Bankarski kredit, pojam i razvoj
Bankarski kredit, kroz istoriju
Razvoj bankarskog
kredita
kroz istoriju i njegova evolucija u raznim epohama kako u
ekonomskom,tako i u istorijsko, kulturno, sociološkom smislu, usko je povezan sa razvojem
banaka, kao i sa razvojem novca i novcanih funkcija.Korelacija ova dva instituta vidi se u osnovi
delatnosti banaka,kojoj se kao primarna delatnost pripisuje uzimanje i davanje kredita, a u osnovi
ovako restriktivnog tumacenja javlja se poverenje kao osnovni bankarski resurs.
Još u
Starom veku prvobitne bankarske poslove obavljaju sveštenici
,
banke se tada
nazivaju “
Tezauri
”
. Etimologijom reci dolazimo do zakljucka da je prvobitna namena banaka
bila uskladištenje tj. cuvanje.
Oko 3000god.p.n.e. Sumerski sveštenici razvijaju oblike bankarskog poslovanja, i pored kredita
koga je pratila kamata, razvijaju se i ostale funkcije, kao što su razmene(tada jos malih država),
posredovanje i kao što smo vec naveli cuvanje vrednosti.
Anticka Grcka
, u VII veku p.n.e.
poznaje kredit
,
koji je u to doba pracen ustanovom
hipoteke
,danas važne ustanove kako u pravu tako i u ekonomiji.To su mahom bili naturalni
krediti,sa karakteristikama konzumnog kredita. Tadašnji hramovi u Efezu, Delozu, Samosu,
predstavljaju mesta poslovanja, i javljaju se i prvi privatni bankari.
Cesto je to dovodilo i do zelenaških kamata koje su ne tako retko pretvarali slobodne gradane u
robove.
Period ranog feudalizma kako u svim oblastima tako i u oblasti robne razmene,prati
nazadovanje, pretvaranje poseda u autokonzum jedinice. Tako da o institutima kreditiranja,
novca i bilo kog savršenijeg obilka razmene nema ni govora.
U periodu renesanse u Italiji, posebno u gradovima Venecija, Firenca Ðenova, koje pod uticajem
pomorske trgovine oživljavaju vec postojece institucije,ali stvaraju i neke nove kao sto su
menica, založnica, finansira se brodogradnja, dolazi do recepcije Rimskog prava.
Pravi procvat i osnovnu funkciju kredita vidimo u prvim fazama kapitalizma, a kasnije sa
akumulacijom,on dobija svoj puni oblik. Kapitalizam svoj zamah dobija baš pod uticajem
kredita,koga prati akumulacija, a iz tih fondova dolazi do proizvodnog kredita, za razliku od
konzumnog, koji je bio u ranijim fazama. Da li je zamajac kapitalizma upravo pokrenut
kreditom, koji svoj puni zalet dobija proizvodnim kreditom, možda najbolje govori ilustracija
J.Schumpetera : ''
Kredit je stvarno stvorena kupovna snaga s ciljem da se proizvodno upotrebi'
'.
Šta je kredit?
Kredit predstavlja
realnu ekonomsko-pravnu kategoriju,
koja podrazumeva odredjen dužnicko-poverilacki odnos, u kome poverilac ustupa dužniku pravo
korišcenja odredjenom kolicinom novca, ili nekim drugim pravom pod odredjenim uslovima od
kojih kao bitni figuriraju kamata, rok, nacin vracanja, pokrice.
Dakle kredit predstavlja sa pravne strane, privremeno odvajanje prava korišcenja, jer poverilac to
pravo ustupa duzniku, a sa ekonomske strane poverilac ustupa kupovnu snagu (novac) ili
upotrebnu vrednost kada je predmet u pitanju. Elementi koji cine spoljašnju suštinu kredita su
povratnost kredita, a kao drugi kvalifikativ neodvojiv od prvog elementa je poverenje kao pravna
sigurnost vracanja pozajmljenog novca.
U pocetku razvoja kredita postoje zelenaški krediti, cija uloga pored širenja kapitalistickih
odnosa, nosi i jednu negativnu komponentu, a to je kamata koja dostiže visinu i do 100% od
iznosa kredita i u takvim uslovima potrošna uloga kredita ima primarni karakter.
Na scenu tada stupa Bankarski kredit, cija potrošna uloga ima sekundarni karakter, a
centralizovani bankarski kredit zamenjuje zelenaški.
U takvim uslovima ogleda se prava funkcija bankarskog kredita, a to je pre svega razvoj
industrije i prozivodnje.
Banke
koncentrišu ogromna sredstva stvarajuci novcani kapital, cime se
istice njegova drustvena uloga koju cemo najbolje videti u fazama, u sferi reprodukcije i
metamorfozama robnog u novcani kapital, i obrnuto.
Rs
B – R ....... P .........R1 – N1 (3)
Sp
Šhema reprodukcije
Ovako videvši kružno kretanje kapitala najpre mozemo shvatiti suštinu bankarskog kredita. U
kružnom kretanju kapitala dolazi do oslobadjanja dela novcane mase(dohotka). Uloga banke se
tada ogleda u tome što se taj slobodni, neutrošeni deo kapitala koncentriše, i u vidu bankarskog
kredita taj novac kanališe u privredne tokove. Dakle banke mobilišu sva raspoloživa novcana
sredstva celoga društva a zatim mehanizmima kredita taj novac ubrizgavaju u privredne tokove,
kako bi se taj novac mogao opet pretvarati u robu, i kako bi u novom procesu ponovo došlo do
odvajanja dela novcane mase.
Uloga banaka tj. bankarskih kredita ekstenzivno, tumaceno nije samo shvaceno kao ''preradjivac''
neutrošenog novca, vec njihova društvena uloga u kojoj se i koncentriše ogromna
snaga,potencijal, ogleda se u tome što su to institucije koje su sposobne da se izdignu od stvarnih
ušteda društva, i same stvore kreditni novac. Ona svojim mehanizmima stvara, ukida novac,
absorbuje depozite.
Tu se ne završava uloga kreditiranja, on novu snagu ne traži u vec postojecem kapitalu, vec
