2
1. КАПИТАЛ БАНКЕ
Залихе представљају битан део укупних пословних средстава у великом
броју предузећа и због тога захтевају сразмерно велика новчана улагања. Да та
улагања не би постала непотребно и неоправдано висока потребно је ефикасно
управљање залихама.
Залихе чине улагања у набавку потребних средстава за обезбеђивање
континуираног процеса репродукције и/или ускладиштене производе који
настају као резултат обављања пословне активности предузећа. Према томе,
разликујемо основне врсте залиха:
1.1.
Сировине и материјали
Овој групи припадају разни реалитети у виду сировина и основног
материјала, помоћног и погонског материјала, ситног инвентара, амбалаже и сл.
Предузећа морају да располажу одређеним количинама ових реалитета како би
обезбедила континуитет производње.
Најважнији фактори од којих зависи количина ових залиха су: време
извршења поруџбине, фреквенција употребе сировина и материјала, њихове
цене и основне физичке и комерцијалне карактеристике.
Време извршења поруџбине представља број дана који протекне од
испостављања поруџбине добављачу до пријема сировина и материјала на
складиште. Што је то време дуже, утолико предузеће мора да располаже са
већим залихама да би на време могле да буду задовољене све производне
потребе. Такође, учесталост употребе сировина и материјала утиче на њиво
њихових залиха, те сходно томе, залихе сировина и материјала које се чешће
користе у производњи морају бити веће од оних који се употребљавају мање
учестано.
Ниво улагања у залихе сировина и материјала зависи и од њихових
карактеристика. Погрешно би било набављати у већим количинама сировине и
материјале који су изложени већем ризику од квара, лома, испарења или
моралног застаревања
1
. Свако дуже задржавање таквих сировина на залихама
донело би велике губитке у њиховој вредности и пре саме њихове употребе.
1.2.
Недовршена производња
Недовршена производња обухвата реалитете над којима се још обавља
производња. То су делимично завршени производи који се налазе у неком од
стања производње. Комади метала, нпр, на којима су већ извршене извршене
неке производне операције, али које ће добити јо неке карактеристике до краја
производног процеса могу се сматрати недовршеном проиводњом. Сам ниво
недовршене производње зависи од дужине и сложености процеса производње.
Поред техничких и технолошких фактора, који примарно условљавају
дужину производног процеса, и неке управне одлуке могу да утичу на
производно време и улагање у недовршену производњу. У случају производње
трајних добара, важно подручје за доношење одлука односи се на проблем
1
“Економско (морално) трошење (застаревање) средстава је трошење његове употребне
вредности. Настаје услед појаве нових (ефикаснијих) средстава и технологија или престанка
потребе за производе који се раде на том средству“. -
