UNIVERZITET SINGIDUNUM
Departman za postdiplomske studije – Master studije
POSLOVNA EKONOMIJA
Finansije i bankarstvo
MASTER RAD
Bankarski sektor Republike Srbije u periodu od 2009.-2012.
godine sa osvrtom na konkurentnost
Mentor Student
Prof. dr Zoran Jeremi
ć
Darja Magdelini
ć
400589/11
Beograd, 2012. god.
2
SADRŽAJ
I UVOD .......................................................................................................................................... 4
1.1.
Predmet i polazišta istraživanja .................................................................................... 5
1.2.
Zna
č
aj i aktuelnost istraživanja .................................................................................... 5
1.3.
Ciljevi istraživanja ......................................................................................................... 6
1.4.
Hipoteze istraživanja...................................................................................................... 6
1.5.
Metode istraživanja ........................................................................................................ 7
1.6.
Struktura rada .............................................................................................................. 10
II Bankarski sektor u periodu od 2009-2011. ........................................................................... 11
2.1. Aktiva bankarskog sektora ............................................................................................. 12
2.2. Struktura finansiskog sistema ......................................................................................... 12
2.3. Najve
ć
e banke u Srbiji ..................................................................................................... 13
2.4. Pokazatelji koncentracije i konkurencije ....................................................................... 15
2.5. Struktura kapitala ............................................................................................................ 16
2.6. Bilans stanja i bilans uspeha ........................................................................................... 17
2.7. Zaduženost banaka .......................................................................................................... 18
2.8. Finansijski rezultat banaka ............................................................................................. 19
2.9. Štednja stanovništva ........................................................................................................ 20
2.10. Struktura kredita i depozita .......................................................................................... 20
2.11. Efikasnost rada banaka ................................................................................................. 23
III Bankarski sektor zemalja u regionu .................................................................................... 25
3.1. Bankarski sektor zemalja u regionu ............................................................................... 25
3.1.1. Bankarski sektor Hrvatske ....................................................................................... 26
3.1.2. Bankarski sektor Slovenije ....................................................................................... 27
3.1.3. Bankarski sektor Crne Gore .................................................................................... 27
3.1.4. Bankarski sektor Makedonije .................................................................................. 27
3.1.5. Bankarski sektor Bosne i Hercegovine .................................................................... 28
IV Makroekonomski pokazatelji zemalja regiona ................................................................... 29
V Pojam konkurencije ................................................................................................................ 33
4
I UVOD
Procesi korenitih ekonomskih, politi
č
kih i društvenih reformi su procesi koji u celom svetu i
dalje neprekidno traju. U bankarstvu razvijenih tržišnih ekonomija, te reforme su po
č
ele pre
č
etiri decenije, dok su na našim prostorima, tj. u zemljama u tranziciji poslednjih deset godina i
prema svim pokazateljima još uvek
ć
e trajati. Upravo ova dešavanja, brojna literatura i trenutna
dešavanja u našoj zemlji u oblasti ekonomije, finansija i bankarstva predstavljaju osnovna
polazišta za izradu ovog rada. Re
č
je o reformi našeg bankarskog sistema, gde su banke izgubile
svoju prvobitnu funkciju -
mobilisanje slobodnih sredstava i njihovo plasiranje u profitabilne
projekte, a smatrane su nosiocima tadašnjih aktuelnih ekonomskih planova. Poverenje
stanovništva u bankarski sektor je poljuljano i na kraju izgubljeno zbog nemogu
ć
nosti
deponenata da raspolažu svojim sredstvima, ali i zbog loših iskustava sa bankama koje su
poslovale u to vreme. Dinarski depoziti su usled hiperinflacije potpuno izgubili svoju vrednost,
devizna štednja je bila zamrznuta, a krediti dostupni samo uskom krugu privrede i gra
đ
ana, dok
platne kartice nisu postojale. Gra
đ
ani su odlazili u banke samo da bi podigli svoje zarade, koje
su, kako bi ih „zaštitili“ od hiperinflacije konvertovali u devize i to kupuju
ć
i ih tamo gde je to
jedino bilo mogu
ć
e - kod uli
č
nih dilera. U 2000. godini, poslovale su 84 banke, od kojih se na
banke u društvenom vlasništvu odnosilo blizu 90% ukupnih aktivnosti.
Č
etiri najve
ć
e banke
u
č
estvovale su u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora sa gotovo 60%, dok je njihovo
u
č
eš
ć
e u negativnom kapitalu iznosilo 85%, a u problemati
č
nim kreditima 80%. Finansijsko
stanje bankarskog sektora karakterisao je visok stepen nelikvidnosti i nesolventnost najve
ć
ih
banaka, visok stepen kontaminiranih nenaplativih potraživanja, odnosno nizak stepen realno
kamatonosne aktive, neregulisani odnosi po osnovu potraživanja poverilaca Pariskog i
Londonskog kluba i Svetske banke, zamrznuta deponovana devizna štednja i niska profitabilnost,
a kreditna aktivnost bila je limitirana, odnosno usmerena gotovo u celini na uzak krug povezanih
lica uz prisustvo izrazitog politi
č
kog uticaja. Korporativno upravljanje je, u odsustvu sistema
internih kontrola i interne revizije, sistema upravljanja rizicima i profesionalnog rukovodstva,
bilo na izuzetno niskom nivou.
