СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: 

Менаџмент у банкарству

Тема: 

Банкарски систем Србије

Ментор:                                                                             Студент:

Проф. др Миљана Барјактаровић                       Милан Лазаревић

Број индекса:

  

Зубин Поток, 2019. године

background image

4

1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ БАНКАРСКОГ 

СИСТЕМА СРБИЈЕ

Банкарски систем Србије је стабилан и под надзором Народне банке Србије. 

Важна су три параметра када се говори о стабилности:

1

ликвидност, 
солвентност и 
резервација за могуће губитке.

На   банкарском   тржишту   доминантне   су   банке   са   страним   капиталом. 

Међутим, домаће банке нису филијале страних банака већ су посебна правна лица 
регистрована у Србији.

Релативно је стабилансистем цена и девизног курса. Високе су каматне стопе 

пословних банака у земљи. У банкарском сектору Србије постоји јака конкуренција.

Референтана   (полазна)   каматна   стопа   од   9.   децембра   2011   износи   9,50% 

Изграђивање стабилног и ефикасног финансијског, а пре свега банкарског система, 
један је од приоритета у политици свих држава. Овај процес се данас одвија као део 
транзиционих промена укупног привредног система у нашој земљи.

Проблеми у нашем банкарском систему су следећи:

2

висока концентрација пословања у малом броју великих банака 

(постоји   релативно   велики   број   малих   банака   које   немају   довољно 
финансијског потенцијала да би могле да развију банкарско пословање);

„старе“ банке имају у активи депоновну девизну штедњу код 

НБС а у пасиви тзв. стару девизну штедњу становништва, а уз то, по правилу, 
имају   велико   задужење   у   иностранству   по   основу   дугорочних   кредита   и 
гаранција;

неповољна структура средстава по рочности, где су извори за 

пласмане банака пртежно депозити по виђењу комитената а неопходни су 
дугорочнији извори средстава да би корисници кредита били у могућности да 
благовремено поврате средства;

стварни   губитак   наших   банака,   уз   елиминисање   нето 

позитивних курсних разлика из инфлаторних услова у обрачунском систему 
можда је већи од исказаног;

пренос обавеза и потраживања по основу девизне штедње;

1

 Остојић С., 

Основи монетарне економије

, Универзитет у Новом Саду - Економски факултет, Нови 

Сад, 1999, стр. 109.

2

 Крстић Б., Живковић А., Бојовић П., 

Банкарско пословање

, Завод за уџбенике и наставна средства, 

Београд, 1999, стр. 136.

5

преузимање или поништавање дела дугова предузећа;
редукција   трајног   капитала   банака   због   отписа   ненаплативих 

потраживања;

конверзија дуга у трајни капитал;
рефинансирање, тј. репрограмирање одређених дугова;
ниска профитабилност (у нашим банкама до 2% је принос на 

капитал,а у земљама европске уније 12%-15%) итд.

Циљ даљег развоја и реформи банкарског система је изградња таквог укупног 

банкарског   ситема   који   ће   бити   компатибилан   са   већ   постојећим   банкарским 
системима у земљама са развијеном тржишном привредом.

Реформом садашњег банкарског система треба омогућити:

3

приватизацију банака,
преструктуирање банака,
очување реално позитивних каматних стопа,
контролу и ревизију банкарског система,
развој финансијских тржишта итд.

Побољшањем   алокације   средстава,   смањењем   трошкова   финансирања, 

елиминисањем   нерационалности   и   неефикасности,   већом   заштитом   поверилаца   у 
систему   наплате   потраживања   итд.   омогућило   би   се   успешно   пословање   наших 
банака.   Такође,   неопходно   је   и   стабилно   макроекономско   окружење,   које 
подразумева   дугорочно   ниску   стопу   инфлације,   високу   стопу   раста   дохотка 
становништва, развој тржишта капитала (елиминисање сиве економије) и тржишта 
рада, ревитализацију привреде, правну сигурност итд. 

3

 Крстић Б., Живковић А., Бојовић П., 

Банкарско пословање

, Завод за уџбенике и наставна средства, 

Београд, 1999, стр. 139.

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti