Diplomski rad
Tema: Bajka u književnosti za decu
Diplomski rad
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sadržaj :
Uvod ……………………………………………………………………………………….
1. Značaj književnosti u dečjem vrtiću …………………………………………………….
2. Bajka kao književna vrsta ……………………………………………………………….
3. Kako čitati bajku ………………………………………………………………………...
4. Predškolsko dete kao specifičan primalac bajke .............................................................
5. Vaspitačica kao posrednik između književnog teksta i deteta .........................................
6. Izbor bajke za interpretaciju u dečijem vrtiću ..................................................................
7. Izražajna sredstva u govornoj interpretaciji bajke ............................................................
7.1 Intonacija ............................................................................................................
7.2 Osobine glasa ......................................................................................................
7.3 Logički akcenat ...................................................................................................
7.4 Pauze ...................................................................................................................
7.5 Tempo .................................................................................................................
8. Metodički aspekti govorne interpretacije bajke ................................................................
9. Tumačenje doživljaja književnih motiva ..........................................................................
10. Tumačenje doživljaja fabule bajke .................................................................................
11. Tumačenje doživljaja književnog lika ............................................................................
12. Nepoznate reči u bajci ............................................................................................
13. Empirijsko istraživanje ...................................................................................................
13.1 Predmet istraživanja .........................................................................................
13.2 Cilj istraživanja .................................................................................................
13.3 Hipoteze istraživanja ........................................................................................
13.4 Uzorak istraživanja ...........................................................................................
13.5 Metode, tehnike i instrumenti istraživanja .......................................................
13.6 Rezultati istraživanja ........................................................................................
14.7 Zaključci istraživanja sa diskusijom .................................................................
Zaključak ..............................................................................................................................
Literatura ..............................................................................................................................
3
4
8
9
15
16
17
20
20
21
21
22
22
22
24
24
25
25
26
26
26
26
27
28
29
33
34
35
2
Diplomski rad
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1. ZNAČAJ KNJIŽEVNOSTI U DEČJEM VRTIĆU
Razviti pravilan govor kod deteta je jedna od osnovnih uloga kako roditelja
tako i vaspitača. Pored mnogobrojnih praktičnih funkcija, govor poseduje i
estetsku funkciju. Ona se ostvaruje ukoliko je govor misaono bogat, ubedljiv i tako
organizovan da izaziva doživljaj lepoga. Estetska funkcija živog govora najviše se
ispoljava u izražajnom čitanju, u recitovanju i oratorstvu, najtežem obliku
monološkog vida govora, kao i u prigodnim besedama.
1
Naravno, estetska funkcija
do izražaja dolazi i u svakodnevnom govoru, monološkom ili dijaloškom.
Umetnička književnost obuhvata veoma širok krug dela, te se ona prema
nekim svojim osobinama može podeliti i na uže oblasti. U tom smislu možemo
govoriti i o poučnoj ili didaktičkoj književnosti. Ona, pored umetničkih kvaliteta,
ima i svoj poseban značaj, i to da pouči i doprinosi ostvarivanju vaspitnih ciljeva.
Između ostalog, pravilan govor kod dece vaspitač podstiče i razvija koristeći
u svom radu mnogobrojna dela književnosti za decu.
Literatura koja je namenjena deci se izdvaja kao zaseban književni žanr. Iz
samog naziva ove literature vidi se koja je njena osnovna suština i namena. Teme i
motivi u književnosti za decu su veoma raznovrsni. Stvaralac za decu može da piše
o prirodi, flori i fauni, životu, porodici, događajima iz detinjstva... Darovit pisac za
decu stvaraće u svojim delima događaje i junake koji imaju slobodu kretanja u
prostoru, raznovrsne i izazovne mogućnosti da biraju i da se opredeljuju pred
raznovrsnim životnim iskušenjima. Deci su posebno zanimljiva dela u kojima je
svet detinjstva ispunjen igrom, stvaralačkom maštom i dramatičnim i uzbudljivim
događajima pri samostalnom saznavanju sveta i samostalnom savlađivanju
prepreka. Književnost za decu može svojim delima da zaviri u dečje snove. Zbog
toga dela književnosti za decu treba da obiluju maštom, fantastikom, humorom,
igrom, melodičnošću, hedonizmom i životnim optimizmom. Posebno je značajno
da u njima bude prisutna estetska, pedagoška, moralna i obrazovna funkcija.
Smatra se da nema boljeg i zdravijeg štiva za mlade koji ulaze u život od onog koje
proširuje znanja i upućuje poruku, uz to nudi mogućnost učenja „uz razonodu“.