Kada govorimo o regionu, srpski bankarski sistem se nalazi na tre
ć
em mestu sa dvostruko
manjom aktivom nego u Hrvatskoj ili Sloveniji. Ipak, prose
č
na aktiva po stanovniku svrstava
Srbiju tek na peto mesto, pri
č
emu je bolje plasirana jedino od Makedonije, a jedan od razloga je
relativno slabija ekonomska razvijenost privrednog sistema, kao i nepoverenje u banke i iz tog
razloga držanje ušte
đ
evine izvan bankarskih tokova.
Po izveštajima Svetske banke i Me
đ
unarodne finansijske korporacije (IFC), naša zemlja
popravila je svoju poziciju na rang-listi ove me
đ
unarodne finansijske institucije i sa
prošlogodišnjeg 95. mesta dospela na 86. poziciju od ukupno 185 ekonomija. Pored toga, Srbija
je na listi top 10 ekonomija, koje su u prethodnih godinu dana sprovele najve
ć
i broj reformi.
Dobar rezultat posledica je ubrzavanje procedura za rešavanje pitanja nesolventnosti,
sprovo
đ
enja ugovora, ali i osnivanje preduze
ć
a. Srbija je oja
č
ala proces rešavanja nesolventnosti
tako što je uvela privatne izvršitelje, smanjila po
č
etnu cenu za prodaju sredstava, ukinula žalbe,
ubrzala proceduru i uvela elektronski registar sudskih zabrana kako bi omogu
ć
ila uvid javnosti u
sve zabrane koje se ti
č
u upravljanja ili vlasništva nad pokretnom i nepokretnom imovinom.
Sistem privatnih izvršitelja tako
đ
e je omogu
ć
io lakše sprovo
đ
enje ugovora. Osim toga, Srbija je
omogu
ć
ila lakše osnivanje preduze
ć
a tako što je ukinula obavezu uplate minimalnog kapitala.
Ostale ekonomije jugoisto
č
ne Evrope zauzimaju slede
ć
a mesta: Makedonija (23), Slovenija (35),
Crna Gora (51), Hrvatska (84) i Bosna i Hercegovina (126).
5
1.1.
Predmet i polazišta istraživanja
Svaka nauka, a time i nau
č
ni rad mora imati predmet istraživanja kao i metod vršenja istraživanja
koji su me
đ
usobno povezani i samostalno ne
č
ine nauku. „Nauka se definiše kao misaono
sre
đ
ivanje objektivne stvarnosti koja ide dalje od podataka o toj stvarnosti.“
1
Dolazimo do toga
sa se nauka ispoljava uz pomo
ć
misli, a posredstvom pojmova. „Nau
č
ni rad je specifi
č
an na
č
in
razmišljanja i promišljanja
č
iji je osnovni cilj na kom po
č
iva – istina.“
2
Iz ovog proizilazi da je
nau
č
ni rad, odnosno nau
č
no mišljenje samo jedan, specifi
č
an na
č
in razmišljanja i promišljanja, a
cilj mu je da bude istinito – istinoidno.
3
Predmet ovog rada, kako i sam naziv kaže, jeste bankarski sistem Republike Srbije sa osvrtom na
njen stepen konkurentnosti, ali i uporedni prikaz, u nekim segmentima, sa zemaljama u regionu.
Bankarski sistem je obuhva
ć
en u celini, koliko je to mogu
ć
e, pri
č
emu se polazi od osnovnih
bankarskih postulata kao što su za
č
eci nauke o bankarstvu, sam razvoj poslova, preko na
č
ina
merenja i procene uspešnosti poslovanja banke. Rad pruža mogu
ć
nost za širi uvid u dešavanja na
doma
ć
em bankarskom tržištu, ali isto tako nije zapostavljeno ni regionalno finansijsko tržište.
Prikazani su i obrazloženi najzna
č
ajniji makroekonomski pokazatelji Republike Srbije i zemalja
u okruženju. Kao što je i napomenuto, pored Srbije obuhva
ć
eno je još pet zemalja bivše
Jugoslavije: Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Slovenija. Njihova
evolucija u prethodnoj deceniji ima zajedni
č
ku dominantnu osobinu: ubrzani rast ponude kredita,
koji je tenutno smanjen,a jedan od razloga je prezaduženost stanovništva i samim tim
nemogu
ć
nost povra
ć
aja sredstava, kao i opšte obnove bankarske delatnosti, koji su bili duboko
havarisani krizama tokom 90-ih godina. Na samom kraju rada, dat je prikaz globalnih
komponenti indeksa konkurentnosti Republike Srbije, koje su pokazale da Srbija loše stoji po
pitanju konkurentske prednosti.
