Milica Milosavljević
Autorska prava i informacone tehnologije
Autorsko pravo je skup pravnih pravila koje uživa svaki stvaratelj svojih dela,
jednostavno rečeno, autorsko pravo štiti nositelja prava i identitet stvarateljevog dela. Pojam
autorskog prava obuhvaćen je širim pojmom poznatim kao intelektualno vlasništvo.
Nositelj autorskog prava i srodnih prava je fizičko lice, tj autor, koje je stvorilo originalnu
intelektualnu tvorevinu, koja ima individualni karakter i koja je na neki način izražena. Autoru
pripada autorsko pravo na njegovom autorskom delu činom smog ostvarenja dela, i za razliku od
većine drugih oblika intelektualnog vlasništva, ne podlže nikakvom administrativnom ili
registracionom postupku. Njime se ne štiti ideja nego delo koje je izražaj ideje ljudskog uma, bez
obzira na vrstu ili kvalitet izražaja.
Autorska prava i srodna prava ključna su za ljudsko vlasništvo, jer pružaju autorima podsticaj u
obliku priznanja i novčanih nadoknada, a sdruge strane pružaju im određenu sigurnost da se
njihova dela mogu da distribuiraju bez straha od neovlašćenog kopiranja ili piraterije.
Zaštita autorskih prava na Internetu je vrlo mukotrpan posao. Ne sa zakonske strane, tu stvari
stoje prilično jednostvno, problem je u masovnosti objavljenih sadržaja na Internetu i u tome što
mnogi smatraju da sve što nađu na mreži mogu i da upotrebe. Autori se tako susreću sa
problemom da su pokradeni i to ne samo tako što neko drugi koristi njegovo delo, nego i tako što
neko drugi njihovo delo potpisuje kao svoje.
Kada svoje autorsko delo autor pronađe na nekom javnom servisu kao što su Google, Youtube,
Facebook i dr.
Očekivano je da ovako veliki i ozbiljni servisi moraju da štite autorska prava pre svega zbog
svog imidža, i kada čitate pravila takvih sajtova, utisak je da se oni itekako slažu za zaštitu
autorskih prava ali...
Google, ako pokušate da prijavite da je vaaše autorsko delo objavljeno na nekom od njegovih
servisa bez vaše dozvole, sačekaće vas gomila upozorenja koji služe da vas zaplaše tako da od
prijave odustanete.
Tako da dobijate poruke kao što su, da će protiv vas biti pokrenut pravni postupak ako ne
dokažete da su vaša prava zaista ugrožena.
Tražiće da budete veoma detaljni u opisivanju slučaja, kršenja autorskog prava, ili će vaša
prijava biti neosnovana. Obaveštavaju vas da podnošenjem prijava odričete se prava privatnosti, i
da Google ima svu slobodu da vašu prijavu upotrebi kako želi. Googlu je važnije da vas odvrati
od prijave nego da zaista štiti autorska prava.
Facebook nije baš tako otvoren u zastrašivanju ali on stvar začinjava tako što vam garantuje da
će vaši i privatni podaci koje date u prijavi biti prosleđeni nikom drugom do onome koga
prijavljujete da ugrožava vaša autorska prava.
Youtube, je mnogo korektniji. Ne plaše vas već prostto prime vašu žalbu iako je osnovana
deluju, najćešće tako što sporan sadržaj uklone i o tome vas obaveste.
Twitter je kratak i jasan. Ne ulaze mnogo u priču, već vam saopstavaju email na kome treba da
pošaljete prijavu.
Yahho, za prijavu zloupotreba svojih servisa, na žalost, takođe pribegava zastrašivanju i to najpre
tako što vas upozorava da može vše podatke proslediti onome koga prijavljujete.
Razumljivo je zašto javni servisi moraju da budu veoma oprezni u postupku zaštite autorskih
prava. S jedne strane oni su veoma privlačni za zloupotrebu, a s druge strane, verovatno imaju i
mnogo neosnovnih tužbi. Pozivanje na zakon i upozoravanje na posledice neosnovnih pritužbi je
jasno ali nikako ne mogu da razumem zastrašivanje koje se oslanja na objavljivanje slučaja u
javnosti ili slanje privatnih podataka onome koga prijavljujete da je vaša prava prekršio.
Za razliku od štampanih dela i nosilaca slike i zvuka kod kojih su autorska i druga prava najčešće
jasna ividljivo navedena, u slučaju interneta niste uvek u mogućnosti da ustanovite legalne
načine preuzimanja izmene i kanje reprodukcije oddređenog dela.
Samo se manji deo sadržaja interneta može svrstati u javno valsništvo koje možete slobodno
peuzeti, izmeniti, dopuniti, reprodukovati i komercijalno koristiti.
