УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

БАКТЕРИОЗЕ ПАСУЉА И БОРАНИЈЕ

Дипломски рад

  

Београд, септембар 2020.

САДРЖАЈ

1. УВОД.................................................................................................................................2

1.1

Пасуљ..........................................................................................................................3

1.1.1

Услови гајења.....................................................................................................4

1.1.2

Агротехнички значај.......................................................................................... 6

1.1.3

Нутритивна вредност......................................................................................... 7

1.2

Боранија......................................................................................................................8

1.2.1

Услови гајења.....................................................................................................9

1.2.2

Агротехнички значај........................................................................................ 11

1.2.3

Нутритивна вредност....................................................................................... 12

2. НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ БОЛЕСТИ ПАСУЉА И БОРАНИЈЕ............................................13

3. БАКТЕРИОЗЕ ПАСУЉА И БОРАНИЈЕ......................................................................15

3.1

Pseudomonas syringae

 pv. 

phaseolicola

..................................................................16

3.2

Xanthomonas

 

campestris

 pv. 

phaseoli

......................................................................21

3.3

Curtobacterium flaccumfaciens

 pv. 

flaccumfaciens

.................................................26

4. ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................... 30

5. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................ 31

background image

3

1.1

Пасуљ

Пасуљ (

Phaseolus vulgaris

)

 

и боранија су

 

ботанички иста врста, а разлике су 

настале   из   два   правца   селекције:   ботанички   зрело   зрно   и   технолошки   зрела 

махуна.  Пасуљ   (Сл.   1)   је   веома   стара   култура,   пореклом   из   Средње   Америке, 

одакле   су   је   пренели   Шпанци   по   целој   Европи.  Семе   пасуља   пронађено   је   у 

старим   гробницама   Перуа   и   Мексика.   У   Европи   је   познат   тек   после   открића 

Америчког континента.

      

Слика 1. Пасуљ (

Phaseolus vulgaris

)

(https://www.agroklub.rs/povrtarstvo)

4

1.1.1 Услови гајења

Последњих година све више се смањују површине под пасуљем. Највећи 

разлог за то јесу смањени приноси због све учесталијих суша у периоду оплодње 

и   наливања   зрна.   Производња   пасуља   обавља   се   углавном   на   ситном   поседу 

индивидуалних   произвођача,   најчешће   у   здруженом   усеву   са   кукурузом,   где 

преовлађују домаће слабо приносне сорте и популације. Недостатак пасуља на 

тржишту,   добра   тржишна   цена   пасуља   и   све   веће   потребе   за   овом   културом 

намећу значај производње и повећање површина под овом културом.

Биљка пасуља веома је осетљива на киселу реакцију земљишног раствора и 

на заслањене типове земљишта. Пасуљу погодује неутрална реакција земљишног 

раствора.   Може   успевати   на   различитим   типовима   земљишта   и   надморским 

висинама,  али му  погодују  терени  виших  надморских  висина.  Пасуљ  је  веома 

осетљив на монокултуру, стрнине и кромпир одличне су предкултуре пасуљу, а 

пасуљ   је   добар   предусев   већини   ратарских   и   повртарских   култура.   За   гајење 

пасуља   је   веома   битно   да   се   испоштује   плодоред,   јер   ако   би   се   гајио   као 

монокултура   врло   би   брзо   дошло   да   проблема   са   болестима 

(Тодоровић и сар., 2008).

Узгој пасуља треба бити организован тако да се испоштује плодоред тако 

да на исту парцелу дође тек након четри или пет година. Стрна жита су добра 

предкултура за њега, мада и свака друга која се ђубри стајњаком Након њега њива 

је спремна за производњу већег броја култура пошто на његовом корену живе 

бактерије које спадају у групу азотфиксатора. Захваљујући њима азот се групише 

и задржава у земљишту (Тодоровић и сар., 2008).

Основна обрада земљишта почиње у јесен са дубоким орањем - око 30 цм, 

а   бразда   се   затвара   тек   у   пролеће.   Предсетвена   припрема   се   обавља   помоћи 

сетвоспремача. Мада постоји могућност сетве пасуља који расте као пузавица са 

потпорњем, та опција се све мање користи. Углавном су заступљене сорте ниско 

раста, њих још називају и чучавци (Тодоровић и сар., 2008).

Семе пасуља може бити третирано са препаратом који садржи бактерије 

пхасеоли које имају особину да прихватају азот из околног земљишта и групишу 

га у близини корена. Семе пасуља се може третирати и са већим количинама од 

препоручених јер не постоји никаква сметња, а то је потребно обавити непосредно 

пред сетву.

background image

6

1.1.2 Агротехнички значај

Пасуљ има изузетан агротехнички значај за пољопривредну производњу, 

јер   садржи   неке   од   особина   које   друге   врсте   биљака   немају.   Првенствено 

обогаћује земљиште азотом, јер живи у симбиози са бактеријама које везују азот 

из ваздуха и служи као храна за раст и развиће, остаје у земљишту као знатна 

количина азота, поправља физичке особине земљишта, а изнад свега првенствено 

доприноси уништавању коровских биљака и оставља чисто земљиште.

У   зависности   од   начина   гајења   и   сорте,   количина   азота   која   остаје   у 

земљишту после усева пасуља, може износити од 140 – 170 kg/ha годишње, што се 

може упоредити са количином азота која се налази у 30 t стајњака или количини 

од 500 – 600 kg KAN-а. Што се тиче поправке земљишта, то пасуљ чини тако што 

својим   гранатим   и   дубоким   кореном   поправља   физичке   особине,   чинећи 

земљиште растресито, оцедно и богато органском материјом, што све доприноси 

повећању плодности истог. Пошто се гаји као окопавина у густом и чистом усеву 

уз   једно   до   два   култивирања   и   прскања,   оставља   земљиште   незакоровљено 

(Тодоровић и сар., 2008).

Постоји   велики   број   врста   пасуља,   од   чега   је   на   нашим   просторима 

заступљено око 40. Да би се олакшало сналажење постоји неколико подела и то 

углавном   према   величини   и   боји   зрна.   Тачне   агротехничке   мере   које   ће   се 

примењивати за гајење пасуља доста зависе од величине семена које се користе. 

Према величини зрна, врсте са крупним зрном су: Розалија, Тетовац, Панонски 

тетовац. Врсте са средњом величином зрна су: Панонски градиштанац, Златко, 

Галеб, Двадесетица, Славонски жутозелени, Макса. Врсте са ситним зрном су: 

Бели, Жути, Белко, Балкан (Тодоровић и сар., 2008).

Želiš da pročitaš svih 34 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti