УВОД
Приликом сачињавања мог рада, користит ћу сву расположиву литературу, као и
стечено знање приликом школовања. Свој рад сам замислила да урадим на тај начин
што сам исти поделила у четири дела.
У првом делу свог рада ћу уопштено нешто да кажем о самом појму банке и
њеном пословању.
У другом делу банке ћу покушати да принципе банкарских система и како они
директно или индиректно утичу на пословање банака.
По овом уопштеном објашњењу посебно ћу се осврнути на моју тему завршног
рада а то је
УЛОГА ЛИКВИДНОСТИ У ПОСЛОВАЊУ БАНКЕ
. У овом делу ћу на
почетку истог прво да нешто кажем о самом појму ликвидности, потом о одређеном
концепту ликвидности а потом и другим елементима ликвидности који директно или
индиректно утичу на пословање банке.
По објашњењу појма ликвидности и одређених чинилаца ликвидности у даљем
раду тј. у четвртом делу мог рада покушат ћу да објасним како се примињују одређени
принципи за управљање ризиком ликвидности. У том делу ћу објаснити шта све
менаџмент банке треба да предузме, како би спасао банку од пропасти односно како
би побољшао услове пословања једне банке да иста недође у проблем и самим тим
изгуби лиценцу за даљи рад.
1
1. ПОЈАМ БАНКАРСКОГ СИСТЕМА
Банкарски систем је један од подсистема укупног привредног система. Банка је
"привредни организам" који се у свом пословању користи туђим средствима. Према
класичној банкарској теорији, институције које су способне да узимају депозит и које се
претежно усмерене на посредовање у области кредита називају се банкама.
Парлелено са променама у окружењу, долази до битних промна у пословној
оријентацији и пословању банака. То се пре свега односи на нове приступе пословној
политици и процени пословног стила банака. Суштина нове филозофије банкарског
пословања и нове банкарске стратегије је "успостављање" везе банке са новом
промењеном банкарском средином и брзим и непредвидивим променама, посебно
преко производње банкарског производа и сегментирања банкарског процеса (који
почивају на хартијама од вредности), освајања нових тржишта, диверзификације
пословања, остваривања стабилних прихода, капитализације и другог. То захтева
изналажење новних начина, метода и поступака у пословању банака, чиме би се
обезбедиле ефикасност, ефективност и компетитивност банке, с једне стране и
одржавање маргине изложености ризику у прихватљивим границима, с друге стране.
Кључне промене у пословној оријентацији банака, а које се као новина
манифестују у њиховој пословној политици, стилу и стратегији, односе се на
овладавање свим пословима који се односе на хартије од вредности, кроз производњу
банкарског производа и сегментираног банкарског процеса, као и осталим пословима у
којима банке имају компаративне предности у односу на конкуренцију (и то пре свега
парабанкарске послове и друге послове који су компламентарни банкарским
пословима, заокружујући тиме целокупну банкарску понуду и затварајући све токове од
штедње до инвестиција). То су послови: осигурања, брокераже, инвестиционог
банкарства, финансирања извоза/увоза и др.
Основна улога банке као посредника је да претвара ликвидне депозите у
ликвидне зајмове тј. да штедњу претвара у капитал који је потребан неком другом.
Пословна политика банке је скуп начела, принципа и критеријума којих ће се
банка придржавати у доношењу одлука везаних за сопствено пословање. Пословна
политика обухвата глобално усмеравање акција банке и зацртава њену пословну
оријентацију.
2
Неликвидност банака проблем је како рочне неусклађености средстава и
пласмана, тако и великих ненаплативих потраживања, посебно по кредитним
односима. То значи слабу пословну политику, неодговорносту пласирању средстава.
Догађало се да је минусно стање банке било веће од њиховог позитивног салда, што
значи да је целокупан банкарски систем блокиран и неликвидан. Ма да важи правило
да се са повећним ризиком повећава принос, прноси су веома неизвесни, нарочито
када се ради о пласманима у хартије од вредности. Једино извесно улагање је
инвестирање у владине краткорочне и дугорочнеобвезнице. Банкари су у позицији да
се опредељују за већи принос уз већи ризик, или за мањи принос, али уз већу
извесност добитка. Задатак је менаџмента банке да успостави везу између трошкова
депозита и приноса на капитал банке, и сходно томе, одлучи о пласманима у разне
делове активе. Анализом маргиналних трошкова средстава у односу на маргинални
приход за зајмове и инвестиције може се повећати профитабилност уз истовремено
одржавање потребне ликвидности.
Општи оквир за реализацију свих пословних активности савремене банке
представљају основна економска начела банкарског пословања. То произлази из саме
суштине банке као пословног субјекта и уједно учесника на тржишту. Начела
банкарског пословања испољавају се у пракси банака као основна правила која
директно детерминишу текуће пословање банака, а такође и у великој мери
опредељују стратегијске развојне правце банке. Основна економска начела којих се
банка придржава у свом пословању углавном чине следећа начела:
начело ликвидности и солвентности;
начело сигурности и ефикасности улагања; и
начело рентабилности.
4
2. ПРИНЦИПИ БАНКАРСКИХ МЕХАНИЗМА
Пословна политка банака представља скуп мера које се предузимају у циљу
остварења истих у зато предвиђеном року. Основни циљ свих банкарских послова је
максимизација добити, односно капитализација прикупљених и пласираних
финансијских ресурса. У привредама које су тржишно оријентисане, контрола
пословних банака од стране централне банке или неке друге специјализоване
контролне институције у погледу макроекономских показатеља пословања, се
појачава. Микроекономска контрола пословних банака има за основну минимизирање
кредитног и курсног ризика.
С обзиром на катастрофалне последице стечаја сваке банке по привредне
субјекте и домаћинства, емисионе или централне банке су у обавези да воде надзора
над пословањем пословних банака, иако је у принципу свака банка за себе одговорна.
Стално присутна дилема је како постићи потребну ликвидност и максималну
рентабилност уз минимизирање ризика и неизвесности, толико присутних у пословању
банака. Иницијални ризик се налази у самој суштини банке. Наиме, највећи део
обавеза банке је прилив на захтев депонента (депозита по виђењу). Да би опстале
банке морају перманентно бити способне да плаћају на захтев. Први захтев разумног
банкарског управљања је осигурати постојано извршавање налога депонената. Други
захтев је да се изађе у сусрет сваком легитимном захтеву за кредит.
Наведени захтеви доводе до неминовног конфликта између ликвидности и
профитабилности, што је иманентно свакој финансијској трансакцији банке. Тај
конфликт се манифестује као централни проблем у управљању банком. Управа банке и
менаџмент банке га покушавају решити тако што ће оптимизирати однос између
профитабилности и ликвидности.
2.1 Значај примене банкарских принципа
Пословна способност и ефиксност су битна обележја перформанси банака, која
одражавају већу или мању микроекномију појединачне банке, а сходно томе и њхов
заједнички допрнос ефикасности мобилизације, концентрације и алокације
финансијских ресурса на нивоу макро система. Банке се у јавном али и сопственом
5
проблема представља остварење потребног степна ефикасности банака. Наиме, кроз
већу или мању ефикасност пословних банака манифестује се њихова мања или већа
пословна способност. Ради се о томе да се кроз оптимално структуирање елемената
пословне способности и ефикасности ефектуирају микро и макро аспекти
функционисања конктртног привредног система, тиме и бнкарског система.
Банка је финансијска институција, чија пословна способност и ефикасност
функионисања имају изузетан утицај на рационалност коришћења средстава на нивоу
макроекономије. Мања или већа пословна способност се ефектуира кроз мању ии већу
ефикасност. Овакав приступ оргнизовању и функционисању пословних банака, у
условима развијених тржишних односа, конкретизује одговорност банака за
ефикасност коришћења финансијских ресурса на нивоу микро система.
Већ поменути услови за већу пословну способност који су ендогеног карактера
са аспекта банке, истовремено су и у функцији веће ефикасности банке. Осим њих,
битни су и, са аспекта банке, егзогени фактори којим се формира институционални
амбијент погодан за већу ефикасност банака. Нарочито је значајан однос између
централне банке и пословних банака, који треба да омогући потребан ниво пословне
атономије банака, уз истовремено праћење њихових перформанси.
Оптималан однос између централне банке и пословних банака подразумева
самосталност банке у обезбеђењу потребног финансијског потенцијала, оптимално
структуирање њене активе и пасиве, грађење поверења у односу на пословање
банака, апсорбовање или минимизирање кредитних и осталих банкарских ризика, као и
флексибилност банака у односу на економске, финансијске и тржишне процесе. Ма да
је свака банка појединачно одговорна за своје пословање, због мултипликативних
негативних ефеката стечаја банака на нивоу макросистема, постоји процес појачане
контроле пословних банака од стране центрлне банке у односу на микроекономске
показатеље пословања. Контрола централне банке је у функцији спречавања
нежељених стечајева пословних банака. У тржишним условима данашњице, значај
контроле од стране централне банке проузрокован је великим порастом ризика у
банкарском пословању. Микроекономском контрола централна банка покушава да
спречи несолвентност и стечај банака изложених таквом ризику. Због тога је
микроекономска контрола централне банке усмерена на обезбеђење ликвидноси,
солвентности и проифитабилности банке. У ту свху цнтрална банке даје оцену о
економској и финансијској оправданости оснивања нових банака, дефинише
7
