UVOD
Osnovna uloga finansijskih tržišta je preusmeravanje novca od onih koji štede i imaju
višak novca ka potrošačima koji ga nemaju dovoljno, čime se povećava ekonomsko blagostanje
celog društva. Na finansijskom tržištu deluju finansijski posrednici; i to finansijske institucije
koje prikupljaju sredstva preuzimajući obaveze prema poveriocima plasirajući ih u kupovinu
imovine i davanje zajmova.
Finansijske institucije imaju korisnu funkciju jer smanjuju transakcione troškove i
umanjuju probleme, a najznačajniji finansijski posrednici su banke, kako Centralna tako i
poslovne banke, jer su i najvidljiviji.
Savremeno bankarstvo svoje poreklo vuče iz menjačkih i zlatarskih poslova. Razvojem
savremenog bankarstva dolazi do specijalizacije banaka i odvajanja emisione banke i ostalih
banaka. U savremenom smislu reči prva banka je osnovana 1407.godine pod nazivom Casa di
Sangorgio u Đenovi. Prve bankarske institucije se pojavljuju kao komercijalne i emisione,
bavile su se i žiro prometom, te se smatraju i najstarijim pravim bankama u istoriji bankarstva.
U ovom periodu razvila se i upotreba menica, koja je vrlo brzo postala važno i nezamenljivo
sredstvo poslovnog prometa i kreditiranja. Osnovi savremenog bankarstva postavljani su tokom
18. i 19.veka, kada su osnovane velike bankarske institucije, koje su sopstvenim i tuđim
sredstvima postale važan faktor razvoja privrede i prometa ne samo u zemljama gde su nastale i
razvijale se već i u međunarodnim odnosima. Nakon tog perioda nastaju i druge sa
različitom namjenom i organizacijom. Među njima su svakako najpoznatije Bank of
England osnovana 1694.u Engleskoj, u Srbiji 1862. osnovana je Uprava fondova koja je kasnije
prešla u Državnu hipotekarnu banku, a od 1883. poslovala je kao Privilegovana Narodna banka
Kraljevine Srbije. U današnje vreme dolazi do globalizacije banaka koje se direktno bave
poslovima za potrebe privrede i stanovništva. Ove tendencije su u zadnje vreme prisutne posebno
1
u zapadnim tržišnim ekonomijama. Razvojem tehnologije i tehnike platnog prometa kao i
primeni informatike dolazi i do razvoja tzv.elektronskog bankarstva. Uloga bankarstva u
savremenim privredama je značajna. Bankarstvo je kombinacija poslova koncipiranih da pruže
različit broj usluga.Jedan deo poslova pruža računovodstvene i knjigovodstvene usluge koje
prate stanje na našim računima, drugi daje mogućnost pristupa platežnom sistemu, treći je
prikupljanje štednih uloga mnogo malih ulagača koji se koristi za dodeljivanje velikih zajmova,
četvrti su raznolike usluge, kupovina i prodaja finansijskih instrumenata trudeći se da ostvare
profit. Banke trguju tako da naprave profit od svake od ovih poslovnih linija, ali ga ne ostvaruju
sve banke. Neke čak izuzetno velike banke, nemaju garanciju profitabilnosti. Rizik da propadnu
je problem ne samo za vlasnike i menadžere već i za ostale. Ekonomija kojoj nedostaju
institucije da efikasno kanališe sredstva od štednje ka investicijama će vrlo loše raditi, bez obzira
na to da li je država bogata ili siromašna. U savremenom svetu banka ulazi direktno u sve pore
privrednog života i postaje njen važan privredni faktor i institucija koja svojim mobilizatorskim,
kreditnim i posredničkim poslovima utiče na razvoj proizvodnje i prometa, zasnovanim na
načelima bankarskog poslovanja. Osnovno pravilo je da je uspešan finansijski sistem preduslov
za ekonomski rast.
1.
POJAM BANKE
Raznovrsnost funkcija i poslova banke u raznim privrednim sistemima otežava donošenje
jedinstvene definicije banke, koja bi tačno odgovarala za sve vrste banaka bilo gde da se one
nalaze. Ali se može uopšteno reći da je banka finansijska organizacija koja za predmet delatnosti
ima zaključivanje i izvršavanje bankarskih poslova. Reč je o pravnom licu, sa pravnom i
poslovnom sposobnošću u granicama registrovanog predmeta poslovanja, i banka kao i svaka
druga finansijska organizacija može imati samo organizacioni oblik akcionarskog društva. Banke
drže rezerve zato što su zakonski obavezne i zato što oprez u praksi poslovanja to diktira.
“Gotovina je najlikvidnije bankarsko sredstvo. Banke je drže da bi udovoljile zahtevima
klijenata da novac iz banke mogu podići u svakom trenutku. Gotovinska sredstva obuhvataju ono
što se naziva gotovinska sredstva u procesu prikupljanja, i sredstva na računima koje banke drže
u drugim bankama.
