Bankarski poslovi

1

Bankarski poslovi

1.UVOD

Banke   predstavljaju  najveću   i   najznačajniju   grupu   depozitnih 

finansijskih institucuja. Etimološki pojam banka vodi porijeklo od  latinske 
riječi „banca“ što znači klupa ili „sto za razmjenu novca“. Banke su, dakle, 
institucije   koje   prikupljaju   slobodna   novčana   sredstva   (depozite), 
odobravaju kredite i obezbjeđuju transakcioni novac ( plaćanja ).

Početak bankarstva vezuje se za Srednji vijek na području sjeverne 

Italije, iako pojedine elemente bankarstva možemo naći i u antičkoj Grčkoj 
i   Rimu,   kada   je   banka   bila   važna   u   funkciji   mjenjačnica   novca, 
posredovanja i čuvanja novca, a te poslove su ustvari obavljali hramovi uz 
zaštitu vladara. Slične poslove obavljali su sumerski sveštenici 3000 godina 
p.n.e.,   kao   i   vavilonski   sveštenici.   Vavilonci   su   poznavali   poslove 
deponovanja novca, mjenjačke poslove, posuđivanje novca uz kamatu i 
vršenje isplata na račun komitenta. U početku su stari bankari samo čuvali 
tuđi novac bez prava da ga upotrijebe, da bi nakon što su shvatili da njihovi 
deponenti duže vrijeme ne traže svoj novac, oni su počeli da daju od tog 
novca zajam uz kamatu, dok su istovremeno i svojim deponentima plaćali 
određenu  kamatu za ekonomsku upotrebu njihovih depozita. Tako su se 
razvili prvi bankarski poslovi i posrednička uloga banke.

Savremene definicije pojma banke u ekonomskoj teoriji uzimajući u 

vidu nastanak,  razvoj  i koncepciju banke, daju sledeću definiciju iste:

„Banka je specifičan privredni i tržišni subjekt (sui generis preduzeće), 
koja, na bazi prenijetih ovlašćenja i povjerenja, posreduje u transferisanju 
tuđih sredstava (prije svega na kreditnoj osnovi), obavljajući sve novčane, 
depozitne i kreditne transakcije između finansijski suficitarnih i finansijski 
deficitarnih   transaktora,   vršeći   pri   tome   sekundarnu   emisiju   novca   uz 
ispoljavanje   visokog   stepena   profesionalnosti,   organizovanosti   i 
adaptiranosti   na   promene   u   društveno-ekonomskom   okruženju,   što 
doprinosi   maksimizaciji   sopstvene   mikroekonomije   i   optimizaciji 
korišćenja finansijskih sredstava u makroekonomiji.“ 

1

1

(dr Aleksandar Živković, dr Rade Stankić i dr Borko Krstić:Bankarsko poslovanje i platni 

promet)

2

Bankarski poslovi

Poslednjih   godina   uloga   banke   se   značajno   mijenja,   radi   čega   se 

mijenja i shvatanje o suštini bankarski poslova. Glavni elementi uticaja na 
ove promjene su tokovi internacionalizacije i globalizacije, povećanje broja 
finansijskih   usluga,   podizanje   nivoa   konkurencije,   tehničko   tehnološki 
razvoj itd. 

2.POJAM   BANKARSKIH   POSLOVA

Banke su trgovinski subjekti, te su stoga i bankarski poslovi objektivni 

trgovački poslovi.
Bankarski poslovi su posebna vrsta pravnih poslova u robnonovčanom 
prometu   gdje   se   opšta   načela   i   principi   robnonovčanog   prometa 
primjenjuju i kada su u pitanju bankarski poslovi, ako za te poslove nisu 
predviđena posebna pravila. Poslovi robnog prometa i bankarski poslovi 
spadaju   u   širu   kategoriju   poslova   pravnog   prometa   kojima   se   reguliše 
cirkulacija robe i novca.

Bankarski   poslovi   predstavljaju   poslove   koje   banke   obavljaju   po 

pravilima bankarske struke. Bankarskim poslovima se smatraju svi poslovi 
izmedju   bankarskih   organizacija,   kod   kojih   su   oba   subjekta   bankarske 
organizacije. Bankarski poslovi su i oni poslovi kod kojih je samo jedan 
subjekat   bankarska   organizacija,   a   drugi   subjekat   u   poslu,   domaće   ili 
strano fizičko ili pravno lice.

