Садржај
Увод.......................................................................................................................2
1. Балкан 20-тих година 19. века......................................................................3
1.1.Филики Хетерија.................................................................,,,...................3
1.2. Грчки устанак...........................................................................................4
1.3. Влашка и Молдавија................................................................................7
2. Покрет за аутономију Босне и Херцеговине ...........................................11
2.1.Узроци појаве покрета...........................................................................10
2.2.Хусеин капетан Градашчевић порекло и младост.............................11
2.3.Почетак покрета.....................................................................................12
2.4.Кнез Милош Обреновић и Хусеин капетан Градашчевић................14
2.5.Слом бунтовника...................................................................................16
3.Покрет Мустафе-паше Бушатлије..............................................................18
3.1.Порекло династије Бушатлија..............................................................18
3.2.Мустафа-паша Бушатлија.....................................................................18
3.3.Везе Милоша Обреновића и Мустафе-паше Бушатлије....................19
3.4. Предаја Мустафе-паше Бушатлије......................................................21
4. Буне на границама кнежевине Србије......................................................23
4.1. Нишка буна1835....................................................................................24
4.2. Пиротска буна 1836..............................................................................27
4.3. Нишка буна 1841..................................................................................28
5.Закључак.........................................................................................................33
6. Литература.................................................................................................... 35
Page 1
Увод
Политички догађаји до којих је дошло крајем 18. и почетком 19.века, покренули су
процес националне и друштвене еманципације, како српског народа тако и других народа
Балканског полуострва. Покрети отпора хришћанских народа на Балкану фаворизовани су
војним поразима Османског царства и ширењем револуриционарних идеја, које је
подстакла Француска револуција, a то је утицало на развој револуционарних облика и на
Балкану. Срби су подигли устанак 1804. године, и тако покренули низ револуционарних
процеса, који су имали за циљ збацивање турског јарма, након дугогодишњих борби они
су извојевали 1815. године аутономију. Убрзо након тога долази до покрета других
народа који, такође,у жељи за ослобађањем од турског јарма покрећу своје
револуционарне активности , а то највише до изражаја долази у Грчкој, Влашкој и
Молдавији.То је произвело избијање грчког устанка двадесетих година 18. века, који се
проширио на Влашку и Молдавију. Ови догађаји били су испреплетани са међународним
политичким конфликтима и наравно њиховим интересима.Јер са опадањем моћи Турског
царства, ове земље постаjaле су узрок сукоба између великих сила, нарочито Аустрије и
Русије, које су на Балкан гледале као своје интересне сфере.
Циљ овог рада јесу устанци и буне које су избиле тридесетих година 19. века, које
су итекако допринеле народноослободилачкој борби потлаченог народа. У овом раду биће
обухваћене буне, које су избиле на простору Југоисточне Србије, тачније на простору
Нишког пашалука, на простору Босанског пашалука под Хусеин Градашчевићем и на
простору Албаније, где се против царства подиго Мустафа-паша Бушатлија, као и
активности и држање кнеза Милоша Обреновића у овим збивањима.
Page 2
стицање независности.
1
Друштво је стварало своје филијале, где год је било грчког
становништва и њихових колонија, њима су, такође, приступали румунски трговци, бојари
и тд.
У активност и делатности Хетерије могу се уочити неколико раздобља. У првом
раздобљу Филики Хетерија је имала ограничен успех , била је образована на шеми неке
врсте масонске и хришћанско-апостолске организације. Друштво је имало сложене
ритуале увођења нових чланова, а један од истакнутих чланова Хетерије био је и
Карађорђе Петровић, који је имао задатак да припреми за устанак у Србији, али он је
убијен по налогу кнеза Милоша Обреновића
2
. Од 1818. године чланство се увећавало, све
до избијања устанка. Вођство друштва је од самог почетка пустило глас , да завера ужива
подршку Русије, што је било неистинито. Покушали су да за врховног вођу доведу грофа
Јоаниса Каподистрију, који је обављао дужност једног од министара спољних послова,
Александра I руског цара.Он је то одбио ,па су вођство понудили Александру
Ипсилантију, који је био ађутант цара Александра
3
.
1.2.Грчки устанак
Акција хетериста започела је крајем фебруара 1821. Године ,преласком
Ипсилантија из Русије у Влашку, у којој је већ био започео устанак и где устаници
заузимају Букурешт. Крајем марта почео је сам устанак Грка ,позивом патријарх
Германоса у манастиру Св. Лавра на Пелопонезу. До средине априла устанак је захватио
централни део Грчке и проширио се на острва.
Грчка револуција може да се поделити у три фазе:
- Од 1821-1825. период успона
- Од 1825-1827. период кризе
1
Андреј Оцетеа,
Историја румунског народа
, Нови Сад 1979, 195.
2
Димитрије Ђорђевић,
Националне револуције балканских народа 1804-1918,
Београд 1995, 27-28.
3
Ричард Клог,
Историја Грчке новог доба,
Београд 2004, 73.
