1
Istorija bakra
Pojava bakra nije vezana samo za Misir I Evropu.Indijanci u Americi
poznaju ga i upotrebljavalju ga po predanju ‘’ od vajkada’’, za izradu ukrasa
i orudja, strosto tog znanja može se oceniti po tome sto oni bakar nazivaju
‘’prastari’’. Bakar je jedini koristan material Indijanaca, pored zlata i srebra
koje su imali u izobilju,prema njemu je zasnovana cela njihova kultura.
Istok je upoznao bakar isto tako davno kao i Evropa i bio je visoko cenjen I
uobličavan sa velikom veštinom.
2
U nase krajeve i u Sredozemlje dolazio je sav bakar većinom sa ostrva
Kipra, odakle prema rimljanskom
aes cyprium
potiče njegovo naučno ime
kuprum. Vredno je napomene da su Asirci nazivali bakar kipar, ali je to
njihovo ime po svim izgledima starije od imena ostrva sa koga je nama
dolazio bakar.
Bakar se mestimično nalazi u rudištima i brdima u većim komadima u
čistom metalnom obliku, tako ga je covek verovatno vrlo rano opazio I
zainteresovao se za njega.S porastom svog iskustva i upoznavanjem
dejstva vatre na neugledno kamenje u kome je nalazio veće i manje
komade komade cistog bakra, bilo slučajno ili svesno, uspeo je čovek da iz
ruda bakra istopi metalan bakar. Posto je u izvesnim slučjevima moguće
relativno lako bez mnogo tehnickih sredstava nije nikako čudo što već stari
Egipcani, Persijanci Evropljani stotinama godina izradjivaliod bakra, ne
samo ukrase i oružje, nego i predmete svakodnevne upotrebe. Nalaziste
predmeta od bakra, bronze na nasoj Zemlji razlikuju se znatno po svojoj
starosti i njihov red i smena sa gvoždjem nije isti u svim delovima sveta. U
Africi prema onome sto sada znamo, nema bakra i bronze pre gvozdja,
vec je čovek sazrevši za to, dobio gvoždje kroz svoje primitivne ‘’visoke’’
peći od ilovače, odmah posle kamena ne upoznavši predhodno bakar.
Nalazišta bakra
Bakar se nalazi u zemljinoj kori najčesće u obliku sulfidnih I oksidnih
jedinjenja i to većinom uz odgovarajuća jedinjenja gvozdja.Smatra se da se
glavna količina bakra nalazi u obliku sulfida tzv. halkosferi, spoljnom sloju
nase planete koji prema današnjim znanju ima debljinu 1700 km.
Ekonomski najvažnija nalazišta bakar-sulfida postala su na onim mestima
na kojima su se usijane tečne mase dolazeći iz različitih uzroka iz većih
dubina Zemlje, porbile skoro do površine kroz vec ohladjenu i očvrslu
zemljinu koru. Te tzv.vulkanske mase koje su se verovatno probile do
površine zemlje pre mnogo hiljada godina, nosile su često u sebi znatne
količne i bakra. Tokom nebrojenih vekova koji su od onda protekli
odigravale su se u očvsnutoj masi različite promene ili drugim rečima
rekristalizacije, I tako su postale nase najglavnije sulfidne rude bakra:
hlakopirit, halkozin i kovelin
4
495000t bakra u rudi, dok je u 2008. godini proizvedeno preko 15 000 000t
.
U poslednjih tridesetak godina, pored klasičnog načina otkopavanja i
prerade rude i koncentrata bakra u rudnicima, razvijene su i alternativne
metode dobijanja i prerade bakra, kao što su luženje kiselinama ili bio-
luženje i prerada Solvent extraction- ElectroWinning tehnologijom (SX-EW).
Izraziti rast i razvoj alternativnih metoda dobijanja bakra naročito je izražen
u poslednjih desetak godina.
Posmatrano po regionima u svetu, veoma je izražen razvoj rudarske
proizvodnje u Južnoj Americi, gde je Čile vodeći svetski proizvođač bakra,
sa proizvodnjom od preko 5.3 miliona tona u 2008. godini.Međutim, rast
rudarske proizvodnje u Južnoj Americi nije praćen i rastom topioničke
prerade. Primat u topioničkoj preradi, od pre desetak godina, preuzeo je
region Azije, gde najveću ulogu ima Kina, sa oko 23% od ukupne svetske
topioničke prerade u 2008. godini, uz konstantno povećanje svojih
topioničkih kapaciteta.
Geološkim istraživanjima i otvaranjem novih rudnika u svetu, kao i
razvojem tehnike i tehnologije u rudarstvu, značajno su povećani
raspoloživi godišnji kapciteti rudnika.Pored primarne topioničke prerade,
rast beleže i prerada bakra SX-EW tehnologijom kao i prerada
sekundarnog bakra tj. reciklaža bakra
.
Slika 1 – Proizvodnja bakra u svetskim rudnicima u periodu od 1900. – 2008. godine (1000t bakra u rudi)
