1.
MERENJE PERFORMANSI
Merenje performansi je postupak za prikupljanja i izveštavanja o dostignu
ć
ima pojedinca,
grupe ili organizacije. To može uklju
č
ivati upore
đ
ivanje sa strateškim ciljevima, kao i da li su
rezultati u skladu sa planiranim. Proces merenja performansi zahteva koriš
ć
enje statisti
č
kih i
drugih kvantitativnih modela kako bi se utvrdili rezultati. Pošto je nemogu
ć
e izmeriti sva
dostignu
ć
a organizacije istovremeno, posebno što se neki parametri mogu direktno izmeriti dok
se drugi procenjuju opserviranjem, procena performansi se naj
č
eš
ć
e vrši pore
đ
enjem sa uzorima
(ben
č
mark).
U procesu merenja je bitno definisanje mera koje
ć
e biti koriš
ć
ene za procenu merljivih i
nemerljivih performansi.
Dobre mere bi trebalo da imaju slede
ć
e karakteristike (Perofrmance
Measure Guide, 2009):
Relevantnost
sa obzirom na aktivnosti organizacije koji se procenjuju i njene ciljeve,
Razumljivost
odnosno mere su jasne, koncizne i prihvatljive za širu javnost,
Uvremenjenost
odnosno da informacije stižu na vreme za donošenje odluka,
Uporedivost
sa planiranim merama performansi i njihovim vrednostima iz prethodnog
perioda,
Pouzdanost
u smislu da sadrže podatke koji mogu da se verifikuju, u kojima nema grešaka i
da predstavljaju meru traženih performansi.
Isplativost
tako da je njihova korisnost ve
ć
a od troškova prikupljanja i obrade podataka.
1.1.
T
RADICIONALNE MERE PERFORMANSI
Za merenje performansi poslovnih sistema tradicionalno su koriš
ć
eni finansijski
pokazatelji. U stvari ra
č
unovodstvo je smatrano „jezikom poslovanja“ (Kaplan & Norton, 1996).
U po
č
etku,
č
ak u vreme Egip
ć
ana, Feni
č
ana i Sumerijaca vo
đ
ene su knjigovodstvene evidencije
koje su trgovcima omogu
ć
avale pra
ć
enje komercijalnih transakcija.
U vreme eksploatacije i globalnih trgovinskih kompanija evaluacija i monitoring
poslovanja su vršeni pomo
ć
u ra
č
unovodstvenih dnevnika. Kasnije u doba industrijske revolucije,
tokom 19. veka, razvijale su se velike tekstilne, mašinske, železni
č
ke i fabrike drugih
industrijskih grana kao i trgova
č
ke i maloprodajne kompanije. Tada se javila potreba da se
izmere benefiti od ekonomije obima i uvo
đ
enja novih tehnologija. Tada su uvedeni novi sumarni
finansijski pokazatelji kao što su stopa prinosa na investicije (ROI) i stopa prinosa na angažovani
kapitala (ROCE). Ovi pokazatelji mogu usmeriti preduze
ć
a da interni kapital i investicije koriste
na najproduktivniji na
č
in i prate efikasnost koriš
ć
enja finansijskih i materijalnih sredstava u
kreiranju nove vrednosti. Efikasnost je re
č
latinskog porekla
efficacitas
i zna
č
i uspešnost. Jedna
od definicija efikasnosti je sposobnost da se minimiziraju ulaganja u ostvarivanju ciljeva
preduze
ć
a tj. “raditi stvari na pravi na
č
in”. Efikasnost se, u najjednostavnijem slu
č
aju, kod
organizacija koje koriste jedan ulaz (troškovi, angažovana sredstva i sl.) za proizvodnju jednog
izlaza (dobit, profit, prihod i sl.) definiše kao odnos izlaza prema ulazu:
Efikasnost =
izlaz
ulaz
Navedena definicija se relativno lako proširuje na slu
č
aj kada postoji više jednorodnih
ulaza i izlaza koji se po pravilu izražavaju u monetarnim jedinicama i bez velikih problema se
mogu svesti na jedinstveni ulaz odnosno izlaz. U ovim slu
č
ajevima može se koristiti ve
ć
i broj
parcijalnih indikatora efikasnosti (produktivnost, ekonomi
č
nost, rentabilnost i drugi "ratio"
koeficijenti) koji se dobijaju stavljanjem u odnos pojedinih ostvarenih rezultata (izlaz) i ulaganja
(ulaz) (Žarki
ć
-Joksimovi
ć
, 2001).