2
1
Ružić, Ž.:Osnovi kulture govora, Pedagoška akademija za obrazovanje vaspitača u predškolskim ustanovama,
Beograd 1981.
2
Petrović, T.: Književnost za decu – teorija, Učiteljski fakultet, Sombor 2005.
4
Diplomski rad
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Književna dela koja su danas namenjena deci su veoma raznovrsna. Zbog
toga, vaspitač treba da vodi računa prilikom odabira određenog književnog dela
koje će se obrađivati u okviru usmerene aktivnosti iz metodike razvoja govora.
Ono mora da bude u intelektualnoj i psihološkoj ravni deteta.
Vaspitač, podsticanjem i obradom književnih dela, već u predškolskom
uzrastu postavlja temelje za estetsko doživljavanje književnog dela, razvija i
izoštrava kritički duh deteta i osposobljava ga da kasnije samostalno vrednuje
pročitana književna dela. Sve to treba da doprinese stvaranju književnog ukusa kod
deteta.
Prilikom obrade književnog dela u dečjem vrtiću mogu se primenjivati razne
metode vaspitno – obrazovnog rada: metoda razgovora, metoda pokazivanja
(demonstrativna metoda), metoda rada sa knjigom, metoda scenskog rada i mnoge
druge.
U „Modelu osnova programa vaspitno – obrazovnog rada sa predškolskom
decom“
3
ističe da je važno da vaspitač ostvari određene aktivnosti i ciljeve u okviru
upoznavanja deteta sa književnošću i u pogledu negovanja ljubavi i interesovanja
za književnost.
U okviru upoznavanja deteta sa književnošću, značajno je ostvariti sledeće
ciljeve:
-
sposobnost slušanja, razumevanja, doživljavanja i pamćenja onoga što se
čita i priča (u početku uz očigledna sredstva, a kasnije i bez toga), a zatim
prepričavanje svojim rečima uz korišćenje književnih izraza i izražajnih
sredstava kojima se koriste umetnička proza i poezija.
-
sposobnost da se na kraju predškolskog uzrasta razlikuje glavni junak
književnog dela, da se izrazi svoj odnos prema njemu, da se odredi žanr dela
(priča, pesma, bajka, itd.).
-
sposobnost zapažanja i doživljavanja zvučnosti, ritmičnosti i slikovitosti
pesničkog govora, kao i razumevanje poezije, motivisanost da se pamte
stihovi i izražajno recituju pred publikom.
3
Kamenov, E.: Model osnova programa vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom djecom. Kikinda: Viša škola
za obrazovanje vaspitača, 1995. godine;
5
Diplomski rad
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Bajku kao književni žanr definišu sledeći bitniji elementi umetničke strukture:
4
-
fantastični svet koji se prepliće sa stvarnošću
-
likovi koji su predstavljeni jednostavno, statično, bez unutrašnjeg
psihološkog razvoja
-
fabula koja se pravolinijski razvija.
-
apstraktni stil – odsustvo opisa likova, umetničkog prostora i vremena,
jednodimenzionalnost sveta.
-
stilsko kompozicione specifičnosti – ponavljanje, načelo trojstva, gradacija.
-
idejni svet sa optimističkom irealnom slikom života.
Fantastika je suštinsko obeležje bajke. Ona se obično definiše kao čudesna
priča. U bajci se natprirodno mora prikazati kao prirodno, čudesno i čudo se
prihvata kao sasvim moguće. Ako se fantastični elementi u bajci proprate
komentarom da se tako nešto ne dešava u životu, tada smo bajci oduzeli njenu
specifičnost i pretvorili je u realističnu priču. Deca treba da doživljavaju i
komentarišu : fantastične likove, osobine i moći, događaje, predmete, predele i sl.
Analiza fantastičnih elemenata se uvek obavlja tako što se o svetu o kome se
govori u bajci razgovara kao da on postoji. Dete se ne distancira od književnog
dela kao odrasli, dete veruje u njegovu stvarnost i prihvata je kao postojeću.
Ukoliko vaspitač svojim pitanjima vodi decu ka deziluziji, on će lišiti bajku upravo
onih vrednosti koje ona sadrži u sebi.
U interpretaciji bilo kog i bilo kakvog književnog dela uvek treba negovati
zasnivanje tumačenja na pokretanju dečije mašte i sposobnosti dece da zamišljaju
i spajaju čudesne svetove, na njihovoj potrebi za neobičnim, neočekivanim,
zagonetnim, tajnovitim.
4
Matić, R.: .Metodika razvoja govora ,Nova prosveta, Beograd, 1985. godine.
7
