Fakultet za uslužni biznis
Seminarski rad
Banka: pojam, vrste, funkcije
Sadržaj
I Razvoj bankarskih poslova i banaka
II Pojam banke
III Opšta podela banaka
•
Centralna i emisiona banka
•
Depozitne (komercijalne) banke
•
Univerzalne banke (banke opšteg tipa)
•
Specijalizovane i granske banke
•
Poslovne banke
•
Štedno-kreditne organizacije
Poštanska štedionica
Štedionica
Štedno-kreditna organizacija
Štedno-kreditna zadruga
•
Ostale bankarske i finansijske institucije
IV Funkcije banke
•
Funkcije kreditnog posredovanja
•
Funkcija novčanog izravnavanja
•
Uslužna funkcija
•
Preduzetnička funkcija
V Vrste bankarskih poslova
Aktivni bankarski poslovi
•
ugovor o kreditu, lombard, relombard,
•
eskont i
•
reeskont.
Pasivni bankarski poslovi
•
emisioni poslovi.
•
izdavanje obveznica,
•
izdavanje založnica.
•
izdavanje blagajničkih zapisa.
•
izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima i
•
ulog na štednju.
Neutralni bankarski poslovi
•
ugovor o depozitu,
•
ugovor o sefu
•
devizni poslovi,
•
klirinški poslovi i
•
bankarske garancije.
I RAZVOJ BANKARSKIH POSLOVA I
BANAKA
Prvi hankarski poslovi, kako se oni sa današnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim
periodima razvoja Ijudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000
godine pre nove ere, a sigumiji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII
veka pre nove ere. U periodu od VII do V veka pre naše ere, u Vavilonu su se pojavile privatne
kuće koje su se bavile pretečom današnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje,
a Ijudi koji su se njima bavili zvali su se "tezauri" (današnji pojm "tezaurisanje" podrazumeva
povlačenje novca ili drugih vrednosti iz prometa). Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano
sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita i druge vrste sličnih proizvoda, na čuvanje. Primljenu
robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na odredeni rok i uz odgovarajuće priznanice o
deponovanim proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog finansijskog prometa za
obračune i plaćanje.
U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova,
posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojavom kovanog novca na ovom tlu, počev od VI
veka pre naše ere, koje je izdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe,
javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednog grada, odnosno države za novac
druge države, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili
na klupi. Kako se sto na grčkom naziva "trapeza", to su oni dobili naziv "trapeziti". a u današnjem
smislu reč "trapeza" označava banku.
U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj
novčanih
transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i
uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu, naziva se "angentarijus". Njihovi
poslovi se u velikoj meri odražavaju na razvoj privrednog života, ali uticaj "argemarijusa" na vlasti i
državne poslove postojao je sve veći. Menjačke poslove obavljala su druga lica koja su se zvala
"tiumulatori".
U ranom feudalizmu, paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj
bankarskih poslova, odnosno banaka. U ovom periodu veći značaj još su imali samo menjački i
emisioni poslovi. Mnoštvo moneta različitih vrsta koje se u tom periodu razvijaju sve više, iziskivale
su postojanje samo menjačkih poslova. U istom periodu kreditni posao se javlja najvećim delom u
obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve više razvijao kao poseban novčani kreditni
posao koji prati trgovačke transakcije. U okviru ovih poslova, u trgovačkom prometu širu primenu
dobija menica (XIII vek - Italija), na osnovu koje se kao instrument plaćanja uspešno razvija
medunarodni trgovački i novčani promet. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima "kvarenja
novca", što se činilo odstupanjem u težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a
ispoljilo se u određenoj stopi inflacije koja je zasiguno siromašila široki krug vlasnika novčane
imovine.
Bankarski poslovi ponovo oživljavaju u srednjevekovnoj Italiji, kada se bankarstvo razvija iz
potrebe za stalnim kreditima i organizovaniji je i siguniji platni promet. U XII veku naše ere u Italiji
su se razvile preteče današnjih banaka, nazvane "montes". Prve bankarske institucije pojavljuju se
kao komercijalne i emisione banke, a među njima su kao prve najpoznatije Banka di Genove,
osnovana 1320. godine i Sasa di Sant Georgio, osnovana 1407. godine. Ove banke bavile su se i
žiro prometom, te se stoga smatraju i najstarijim pravima bankama u istoriji bankarstva. U ovom
•
davanjem i uzimanjem kredita;
4