Takođe, u tim poslovima, umjesto banke, mogu da učestvuju i drugi 

ovlašćeni   subjekti,   ali   se   i   tada   na   te   poslove   primjenjuju   pravila 
bankarskog poslovanja. Zato bankarski poslovi nisu samo bančini poslovi 
ili samo poslovi sa bankom, jer se oni obavljaju po bankarskim pravilima 
poslovanja i onda kada se kao subjekt ne pojavljuje banka. Ti poslovi imaju 
za predmet novac, hartije od vrijednosti i određene usluge koje banke ( i 
drugi ovlašćeni subjekti ) pružaju svojim klijentima.

U   bankarske   poslove   spadaju   razne   vrste   poslova   kojima   banke 

prikupljaju   slobodna   novčana   sredstva   i   stavljaju   ih   na   raspolaganje 
zainteresovanim licima , poslovi koje banka obavlja u vezi sa plaćanjem, 
kreditiranjem i obezbjeđivanjem plaćanja.

4

Bankarski poslovi

transakcije koje se obavljaju   korišćenjem EDI i sličnih tehnologija (npr. 
SWIFT-EDI   -   sistem   u   bankarstvu,   EDIFACT   -   standardi   koji   definišu 
elektronsku razmjenu podataka u administraciji, trgovini i transportu).

Bankarski   poslovi   spadaju   u   kategoriju   formularnih   (   adhezionih   ) 

ugovora. Uglavnom se zaključuju na taj način što bančin klijent prihvata 
uslove   poslovanja   banke.   Svoju   volju   klijent   izražava   tako   što   prilikom 
zaključenja   ugovora   potpisuje   formulare   koje   je   banka   unaprijed 
pripremila.  Međutim, i kod ovih ugovora, kao i kod ugovora o robnom 
prometu, dozvoljena je mogućnost da se u ugovor unesu i posebne klauzule 
ili   odredbe   u   kojima   se   isključuje   odgovornost   banke   u   određenim 
slučajevima ili se takve izmene čine na zahtev komintenata.

Bankarski   poslovi   su   po   pravilu  

intuitu   personae.

  Zasnivaju   se   na 

međusobnom povjerenju ugovarača banke i njenog klijenta. U skladu sa 
običajnim pravilima banka ima slobodu izbora klijenata i shodno tome ima 
pravo i da odbije zahtjev klijenta da mu otvori račun. Ipak, sloboda izbora 
nije neograničena, pa se može postaviti pitanje odgovornosti banke ako 
prilikom izbora postupa zlonamjerno.

Bankarski poslovi mogu se dokazivati svim dokaznim sredstvima.

Za sporove u vezi sa bankarskim poslovima nadležni su privredni-trgovački 
sudovi. U našoj zemlji, nadležnost sudova određuje se prema tome ko je 
komintent banke. Tako su privredni sudovi nadležni, kada se kao komintent 
pojavljuje pravno lice, a građanski sudovi, kada se kao komintent pojavljuje 
fizičko lice.

4.SUBJEKTI BANKARSKIH POSLOVA

Kao subjekti bankarskih poslova pojavljuju se banke i bančini komitenti, 

klijenti.

5

Bankarski poslovi

a) Banke

  Kao banke

, u zavisnosti o kojoj se vrsti poslova radi

, 

mogu se pojaviti 

emisione banke

 (banke koje obavljaju emisiju, izdavanje 

novca, odnosno drugih sredstava plaćanja i iste se smatraju najvažnijim 

bankama);  

depozitne   banke

  (koje   primaju   od   klijenata,   komitenata   na 

čuvanje novac, dragocjenosti i hartije od vrijednosti); 

založne banke

 (koje 

služe za zalaganje određenih predmeta, koje radi dobijanja kredita, zalažu 

klijenti, radi se o ručnoj zalozi);  

hipotekarne banke

  (kod kojih u cilju 

obezbjeđenja   kredita,   komitenti   zalažu   nepokretnost   nad   kojima   je 

konstituisana   hipoteka)   i  

poslovne   banke

  (koje   obavljaju   bankarske 

poslove za račun preduzeća i društava). 

Drugi   kriterijum   podele   banaka   je   područje  

na   kojem   one 

obavljaju djelatnost, pa se može govoriti o 

međunarodnim bankama

 (koje 

su prisutne pri obavljanju poslova u međunarodnom prometu), 

nacionalne 

banke

 (koje se osnivaju po propisima određene države i čije je sjedište na 

teritoriji   te   države,   ali   djelatnost   mogu   obavljati   i   na   unutrašnjem   i   u 

međunarodnom platnom prometu), i  

lokalne banke

  (koje se osnivaju na 

jednom užem području - gradu, mjestu, opštini i dr.). 

Pored toga, banke mogu biti još i po nameni neke  

posebne vrste 

banaka

, kao što su  

banke za kreditiranje izvoza

  (cilj im je da putem 

kredita unapređuju izvoz i obavljaju bankarske poslove sa inostranstvom), 

bankarski konzorcijumi

 (udruženja banaka u cilju davanja većih kredita 

pojedinim preduzećima ili društvima),  

holding društva

  (gdje se putem 

njihovog   kapitala   postiže   kontrola   nad   radom   preduzeća   u   određenoj 

privrednoj grani) i 

društva za plasiranje kapitala 

(predstavljaju poseban 

oblik banaka u buržoaskim državama koja su ustvari trgovačka društva i 

omogućavaju   svojim   članovima   sigurnije   plasiranje   kapitala   putem 

kupovine određenih hartija od vrijednosti). 

b) Bančini komitenti, klijenti

.- Kao bančini klijenti, komitenti mogu 

da se pojave, kako  

pravna tako i fizička lica.

Zavisno od učestalosti 

njihovog opštenja sa bankom

, kao i prema prirodi odnosa, isti mogu da 

budu  

stalni   i   povremeni

,tj.   prolazni   bančini   komintenti.   Stalnim 

komitentima,   smatraju   se   ona   lica   koja   svoje   cjelokupno   finansijsko 

poslovanje   obavljaju   preko   određene   banke.   To   je   slučaj   i   kod   nas,   da 

određena preduzeća, društva i ustanove imaju svoje stalne poslovne banke. 

Povremenim i prolaznim komitentima, smatraju se oni koji povremeno 

dolaze u poslovne odnose (ili u "prolazu") sa nekom od banaka, prilikom 

obavljanja određenog posla. 

Jedna druga podjela bančinih klijenata mogla bi se napraviti  

na osnovu 

prirode njihovog odnosa sa bankom

, tako se komitenti, klijenti mogu 

7

Bankarski poslovi

5.PODJELA BANKARSKIH POSLOVA

Postoji nekoliko klasifikacija bankarskih poslova. 

Prema   subjektima   koji   ih   obavljaju

  dijele   se   na   neke   rezervisane 

poslove   koje   obavljaju   samo   banke,   na   stručan   i   profesionalan 

način(akreditiv). A neke od bankarskih poslova obavljaju i nebankarske 

organizacije, što često zavisi od ugleda i povjerenja koje ima njihov osnivač.

Prema finansijskim tokovima

 dijele se :

- Prema toku sredstava u banku (izvori sredstava), koji podrazumjevaju 

mobilizaciju sredstava (ulozi na štednju).

- Prema   toku   sredstava   iz   banke   (plasman   sredstava),   gdje   ubrajamo 

zajmove i poslove zajedničkih ulaganja.

- Prema toku sredstava putem banke (uslužni poslovi). 

Sličnu klasifikaciju u pogledu vrsta bankarskih poslova, dao je profesor 

Vasiljević,   gde   je   on   bankarske   poslove   podelio   na   kreditne   poslove,   u 

okviru kojh su (kredit, faktoring, forfeting i lizing), bankarski depoziti(u 

okviru kojih su: novčani depozit, ulog na štednju, bankarski tekući račun, 

nenovčani depozit, depozit hartija od vrednosti i ugovor o sefu) i bankarski