Druga velika komponenta aktive banke su obveznice kojima se trguje. Zajmovi
predstavljaju primarna sredstva modernih komercijalnih banaka, računajući da predstavljaju
blizu dve trećine sredstava. Da bi finansirale svoj rad bankama su potrebni fondovi (sredstva-
pasiva). Banke nude korisnicima različite opcije, tipična banka će ponuditi mnoštvo različitih
depozita sa blago različitim karakteristikama. Zaduživanje je najznačajniji finansijski izvor
banke. Pozajmice od poslednje četvrtine prošlog veka postaju sve značajniji izvor finansiranja,
tako da sada iznose preko 20% pasive banke. “
1
1
Varjačić M. ,”Nova pravila upravljanja kapitalom banke” Savremeno preduzetništvo.Zagreb 2003., str. 40
2
Centralna banka
je centralna monetarna ustanova u nekoj državi koja ima monopol emisije
novca. Uglavnom u svim zemljama egzistira samo jedna takva banka, npr. u Srbiji Centralna
banka Srbije, u EU Evropska centralna banka. Međutim negde ih je više npr. kao u SAD,
Kanadi, ali opet su te banke okupljene oko jedne centralne banke, a zajedno čine FED sistem
federalnih rezervi.
Centralna banka vrši emisionu funkciju, preko specijalizovanih institucija emituje gotov
novac. S jedne strane je novčana institucija, a s druge predstavlja bankarsku instituciju. Prva je
osnovana u Švedskoj 1656.god., a najveći uticaj je imala Bank of England osnovana 1695.
Komercijalne banke
su najstarije i najzastupljenije finansijske institucije I predstavljaju osnov
razvoja modernog bankarstva. One su bile usmerene na finansiranje robnog prometa u privredi.
Bave se kratkoročnim, ali I dugoročnim kreditiranjem privrede.
Ove banke svoja sredstva formiraju iz kratkoročnih depozita i kredita centralne banke. Iz
prikupljenih sredstava odobravaju kredit za proizvodnju i promet. Ove banke obavljaju i
posredničke bankarske poslove idr. poslove za svoje komitente. S obzirom na karakter poslova
kojima se bave komercijalne banke se najčešće dele na sledeće vrste i to:
- opšte (univerzalne)
- hipotekarne
- založne
- depozitne
- za kreditiranje izvoza i osiguranje izvoznih poslova
Razvojne banke
su specijalizovane za dugoročno kreditiranje razvoja privrede. Ove banke iz
prikupljenih sredstava na duži rok odobravaju dugoročni kredit I time neposredno utiču na
poslovanje I razvoj privrede.
Poslovne banke
pored Centralne banke igraju bitnu finansijsku instituciju monetarnog kreditnog
sistema I bankarstva. Obavljaju raznovrsne finansijske transakcije čiji je osnovni motiv
poslovanja ostvarivanje dobiti. Njihova delatnost obuhvata raznovrsne poslove koji najčešće dele
u zavisnosti od njihovog uticaja na aktivu ili pasivu bilansa banaka, a to su:
-
Pasivni
bankarski poslovi – predstavljaju aktivnosti banke kojom ona prikuplja
novčana sredstva I istovremeno stvara obaveze prema komitentima(depozitni poslovi,
štedni ulozi, pozajmljivanje kredita, emisija vrednostnih papira)
-
Aktivni
bankarski poslovi- predstavljaju aktivnosti banke kojom se stvaraju
potraživanja prema komitentima po osnovu odobrenih kratkoročnih ili dugoročnih
kredita, podrazumeva naknadu u korist banke u vidu aktivnih kamata.
4
-
Neutralni
(komisioni) bankarski poslovi koji obuhvataju različite posredničke
poslove za račun komitenta, a to su poslovi platnog prometa prilikom kojih banka
naplaćuje proviziju od svojih komitenata.
-
Vlastiti bankarski poslovi
-odnose se na aktivnosti banke na tržištu novca I kapitala
kojima banka za tuđa sredstva ostvaruje odgovarajuću dobit. Banka se može baviti
depozitnim, kreditnim idr. bankarskim poslovima.
Štedionica
se smatra finansijskom organizacijom koja prikuplja dinarske i devizne štedne uloge i
depozite i na osnovu njih odobrava kredite fizičkim licima u skladu sa zakonom.
Sredstva koja ne iskoristi za davanje kredita može da koristi i za davanje kredita pravnim
licima za potrebe razvoja preduzetništva, stambene izgradnje i komunalne delatnosti.
No u zadnjih nekoliko decenija došlo je do promena u poslovnom bankarstvu. U
novonastalim uslovima došlo je do promena u pogledu metoda rada, uloge i karaktera
organizacije bankarstva u oblasti:
-
jačanje univerzalnog tipa bankarskog poslovanja umesto specijalizovanog, do tada
preovlađujućeg
-
pojave finansijskih inovacija koje su dovele do pojave tzv. nebankarskih institucija
U novonastaloj deregulisanoj bankarskoj sredini imamo nešto drugačije grupisanje
banaka koje se sada mogu svrstati u tri grupe:
-
Centralne, emisione ili novčane banke
-
Poslovno univerzalne banke
-
Nebankarske institucije
Pored navedenih banaka, savremeno bankarstvo poznaje i tzv.bankarske finansijske
centre i banke koje se u tim centrima bave svim novčanim transakcijama kako u zemlji tako i u
inostranstvu.
1.2.
Osnivanje banaka
Po odredbama Zakona o bankama idr. finansijskim organizacijama banka se osniva kao
akcionarsko društvo, ugovorom o osnivanju i obezbeđenjem sredstava za osnivački kapital banke
koji može biti u novčanom ili nenovčanom obliku. Druga finansijska organizacija, izuzev Štedno
kreditnih zadruga. Banke su pravna lica, i mogu je osnovati domaća i strana pravna i fizička lica.
5
