Seminarski rad
Bankarski kredit, pojam i razvoj
Predmet :
Monetarne i javne finansije
Literatura
: Berzanski i bankarski menadžment
(prof.dr.ŽarkoRistić,dr.Slobodan Komazec,dr.Aleksandar Živković).
Ekonomska politika(dr.S.Puric), Bankarstvo na internetu (doc.dr Vojkan
Vaskovic)
Sadržaj :
Bankarski kredit kroz istoriju
Bankarski kredit – pojam
Nastanak i izvori bankarskog kredita
Ekonomske funkcije bankarskog kredita
Pozitivne i negativne strane bankarskog kredita
Bankarski kredit, kroz istoriju
1
Razvoj bankarskog kredita kroz istoriju i njegova evolucija u raznim epohama kako u
ekonomskom,tako i u istorijsko, kulturno, sociološkom smislu, usko je povezan sa razvojem
banaka, kao i sa razvojem novca i novčanih funkcija.Korelacija ova dva instituta vidi se u
osnovi delatnosti banaka,kojoj se kao primarna delatnost pripisuje uzimanje i davanje kredita,
a u osnovi ovako restriktivnog tumačenja javlja se
poverenje
kao osnovni bankarski resurs.
Još u Starom veku prvobitne bankarske poslove obavljaju sveštenici, banke se tada nazivaju
“Tezauri”. Etimologijom reči dolazimo do zaključka da je prvobitna namena banaka bila
uskladištenje tj. čuvanje.
Oko 3000god.p.n.e. Sumerski sveštenici razvijaju oblike bankarskog poslovanja, i pored
kredita koga je pratila kamata, razvijaju se i ostale funkcije, kao što su razmene(tada jos malih
država), posredovanje i kao što smo već naveli čuvanje vrednosti.
Antička Grčka, u VII veku p.n.e. poznaje kredit, koji je u to doba praćen ustanovom
hipoteke,danas važne ustanove kako u pravu tako i u ekonomiji.To su mahom bili naturalni
krediti,sa karakteristikama konzumnog kredita. Tadašnji hramovi u Efezu, Delozu, Samosu,
predstavljaju mesta poslovanja, i javljaju se i prvi privatni bankari.
(1)
Često je to dovodilo i do zelenaških kamata koje su ne tako retko pretvarali slobodne građane
u robove.
Period ranog feudalizma kako u svim oblastima tako i u oblasti robne razmene,prati
nazadovanje, pretvaranje poseda u autokonzum jedinice. Tako da o institutima kreditiranja,
novca i bilo kog savršenijeg obilka razmene nema ni govora.
U periodu renesanse u Italiji, posebno u gradovima Venecija, Firenca Đenova, koje pod
uticajem pomorske trgovine oživljavaju vec postojeće institucije,ali stvaraju i neke nove kao
sto su menica, založnica, finansira se brodogradnja, dolazi do recepcije Rimskog prava.
Pravi procvat i osnovnu funkciju kredita vidimo u prvim fazama kapitalizma, a kasnije sa
akumulacijom,on dobija svoj puni oblik. Kapitalizam svoj zamah dobija baš pod uticajem
kredita,koga prati akumulacija, a iz tih fondova dolazi do proizvodnog kredita, za razliku od
konzumnog, koji je bio u ranijim fazama. Da li je zamajac kapitalizma upravo pokrenut
kreditom, koji svoj puni zalet dobija proizvodnim kreditom, možda najbolje govori ilustracija
J.Schumpetera :
'' Kredit je stvarno stvorena kupovna snaga s
ciljem da se proizvodno
upotrebi''.
(
2)
__________________________________________________________________________
_
(1) Bankarstvo na internetu, doc.dr.Vojkan Vaskovic.
(2) Berzanski i bankarski menadzment (dr.Z.Ristic,S.Komazec),J.Schumpeter Kembridz1954.
Bankarski kredit, pojam
Šta je kredit?
Kredit predstavlja realnu ekonomsko-pravnu kategoriju, koja podrazumeva određen dužničko-
poverilački odnos, u kome poverilac ustupa dužniku pravo korišćenja određenom količinom
novca, ili nekim drugim pravom pod određenim uslovima od kojih kao bitni figuriraju
kamata, rok, način vraćanja, pokriće.
Dakle kredit predstavlja sa pravne strane, privremeno odvajanje prava korišćenja, jer
poverilac to pravo ustupa duzniku, a sa ekonomske strane poverilac ustupa kupovnu
snagu(novac) ili upotrebnu vrednost kada je predmet u pitanju. Elementi koji čine spoljašnju
suštinu kredita su
povratnost kredita
, a kao drugi kvalifikativ neodvojiv od prvog elementa je
poverenje
kao pravna sigurnost vraćanja pozajmljenog novca.
2