Page 4
- Од 1827-1829. победа
4
.
Оно што је карактеристично за све фазе овог рата Грка за независност била је
суровост у обрачунавању зараћених страна. Грци су на Пелопонезу 1821. године побили
више од 15.000 муслимана.Да би се осветили Турци,они су на острву Хиосу 1822. године
од 113. 000 хришћана оставили у живот једва 1.800. становника, острво су једноставно
претворили у хаос.У Солуну је убијено 2000 таоца
5
.Терору су били подвргнути Грци у
Цариграду, Једрену, Малој Азији, Смирни, као и на острвима Родос и Кипар.
Ова страдања Грка испровоцирала су реакцију Свете алијансе. Раније још, када је
вест о устанку Грка стигла до западне Европе, почињу да се стварају филхеленски покрети
,који прикупљају новац, а многи су узели активно учешће борећи се на страни Грка, као
песник Бајрон.
До 1825. године Грци су били у успону, али су се појавиле несугласице поводом
будућег уређења државе. Једни су се залагали за проглашење монархије и ослонац на
Русију, док је супротна страна тражила либералну републику ,и ослонац на западно
европске земље, првенствено Британију
6
. Ове размирице ослабиће јединство Грка, а однос
снага ће се променити ,нарочито од тренутка када се Порта 1825. године обратила за
помоћ египатском намеснику Мехмед- Алији. Опремивши велику флоту ,на чијем челу је
био Алијин син Ибрахим паша, покренута је офанзива против Грка. Убрзо су редом
падала грчка упоришта, почевши од Крита, Пелопонеза па све до центра Грчке,кога су
очајнички бранили, Месалонги. Ипак, у априлу 1826. Месалонги је пао, а устанак је био
пред гушењем, као некада 1813. код Срба
7
. Од тог тренутка умешале су се велике силе,
првенствено Велика Британија и Русија. Султан Махмуд II, још раније започевши реформе
војске, морао је да попушта. Он је 1826. укинуо јаничарски одред, елитну јединицу, још из
средњег века. Велике силе су користећи ову ситуацију наметале Османском царству разне
предлоге којима се дефинисао положај и уређење хришћанских држава (Влашка,
Молдавија, Србија) ,још раније дефинисан Букурешким миром , из 1812. и Акерманском
конвенцијом из 1826. године, које су углавном предвиђале аутономију за ове области у
Османском царству. О Грчком устанку, међутим, Порта није желела да преговара. Великој
4
Д. Ђорђевић. Нав.дело, 31.
5
Исто,31-33.
6
Р.Клог,
нав. дело,
41-42.
7
Д. Ђорђевић,
нав.дело ,
32.
Page 5
Марашлијом 1815. којим је издејствовао мирне године за Српски народ, барем за неко
време. У томе лежи и један од разлога Карађорђевог убиства у јулу 1817. У Радовањском
Лугу
11
.
1.3.
Влашка и Молдавија
Прве две деценије 19. века биле су у румунским земљама период повећања
угњетавања и експлоатације народних маса и буђења националне свести. Зависни сељаци
били су у све горем положају , наметани су им све веће феудалне обавезе .Слободни
сељаци су се жалили на препреке власти због извоза свинња, вуне ,вина итд. Такође је
незадовољство владало код трговаца и занатлија,па су уочи устанка 1821. године све
класе друштва биле спремне да устану против османске власти.
Овакво расположење искористили су најкрупнији бојари, сви укључени у
хетерију и у споразуму са Тудорм Владимирескуом обавезали се да дигне устанак. Он је
под утицајем Српског устанка 1816. формирао у Влашкој прву организацију, под
називом “Ослобођење кнежевина од Отомана” .Тудорова акција је требала да буде знак
општег устанка, да привуче турске снаге на Дунаву и омогући Ипсилантију прелаз у
Грчку
12
.
Крајем јануара 1821. године Тудор је отишо у Олтенију са четом Арнаута из
Букурешта, да подигне устанак. У њему је учествовало низ добровољаца, што
Срба,Бугара, Македонаца, Арбанаса.Међу њима су били Хаџи Продан Глигоријевић,
Ђорђе Олимпос, Генчо и Хаџи Михаил
13
.Покрећући устанак Владимиреску је формулисао
национално-социјални програм: Протеривање фанариотских и избор домаћих кнежева,
сазивање народне скупштине, стварање националне армије, пореска реформа и
трогодишњи мораторијум свих пореза
14
.
Устанак у Влашкој је постигао брзо успех. Владимиреску је 21. марта ушао у
Букурешт, а Ипсиланти је сакупљао присталице по Молдавији и настојао да успостави
11
Д. Ђорђевић, нав. дело, 27
12
А. Оцетеа,
Историја румунског народа,
198.
13
Д. Ђорђевић,
нав.дело,
29.
14
Чедомир Попов,
Источно питање и српска револуција 1804-1918,
Београд 2004, 63-64.
Page 7
