Ауторско право и право индустријске својине
1. Појам права индустријске својине
Интелектуална својина обухвата 2 дела:
1) индустријску својину
2) ауторско право
У објективном смислу индустријска својина је скуп правних
норми којима се регулишу друштвени односи и појаве у области
духовног стваралаштва које се тиче технике и индустрије. Дели се у 3
групе:
1) проналазачко право
2) право знакова разликовања
3) право конкуренције
У субјективном смислу индустријска својина је право признато
духовним творцима у области технике и индустрије поводом њиховог
духовног стваралаштва.
Проналазачко право:
1) предмет заштите (резултат стваралачког рада)
2) облик правне заштите
Проналазак - патентом (10/20 година).
Техничка иновација - техничко унапређење.
Патентирани лекови и средства за заштиту биљака - сертификат о
додатној заштити.
Права сродна патентном праву – KNOW HOW - формално
правно се не штити, траје док траје тајност.
Тродимензионални распоред елемената и међувеза у
интегрисаном колу са електронском функцијом – топографија
интегрисаних кола.
Творевине спољног обликовања употребног предмета која
опредељује његову употребу - користан модел.
Нове биљне сорте - право оплемењивача биљних сорти.
Нове слике и цртежи које се штите у облику узорка и нова
геометријска тела која се штите у облику модела – дизајн.
Проналазак представља ново решење одређеног техничког
проблема које има инвентивни ниво и које се може применити у некој
привредној грани или делатности, индустрији или занатству. Услови:
1) новост
2) инвентивни ниво
3) применљивост
Техничка иновација је свака рационализација процеса рада
применом познатих техничких средстава и технолошких процеса, којом
се постижу неки корисни ефекти у производњи (повећање
продуктивности, смањење потрошње). Услови:
1) релативна новост (у оквиру предузећа)
2) применљивост
3) корисност
KNOW – HOW (пословна тајна) је скуп практичних знања и
стечених искустава која се могу применити у некој привредној или
непривредној делатности.
Тродимензионални распоред елемената и међувеза у
интегрисаном колу са електронском функцијом. Услови:
1) новост
2) комерцијална употреба
3) различитост (додатни услов)
Творевине спољног обликовања употребног предмета (нови
облик алата). Услови:
1) новост
2) техничка природа
3) применљивост
Нова биљна сорта је скуп биљака унутар јединствене ботаничке
класификације најниже познате категорије. Услови.
1) новост
2) различитост
3) униформност
4) стабилност
5) име сорте
Дводимензионални и тродимензионални изглед неког производа.
Услови:
1) новост
2) индивидуални карактер
Право знакова разликовања:
Робни и услужни знаци – жиг (марка)
Географске ознаке и ознаке порекла – географске ознаке порекла
Робни и услужни знаци су знаци који служе за обележавање роба
и услуга и њихово разликовање од сличних роба и услуга других
произвођача. Услови:
по старом:
лица код уговора, наслеђивања и закона. Они имају ограничен и
изведен круг права у односу на дело.
Ауторско право настаје самим чином стварања ауторског дела и
састоји се од 2 групе овлашћења:
1) имовинскоправна
- право располагања и искоришћавања
- право да остварује накнаду од лица којима је
уступио искоришћавање свог дела
2) моралноправна
- пружа правну заштиту ауторовој личности,
његовом имену, угледу и делу
Појам ауторског дела закон одређује методом генералне клаузуле
уз егземпларно набрајање најтипичнијих номиналних ауторских дела.
Генерална клаузула гласи: Ауторско дело је оригинална духовна
творевина једног или више физичких лица изражена у одређеној форми
без обзира на намену, величину, садржај, комерцијалну или уметничку
вредност као и у допуштеност јавног саопштавања.
Егземпларним набрајањем ауторског дела се сматрају нарочито:
1) говорна
2) филмска
3) позоришна
4) књижевна
5) музичка . . .
Два су битна услова која је потребно испунити да би се једно
дело сматрало ауторским:
1) оригиналност
2) форма
Небитни услови: намена, величина,садржина, вредност . . .
Права сродна ауторском праву:
1) право интерпретатора (певачи, глумци)
2) право произвођача видеограма (звук и слика)
3) право произвођача фонограма (звук)
4) право произвођача емисија (тв станице)
5) право произвођача базе података (paragraf lex)
6) право првог издавача слободног дела
За разлику од аутора, носиоци сродних права имају само
имовинска овлашћења осим интерпретатора који имају и имовинска и
морална овлашћења.
Ауторско дело не може бити предмет принудног извршења и
заплене, нити се може стећи окупацијом или одржајем.
По протоку заштићеног рока, ауторско дело постаје опште добро.
Ауторско дело је духовна творевина и не може се уништити,
може се уништити само примерак ауторског дела.
3. Појам интелектуалне својине
Интелектуална својина обухвата 2 дела:
1) право индустријске својине
2) ауторско право и права сродна ауторском праву
У објективном смислу то је скуп правних прописа који регулишу
друштвене односе и појаве у вези са интелектуалним стваралаштвом у
најширем смислу.
У субјективном смислу то је право признато појединцу на основу
његове интелектуалне творевине, а на основу норми објективног права.
Значајна је WIPO конвенција (Конвенција о оснивању Светске
организације за интелектуалну својину) 1967. године. Она прописује
које се све категорије сматрају индустријском својином:
1) ауторска дела
2) права сродна ауторском праву
3) проналазачко право
4) право знакова разликовања
5) нелојална утакмица
6) научна открића
Заједничке карактеристике ауторског права и права индустријске
својине:
1) предмет – исти је предмет заштите (резултат духовног
стваралаштва)
2) економска функција – њен циљ је да обезбеди њиховим
титуларима искључива овлашћења на привредно
искоришћавање, кроз гарантовање субјективног права
Постоје и значајне разлике:
1) скоро сва права индустријске својине могу бити предмет
улагања или оснивачки улог једног предузећа, док само
нека ауторска права и права сродна ауторском праву би
могла бити предмет улагања
2) сва права индустријске својине имају тржишну вредност
3) индустријска својина се односи на област привреде
(технике), док ауторско право и њему сродна права се
односе на област непривреде (културе)
- издавачки уговор је уговор трговинског права,
стварање ауторског дела у предузећима је
регулисано привредно – правним прописима
Право индустријске својине и грађанско право:
- у случају недостатка прописа индустријске
својине, користе се начела и прописи грађанског
права
1) сличности:
- постоји у начину стицања и начину престанка
(имовинско - правна компонента права интелектуалне
својине траје одређени број година а морално – правна
компонента траје вечно)
2) разлике:
- у државини, духовне творевине се не могу држати
и не могу се уништити, за разлику од ствари
Право индустријске својине и облигационо право:
- закон о облигационим односима је супсидијаран
извор права интелектуалне својине
Право индустријске својине и радно право:
- када признаје неке процесе рада и производње
који настају у оквиру радне организације
- додирне тачке постоје само у оним случајевима
када је дело створено у радном односу
Право индустријске својине и трговинско право:
- веза постоји по питању права конкуренције, као и
по питању предмета улагања у предузеће или
оснивачког удела предузећа
Право индустријске својине и управно право:
- сличности су у настанку као и у заштити у
случају повреде
5. Оправданост правне заштите интелектуалне својине
Један теоретичар је рекао да су патенти срце и душа својине и да
ако они нестану нестаће света. Главна карактеристика интелектуалних
права јесте могућност њиховог неограниченог искоришћавања од
стране неограниченог броја лица у неограниченом простору и времену
а да се супстанцијално не умањи њихова вредност.