1.2.
Značaj i aktuelnost istraživanja
Celokupni bankarski sektor se zna
č
ajno menjao tokom poslednjih godina kako bi se prilagodio i
bio podrška novim procesima, daju
ć
i zna
č
ajan doprinos celokupnoj ekonomiji.
Prema ve
ć
navedenim
č
injenicama, može se i pretpostaviti zna
č
aj i aktuelnost ovog istraživanja.
Kako je i pomenuto, ukoliko se osvrnemo na poslednjih deset godina razvoja bankarskog sistema
u regionu, a i šire i obratimo pažnju na blisku prošlost, poslednjih 4 - 5 godina, vide
ć
emo da je
karakteriše nestabilnost u svetskoj, a samim tim i doma
ć
oj ekonomiji. Ovoj temi, najviše
doprinosi ve
ć
postoje
ć
a mnogobrojna literature, stru
č
ni
č
asopisi, studije i publikacije. Tako
đ
e,
sve više i mediji, kao i Internet kroz zanimljive i aktuelne
č
lanke, doprinose aktuelnosti
istraživanja.
1
Miljevi
ć
M., „Metodologija nau
č
nog rada“, Filozofski fakultet – Univerzitet u Isto
č
nom Sarajevu, Pale,
2007. god., str., 10
2
Isto. str., 11
3
Isto, str., 10
7
1.5.
Metode istraživanja
„Metodologija je nauka o metodama, deo logike koji se bavi prou
č
avanjem saznajnih metoda.“
5
Metodologija, kao nauka o metodama, kao deo logike koji se bavi prou
č
avanjem saznajnih
metoda, ima za cilj, ne samo da opisuje nau
č
nu praksu, nego i da propisuje logi
č
ka, tehni
č
ka,
organizacijska i strategijska (heuristi
č
ka) pravila ili norme o tome kako treba da se radi u nauci
da bi njeni rezultati bili valjani. Metod (lat. – methodus ) ozna
č
ava na
č
in istraživanja (na
č
in, put,
postupak koji upotrebljavamo da bismo došli do saznanja, da bismo otkrili ili izložili nau
č
nu
istinu) koji se primenjuje u nekoj nauci.
6
Ovakav nau
č
ni metod, odnosno teorijsko – metodološki pristup sadrži osnovne teorijsko –
metodološke pravce i opštenau
č
ne metode. Iz rezultata teorijsko – emipirijskih istraživanja ne
postoji metodološki pristup koji bi bio opšteprihva
ć
en, što je posledica razli
č
itog shvatanja
suštine društvenih pojava, procesa i odnosa, kao i njihove epistemološke (saznajne) prirode.
U osnovne metode spadaju:
7
•
Analiza,
•
Sinteza,
•
Apstrahovanje,
•
Konkretizacija,
•
Specijalizacija,
•
Generalizacija,
•
Dedukcija i
•
Indukcija.
Analiza je rastavljanje predmeta istraživanja na njegove sastavne delove, odnosno na
č
inioce
strukture, funkcija, veza i odnosa na oder
đ
enom prostoru u odre
đ
enom vremenu. Opšti predmet
analize je uvek složena celina. Ta celina ne može imati manje od dva dela koja su me
đ
usobno
povezana i nalaze se u me
đ
usobnim odnosima. Stoga, celinu ovog rada predstavlja bankarski
sistem Republike Srbije, dok njene delove sa
č
injavaju pokažatelji poslovanja banaka, efikasnost
rada istih, makroekonomski pokazatelji zemalja, kao i globanli indeks konkurentnosti Srbije i
zemalja u regionu.
Sinteza je spajanje više
č
inilaca u jednu celinu. Odnosno, sinteza je shvatanje – saznanje složenih
celina preko njihovih pojedina
č
nih i posebnih delova, njihovim spajanjem, tj. njihovim
stavljanjem u razne mogu
ć
e odnose i veze. U ovom radu, slika stanja bankarskog sistema Srbije,
nekad i sad, dobija se kroz obrazložene njegove sastavne delove koji su me
đ
usobno povezani i
zavisni jedni od drugih.
Apstrakcija je jedna od osnovnih metoda nau
č
nog saznanja u sistemu tih metoda. Njen opšti
predmet je jasno odre
đ
en - „Opšte u posebnom dovoljne odre
đ
enosti da se može izdvojiti i
istražiti kao izdvojena celina i posebno u opštem, opet kao mogu
ć
a izdvojena celina.“
5
Miljevi
ć
M., „Metodologija nau
č
nog rada“, Filozofski fakultet – Univerzitet u Isto
č
nom Sarajevu, Pale,
2007. god., str., 12
6
Isto, str. 13
7
Isto, str. 71
