Bankarski plasmani
2
Банкарски пласмани
Садржај
1.1. Наука о банкарству и дефинисање банке
......................................................................................7
1.3. Разлике између традиционалне и савремене банке
.....................................................................10
1.4. Банка као корпорација и управљачка структура банке
.............................................................11
2.5. Стамбени кредити – покретачи економије
.................................................................................18
2.5.1. Стамбени хипотекарни кредити – искуства у ЕУ
...............................................................19
2.5.2 Хипотекарно кредитирање стамбене изградње – препоруке за Србију
.............................20
2.6. Значај одобравања кредита за потрошаче
.................................................................................21
2.7. Банкарски кредит као облик пласмана
........................................................................................22
2.9.1. Услови одобравања кредита
2.10. Организација кредитних послова у банкама
..............................................................................29
2.11. Разлике у кредитирању привреде и кредитирању становништва
..........................................30
2.12. Појам, порекло и оправданост камате
......................................................................................31
2.13. Фактори и врсте каматних стопа
.............................................................................................33
3
Банкарски пласмани
3.1. Пласмани у хартије од вредности и девизна средства
..............................................................36
3.1.1. Стратегија управљања пласманима у ХОВ
...........................................................................40
3.2. Банкарски пласмани у ванбилансни портфолио
..........................................................................42

5
Банкарски пласмани
Кредит има значење утврђено у Закону о облигационим односима којим се утврђује
(у члану 1065.) да се уговором о кредиту банка обавезује да кориснику кредита стави на
располагање одређени износ новчаних средстава на одређено или неодређедно време, за
неку намену или без одређене намене, а корисник се обавезује да банци плаћа уговорену
камату и добијени износ новца врати у време и на начин како је утврђено уговором.
Битна карактеристика кредитног посла је повратност, што значи да постоји обавеза
дужника да пласирана средства врати, увећана за уговорену камату.
Полазећи од тога да су банке пре свега профитне организације, оне теже да
осигурају повраћај кредита, кредитних трошкова и камата. Због тога, приликом процеса
одобравања кредита, банке од својих клијената захтевају одговарајуће колатерале.
На светску финансијску кризу није остао имун ни банкарски сектор Србије. Наиме,
главни показатељ да је криза узела маха, јесте раст каматних стопа банака. Како се криза
продубљивала и слободног капитала било све мање, узимање нових кредита и
рефинансирање постојећих обавеза према банкама је постало знатно скупље.
Предмет истраживања су банкарски пласмани. У теоретском делу рада објашњени
су основни појмови, термини, дефиниције везане за банкарски кредит као поступак
кредитирања. У ширем смислу, предмет истраживања је стање банкарског сектора Србије
и активности које банке обављају у убрзавајућим развојним тенденцијама домаћег
тржишта.
Значај истраживања је научна анализа успешности пословне банке у периоду
нестабилности финансијског система са фокусом на пласирана средства. Актуелност се
огледа у томе што се жели изаћи у сусрет потребама свих субјеката из области финансија
за сагледавање активности и резултата у области пласмана банке, као и тржишног
положаја.
Научни циљ је научна дескрипција и анализа процеса пружања кредитних услуга
банке, поштујући закон и стандарде банкарског пословања као и мере Народне банке
Србије. Такође, овај рад има за циљ да покаже важност кредита, али и њихову улогу у
садашњем и будућем банкарском пословању, истовремено приказујући битност свих фаза
поступка кредитирања.
6
Банкарски пласмани
Друштвени циљ јесте коришћење истраживачког рада ради задовољавања
практничних потреба као позитиван пример пословања и пружања банкарских услуга.
Поред тога и представљање резултата истраживања који треба да: пруже одговоре на
питања како и на који начин пословати, да усмере пажњу привредних субјеката на лакши
и бржи начин доласка до зајма, да утичу на промену негативног става који велики број
грађана има према савременом начину коришћења кредита.
У раду преовлађује дедуктивни метод, односно посредни облик закључивања од
општег ка посебном, што је уочљиво из самог садржаја рада, где се полази од појма и
врсте кредита, преко поступка кредитирања, камате и стуктуирања кредита.
Структура рада - рад се састоји из три целине, у првој је речено нешто више о
банкама и о банкарским пословима уопштено,м у другом делу се говори о кредитима као
једним од најважнијих банкарских пласмана и у трећем делу се говори о осталим
банкарским пласманима.

8
Банкарски пласмани
Банка је профитна организација тј. новчано предузеће и кредитна установа која се
бави депозитним послом, узимањем и давањем и посредовањем у новчаним пословима.
Банке су најзначајније кредитне финансијске институције. У савременим привредама
постоје двостепени банкарски системи.
Први ниво чини централна банка која представља стожер банкарског система,он а
је пре свега монетарна институција која има задатак да привреду (макросистем)обезбеди
оптималном количином новца. Други ниво чине пословне банке које су депозитно -
кредитне институције чији је основни задатак прикупљање слободних новчаних средстава
(депозита) од небанкарских трансактора и да их пласирају небанкарским трансакторима,
најчешће у облику кредита
Према Закону о банкама, б а н к а је акционарско друштво са седиштем у
Републици Србији, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и
кредитне послове, а може обављати и друге послове у складу са законом. Наиме, банке су
финансијске институције које су способне да узимају и креирају кредит и које су претежно
усмерене на посредовање у области кредита.
1.2. Послови банке
Постоји много врста послова банке. Према Закону о банкама (чл.4) банка може да
обавља следеће послове:
депозитне послове (примање и полагање депозита)
кредитне послове (давање и узимање кредита)
девизне, девизно-валутне и мењачке послове платног промета
издавање платних картица
послове са хартијама од вредности (издавање хартија од вредности, послови
кастоди банке и сл)
брокерско дилерске послове
издавање гаранција, авала и других облика јемства (гаранцијски посао)
куповину, продају и наплату потраживања (факторинг и форфетинг и сл.)
. Члан 2., Закон о банкама (“Службени гласникРС” бр. 107/2005)
. Члан 4, Закон о банкама , “Службени гласникРС”, бр. 107/20057 Ибидем, члан 5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti