Тема : „ Банкарски послови и банкарско пословање “
_______________________________________________________________
УВОД
Први банкарски послови настали су већ у раним периодима развоја људског друштва.
Зачетци ових послова могу се историјски пратити још од 3000. године прије нове ере , а
сигурни материјални докази о врсти и начину развоја банкарских послова од VII вијека
прије нове ере . У периоду од VII до V вијека прије нове ере , у Вавилону су се појавиле
приватне куће које су се бавиле претечом данашњих банкарских послова , познатих под
називом „ тезаурисање “ , а људи који су се њима бавили звали су се „ тезаури “ . Први
послови односили су се на организовано складиштење одговарајуће робе , обично жита
и друге врсте сличних производа . Примљену побу су тезаури чували или давали даље у
промет на одређени пок и уз одговарајуће признанице о депонованим производима . У
данашњем времену , банкарски послови су они послови које обављају банке .
Банкарско пословање је привредна дјелатност чији је основни предмет пословања
промет новца . Такође обухватају и поједине друге сродне послове . Банкарски послови
су правни послови који се закључују између банкарских организација у вези са правним
прометом новца и обављањем привредних услуга , услуга са новцем .Банкарско
пословање обављају банке и друге финансијске организације – субјекти банкарског
пословања . Основни извори права у погледу банкарских послова су Закон о
облигационим односима ( члан 1035 – 1088 ) и Закон о банкама и другим финансијским
организацијама . Основни облик регулисања новчане циркулације у јединственом
систему у оквиру јединствене кредитно – монетарне политике су банкарски послови .
Специфичност банкарских послова изражава се у изузетном значају писмене форме , у
једнообразном , масовном и типском садржају ових послова . Банке самостално
обављају дјелатност ради остваривања добити . Због значаја послова које обављају
банке у земљи , прописани су услови које морају испуњавати банке да би биле
основане, односно организоване и регистроване у регистру привредних субјеката . Ови
услови се нај чешће односе на минималне износе средстава са којим банка располаже и
која су потребна за рад банке , затим на стручну спрему запослених лица у банци . на
минимум резерве сигурности , на минимум услова рада и пословања и слично.
1
_______________________________________________________________
Да се придржава одредаба о великом и највећем могућем кредиту једном
зајмопримцу и о укупном износу великих кредита ,
Да трајна улагања капитала банке у акције предузећа не могу бити већа од 15% ,
а у друге банке од 51% капитала банке ,
Да улагања капитала банке у основна средства банке не могу бити већа од 20%
од капитала банке , итд.
Великим кредитом се сматра кредит или неко друго потраживање и гаранција који
су дати једном зајмопринцу , већи од 20% капитала банке . Највећим могућим кредитом
једном зајмопримцу сматра се кредит , друго потраживање и гаранција , који укупно
износе до 30% капитала банке . Укупни износ великих кредита и највећих могућих
кредита не може бити већи од 80% капитала банке .
Народна банка Србије , у оба случаја , утврђује начин израчунавања капитала банке.
Банка је дужна да обавјести Народну банку Србије о :
Повећању оснивачког капитала банке , односно о новој емисији акција ,
Трајном улагању капитала банке у акције предузећа и друге банке , односно о
трајном улагању у основна средства ,
Сваком одобравању великог кредита и највећег могућег кредита ,
Свакој продаји акција банке којом неко лице стиче више од 10% оснивачког
капитала ,
Отварању филијала , пословних јединица и представништва у земљи ,
Промјени састава управног и надзорног одбора .
Да би се обезбједила сигурност депозита грађана , банка је дужна да их осигура
плаћајући премију осигурања агенција за осигурање депозита и санацију банака или
организација за осигурање . Висину премије за осигурање депозита Агенција за
осигурање депозита утврђује водећи рачуна о фионансијском стању поједине банке,
односно о степену ризика коме су банке изложене . Банка не може осигурати депозите
код организације за осигурање уколико је банка њен оснивач , или се налази у неким
другим управљачким и имовинским односима . Послове осигурања депозита грађана
могу обављати агенције за осигурање и организације за осигурање ако у посебном
фонду обезбједе 20% од висине депозита који се осигуравају . Наведене осигуравајуће
организације могу обављати осигуравајуће послове само на основу оцјене њиховог
бонитета од стране НБЈ . Ове организације за послове осигурања одговарају својом
3
_______________________________________________________________
имовином. Постоји посебна обавеза банака у смислу контроле њиховог пословања .
Наиме , банка је дужна да обезбједи ревизију годишњег обрачуна у року од шест
мјесеци од истека календарске године . Лице које врши ревизију обавезно је да
извјештај о ревизи достави надзорном одбору банке . Банка је дужна да објављује своје
годишње извјештаје заједно са мишљењем ревизора о извршеној ревизији годишњег
извјештаја .
1.1. Појам и врсте банкарских послова
Под банкарским пословима подразумјевају се послови које банке обављају по
традицији или на основу законске ( институционалне ) регулативе.
Обављајући одређене послове , банке манифестују своју специфичност финансијске
институције у тржишној привреди . Анализом банкарских послова долази се до сазнања
о динамици промјена концепта банке . Банкарски послови , уз сву своју динамичност ,
ипак се могу подвести под традиционалне групе послова који одувјек постоје.
Груписање се врши да би се у исту групу сврстали послови који су према одређеним
обиљежјима слични као и да би се лакше проучавали .
Постоји више критерија за њихову подјелу, а нај важнији су :
Билансни критеријум ,
Функционални критеријум ,
Временски критеријум .
Према билансном критеријуму банкарски послови могу бити:
Пасивни ,
Активни ,
Неутрални ,
Сопствени .
Према функционалном критеријуму банкарски послови могу бити :
Послови мобилизације и концентрације средстава ,
Кредитни послови ,
Комисиони послови ,
4
_______________________________________________________________
Ови критеријуми могу се међусобно комбиновати , тако да може доћи до груписања
послова који истовремено изражавају и билансну позицију , временску димензију и
њихову функционалност. У основи ових комбинованих критеријума налази се позиција
банке при посредовању између финснсијски суфицитарних и финансијски
дефицитарних трансактора .
1.2. Пасивни банкарски послови
1.2.1. Суштина пасивних банкарских послова
Банке обављају пасивне банкарске послове вршећи функцију мобилизације и
концентрације слободних финансијских средстава.
Билансно посматрано , ради се о туђим мобилисаним и концентрисаним средствима,
која су , с аспекта банке , њен дуг ( због чега се евидентирају у њеној пасиви ) .
Обављајући пасивне банкарске послове , банка врши двије значајне функције :
Мобилизацију и концентрацију финансијских средстава ,
Трансформацију мобилисаних и концентрисаних финансијских средстава.
Вршећи функцију мобилизације и концентрације слободних финансијских ресурса ,
банке фактички обављају пасивне банкарске послове .
Обављајући функцију мобилизације и концентрације мноштва атомизираних
финансијских вишкова , различите временске неусклађености ( диспонибилности ) ,
банка их чини употребљивим по квалитету и квантитету с аспекта зајмотражиоца . Тако
мобилисана и концентрисана средства банка трансформише и ставља на располагање
финансијски дефицитарним трансакторима , у складу са њиховим квантитативним и
временским могућностима .
Суштински посматрано , банке стварају сопствене обавезе према финансијски
суфицитарним трансакторима , да би их , затим , трансформисали у виду сопствених
потраживања према финансијски дефицитарним трансакторима . Могло би се рећи да
су банке општи управљачи новчаног капитала , јер концентришу управљачка права
6
