ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЕОГРАД
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Професор: Студент:
______________________________ _________________________________
Бр. индекса: __________ / __________
Јован Срећковић
Рајка Шарчевић
16
193
2
Садржај
1.Увод. .........................................................................................................................3
2.Назив.........................................................................................................................4
3.Историја.....................................................................................................................5
4.Бакарно доба.............................................................................................................6
5.Заступњеност.............................................................................................................7
6.Налазишта..................................................................................................................8
7.Производња...............................................................................................................9
8.Добијање....................................................................................................................10
8.2.Пирометалуршка метода (сува).............................................................................11
8.3.Хидрометалуршка метода (мокра).........................................................................12
9.Особине бакра............................................................................................................13
9.2.Физичке особине………………………………………………………….........................................14
9.3.Хемијске особине....................................................................................................15
9.4.Биолошке особине..................................................................................................16
10.Легуре бакра............................................................................................................17
10.2.Месинг....................................................................................................................18
10.3.Бронза.................................................................................................................... 19
11.Употреба..................................................................................................................20
12.Литература...............................................................................................................22
.
1.Увод
Бакар (латински -
cuprum
) хемијски је елемент са симболом и атомским бројем 29. Спада
у прелазне метале, а у
периодном систему елемената
уврштен је у 4. периоду и прве
споредне групе која је по њему и названа
група бакра
.
4
реч део кованица за разне минерале који садрже бакар попутхалкопирита и халкозина , а
бакрорез се још назива и халкографија .
Латински назив за бакар је
cuprum
из којег је
изведен симбол за елемент. Овај назив води порекло од израза
cyprium aes
што значи
кипарски метал или кипарска бронза. Од овог назива воде порекло називи на енглеском,
француском, немачком, холандском, норвешком, финском, шведском, исландском,
данском, шпанском и португалском језику.
У словенским језицима преовладава израз из старословенског језика
,
који се и у
Србији некада користио као мед (или мјед), именица женског рода која је означавала и
бакар и месинг. Данас се у Србији назив више не користи, а порекло речи није
разјашњено. Овај израз је у свом уџбенику „Основи хемије (Извод из Роскојеве хемије)“
користио професор Борислав Тодоровић (1846—1925), али је због тога (између осталог)
добио негативну рецензију Симе Лозанића са коментаром да је такав и слични називи
сувише „посрбљен“. У Србији се усталио назив бакар који је преузет из турског језика.
Овакав израз алтернативно користе и Бугари, Албанци и Грци.
Италијански, мађарски румунски језик користе назив изведен од латинског
aeramen
, а
алтернативно се тај назив користи и у Турској и Финској
.
3.Историја
5
Бакар, злато , сребро и калај били су први метали које је човјек упознао током свог
развитка. Особину бакра да се може лако обрађивати, користиле су најстарије познате
цивилизације и културе пре око 10.000 година. Период људске историје од 5. миленијума
до 3. миленијума п. н. е. када се бакар интензивно користи, у зависности од подручја и
развијености, назива се бакарно доба. У јорданској долини
Hujayrat al-Ghuzlan
већ у 4.
миленијуму п. н. е. постојале су, за тадашње прилике, бројне радионице и места где се
бакар масовно производио. У алхемији, бакар је био повезан са женственошћу коју је
симболизовала (слика бр.2) богиња Венера, а означавао се знаком ♀. Прва огледала су
израђена управо од бакра. Највећи прединдустријски произвођач бакра било је Римско
царство са претпостављеном годишњом производњом од 15.000 тона.
Касније се почело са легирањем бакра калајем и оловом и производње бронзе . Ова
чвршћа и технички отпорнија легура обележила је такође једно доба, по њој названо
бронзано доба. Разлике између олова и цинка су уочене тек растом људског знања о
металима, тако да се појам
бронза
из данашње перспекитиве односи искључиво само на
легуре калаја и бакра са високим уделом бакра.
Златножута легура бакра и цинка позната је под именом месинг, а била је позната већ у
античкој Грчкој. Добијао се заједничком обрадом руда наведених метала, које су се
заједно топиле, а тек Римљани су овај поступак значајно изменили. У старој Колумбији
често се користила легура бакра и злата под називом
тумбага
4.Бакарно доба
Још у 6.миленијуму п. н. е. човек је користио бакар, што доказују перлице пронађене на
археолошким локалитетима, које су направљене од самородног бакра, али то се не може
сматрати за почетак металургије.
7
Систематици минерала по Струнзу, 9. издање), у групи
елемената, метала и
међуметалних једињења - породица бакра и купалита
.
[5]
По старијој систематици (8.
издање по Струнзу) имао је ознаку
I/A.01-10
. На енглеском говорном подручју користи се
Систематика минерала по Данау, у којој је бакар означен системским бројем „01.01.01.03“.
Бакар се кристализује у кубибном кристалном систему, а по Мохсовој скали има тврдоћу
2,5 до 3. Кристали бакра се највише јављају у балзалатној лави било у
облику
бакарноцрвених
зрна металног сјаја (који су се стврднули након хлађења лаве)
или у облику такозваних дендрита. Врло ретки су проналасци бакра у кристалном облику.
Бакар се јавља у парагенези са разним, углавном секундарним бакарним минералима
попут борнита, халкозина корнвалита, куприта, азурита и малахита, као и тенорита, а
може се јавити повезан и са многим другим минералима попут калцита, клинокласа,
прехнита, пумпелиита, кварца и сребра.
Заступљен је у земљиној кори у количини од 55 ppm (енгл.
parts per million
) у виду
минерала : халкопирита (Cu
2
S* FeS
2
), халкозина (Cu
2
S), куприта (Cu
2
O) и других.
Највећи извор бакра у исхрани су морски плодови а међу њима бакра највише има у
остригама. Бакар се такође моће наћи и у зрнастом црном хлебу, махунастом поврћу,
куваним изнутрицама и кивију.
Бакар улази у састав легура од којих су најкоришћеније бронза и месинг. Састав бронзе је
94% Cu и 6% Сн, а месинга 67% Cu и 33% Zn. Највећа налазишта бакра су у Сједињеним
Америчким Државама (горње јеѕеро), у Русији и Канади. Месинг са високим садржајем
бакра-томбак је изгледом сличан злату и уобичајен је у изради накита. За индустрију
бакар се издваја претежно из сулфитних руда
6.Налазишта
