Vezivanje azota je bazni prirodni proces u kome mikroorganizmi pretvaraju inače
slabo reaktivni elementarni azot u neorganska azotna jedinjenja koja biljke uzimaju
iz zemljišta, i zatim ulaze u lanac ishrane dajući organska azotna jedinjenja, pre
svega proteine. Od početka dvadesetog veka, kada se pokazalo da je raspoloživi
azot u zemljištu, prvenstveno nitrati, nedovoljan za intenzivnu proizvodnju useva,
razvijeno je nekoliko komercijalnih procesa proizvodnje azotnih đubriva,
uključujući najpoznatiji Haber-Bošov metod sinteze amonijaka.
Dostižnost uravnotežene hemije zemljišta naglašena je 1956. g. razvojem
Kjeldalovog metoda za automatsko odredjivanje ukupnog azota u organskim
jedinjenjima.
1
Poreklo azota u zemljistu
Azot u zemljistu dolazi na vise nacina:
A) Bioloskom azotofiksacijom(fiksacija vazdusnog azota). Bioloska fiksacija
azota moze biti simbiozna I nesimbiozna.
B) Elektrohemijskom fiksacijom (atmosferska nitrifikacija)
C) Unosenjem u zemljiste mineralnih I organskih djubriva i
D) Najveci izvor azota u zemljiste pedstavlja specificna I nespecificna organska
jedinjenja.
U stenama od kojih je zemljiste nastalo skoro da nema azota, sto znaci da on potice
uglavnom iz vazduha I da se u zemljistu nakuplja tokom njegovog formiranja.
Bioloska fiksacija azota.- Moze biti slobodna I simbiozna. Ovaj process obavlja se
pomocu mikroorganizama koji vezu atmosferni azot, pretvarajuci ga u jedinjenje
dostupno biljkama.
Slobodna ili nesimbiozna azotofiksacija.- Obavlja se u aerobnim I anaerobnim
uslovima zemljista. U zemljistu koje je dobro obradjeno, aerirano, mikroorganizmi
kao sto su Azotobacter i Azotomonos fiksiraju vazdusni azot redukujuci ga do
amonijaka, koji se sada u njihovim organizmima veze sa organskim
kiselinama,stvarajuci aminokiseline, a zatim protein svojih celija.
Simbiozna azotofiksacija.- Na korenovima leguminoznih biljaka (mahunjaca)
nalaze se kvrzice(nodule) u kojima se nalaze kvrzicne bakterije Rhizobium sp.(Rh.
Leguminosarum ili Bact. Radicicala kako se ranije nazivala). Ove bakterije preko
korenovih dlacica leguminoznih biljaka kontaktiraju sa njima. Znaci bakterije zive
u simbiozi sa biljkama I vrse fiksiranje atmosferskog azota.
5
Elektrohemijska fiksacija(atmosferna nitrifikacija). – Elektrohemijska fiksacija ili
atmosferna fiksacija nastaje elektricnim praznjenjem u atmosferi. Ova fiksacija se
zasniva na oksidaciji molekularnog azota preko svojih oksida do azotaste I azotne
kiseline. Prema Andreu hemizam ovog procesa je sledeci:
2