1.2.
F
ARELOVA MERA EFIKASNOSTI
Farel je (1957), polaze
ć
i od neadekvatnosti parcijalnih pokazatelja kao što su
produktivnost rada i produktivnost kapitala, predložio analiti
č
ku proceduru za merenje
efikasnosti i procenu granice efikasnosti proizvodnje. Farel je razmatrao slu
č
aj kada organizacija
koristi više ulaza i proizvodi jedan izlaz i pretpostavio je konstantni prinos na obim (
constant
returns to scale - CRS
). Neka organizacija posluje sa konstantnim prinosom na obim ako
pove
ć
anje u njenim ulazima rezultuje u proporcionalnom pove
ć
anju njenih izlaza. Farel je uveo i
definisao slede
ć
e 3 mere efikasnosti:
1.
tehni
č
ku efikasnost (TE),
2.
alokativnu efikasnost (AE) i
3.
ukupnu efikasnost (UE).
Razlika izme
đ
u ove tri mere efikasnosti je u daljem tekstu objašnjena teorijski i grafi
č
ki na
jednom jednostavnom primeru. Rezultati su preuzeti iz (Bhat, Verma, & Reuben, 2001) i
(Popovi
ć
, 2006).
potrebnu da se proizvede ista koli
č
ina izlaza. To zna
č
i da ako se smanji vrednost jednog mora se
pove
ć
ati koli
č
ina drugog ulaza da bi se dobio isti izlaz. Jedinica može zna
č
ajno menjati ulazne
kombinacije sa prikazanom tehnologijom. Ako organizacija posluje kao ta
č
ka na granici
efikasnosti može se smatrati tehni
č
ki efikasnom, ali ona ne uklju
č
uje troškove poslovanja. Zato
je budžet (za raspoložive resurse) dodat na sliku.
Kapital
R
ad
A
A’
A’’
B
C
Granica efikasnosti
Linija budžeta
0
Slika 1.1.
Tipovi efikasnosti
Sa datim budžetom može se kupiti ili radna snaga ili pove
ć
ati kapital. Mogu
ć
e je napraviti
razli
č
ite kombinacije ulaza sa poznatim cenama. Sve kombinacije koje zadovoljavaju budžet su
predstavljene pravom linijom. Troškovi proizvodnje tražene koli
č
ine izlaza se minimiziraju u
ta
č
ki dodira budžetske linije sa granicom efikasnosti (ta
č
ka C). U toj ta
č
ki se postiže potpuna
tehni
č
ka i alokativna efikasnost.
Ako bi jedinica predstavljena ta
č
kom A imala izlaz kao i ta
č
ka A’ koja se nalazi na
izokvanti, tada bi bila tehni
č
ki efikasna. Ona je tehni
č
ki neefikasna pošto koristi ve
ć
e koli
č
ine
ulaza od potrebnih za proizvodnju istog izlaza kao ta
č
ka A’. Ta
č
ka B je tehni
č
ki efikasna, ali je
troškovno neefikasna, pošto ta
č
ka C proizvodi isti nivo izlaza sa proporcionalno manjim
troškovima.
Za ta
č
ku A se mogu izvesti slede
ć
e definicije:
Tehni
č
ka efikasnost (TE)= OA’/OA
Alokativna efikasnost (AE)= OA’’/OA’ i
Ukupna efikasnost (UE)= TE * AE=(OA’/OA)*(OA’’/OA’)=
OA’’/OA
.
Dakle, da bi organizacija A postala troškovno tj. ukupno efikasna potrebno je da
proporcionalno smanji troškove ulaza za vrednost 1-(OA’’/OA). Ovo
ć
e dovesti do poboljšanja
alokativne efikasnosti za vrednost 1-(OA’’/OA’), pošto se podrazumeva da samo tehni
č
ki
