано нотама, па

чак и да није фиксирано ужива правну заштиту. Исто тако, композитор може да
депонује своје дело код ААС, али је та радња декларативног карактера.

Композитор музичког дела ужива следећа права:

1. право издавања дела и

2. право објављивања (јавног саопштавања) дела.

Право издавања дела композитор не врши сам, већ он преноси то право на

издавача (произвођач фонограма) који је и корисник ауторског дела.

Оно што је битно јесте то да се за свако јавно извођење (кафићи, дискотеке,

хотели, концерти) плаћа накнада, односно потребна је сагласност аутора.
Куповином примерка музичког дела од стране крајњег корисника, конзумента, не
стиче се право на јавно извођење дела. Наиме, за свако јавно извођење дела
потребна је искључиво дозвола композитора, као што је већ речено.

Музичка дела могу бити изворна и изведена (аранжмани, варијације,

имитације, портпури и сл.).