KATEDRA - SRPSKI JEZIK I LINGVISTIKA
SEMINARSKI RAD
ONORE DE BALZAK - ČIČA GORIO
MENTOR : AUTOR :
GORDANA POKRAJAC
STEVAN BRADIĆ SARA KOLAŠINAC
NOVI SAD, MART 2014
Čiča Gorio
Inspiraciju za roman "Čiča Gorio" Balzaku je poslužila Šekspirova tema iz “Kralja Lira” koji
se lišava svega da bi njegove nezahvalne kćeri mogle ostvariti svoje ambicije.
Roman počinje opisom kuće Voker, pansiona u Parizu, čiji je vlasnik udovica, starija gospođa
Voker. Ona ima oko 50 godina, liči na sve žene koje je pogodila nesreća. Gosti su student prava
Ežen
de Rastinjak
, misteriozni
Votren
i penzionisani fabrikant rezanaca
Žan Joahim Gorio
.
Kuća je na tri sprata. Pokućstvo je staro, istrošeno, trulo i tu vlada bed. Iznad trećeg sprata bio je
tavan za sušenje rublja i dve mansarde u kojima su stanovali sluga
Kristof
i kuvarica
Silvija
.
Osim tih stalnih, imala je gospođa na ručku i studente medicine i 2-3 stanovnika iz obližnje okoline.
Ežen de Rastinjak
bio je pravi južnjački tip, imao je belu kožu, crnu kosu i plave oči i bio je iz
plemićke porodice.
Gospodin Votren
(40 godina) imao je široka pleća, snažna prsa, lice puno bora,
grub, ali nije neugodan. Bio je uslužan i šaljiv. On je o svemu znao i odmah bi pritekao u pomoć, ali
je ulivao strah svojim pronicljivim i odrešitim pogledom. Najstariji stanovnik bio je
čiča Gorio
, koji
je imao 69 godina. Dok je bio dobro stojeći, bio je u stanu u kojem je sada gđa. Kutir. Imao je lepu
odeću, koju je menjao svakoga dana, a ormani su bili puni srebrnog posuđa. Kada je domaćica Voker
videla još i državne obveznice, ona se odmah zagledala u njegov novac: "kao jarebica u slanini topila
se na vatri želje koja ju je obuzimala da se oslobodi mrtvačkog pokrova muževog i da uskrsne u
Goriu". No on nije mario za nju i to je nju razjutilo, jer su propali njeni snovi. Na svoju nesreću Gorio
je morao preći na drugi sprat i da ubuduće plaća stan i hranu 900 franaka godišnje. Svi su bili
iznenađeni, a gospođa ga je odmah počela zvati čiča Gorio. I počele su priče po pansionu: "on sigurno
izdržava ženu, pa je prisiljen štedeti". Krajem treće godine čiča Gorio smanji svoje izdatke. Odseli se
na treći sprat plaćajući 45 franaka godišnje. Odrekne se duvana, otkaže berberina i prestane se
puderisati. Njegovo lice zbog patnje, čiji uzrok niko nije znao, bivalo je sve tužnije i očajnije.
Nakon četvrte godine u pansionu, on nije više ličio na samoga sebe. Kćeri mu više nisu dolazile.
Ežen de Rastinjak, kao i sva mlada francuska omladina, našao se pred mnogim preprekama, a trebalo
je mnogo muke da ih otkloni marljivim radom. Želeo je uspeti u društvu, a kako je bio plemić, počeo
se raspitivati o svojim rodbinskim vezama. Uskoro dobija poziv na bal od svoje daljnje rođake
vojvotkinje
Bozean
. Želeo je zaviriti u sve salone Pariza i naći zaštitnicu kako bi uspeo u životu.
Na balu upoznaje groficu
Anastaziju de Resto
, visoku i vitku s najlepšim stasom u Parizu.
To je bila žena o kojoj je sanjao, a bila je jedna od dve kćeri čiča Goria, što Ežen nije znao.
