Bankarsko poslovanje i platni promet

Visoka ekonomska skola strukovnih studija

Pec-Leposavic

SEMINARSKI RAD

iz

Bankarsko poslovanje i platni promet

Tema: Savremeni bankarski poslovi

Profesor:

Student:

Mrvaljevic 

Mirjana

Mitrovic 

Miona

~2~

SADRZAJ

Uvod.......................................................................................................................... 4

1. ISTORIJAT   RAZVOJA   BANKARSTVA   I   NJEGOVE 
KARAKTERISTIKE..............................................................................................6

1.1 Istorijat razvoja bankarstva.........................................................................6

1.2 Bankarski poslovi.........................................................................................10

1.2.1 Pasivni bankarski poslovi.........................................................................12

1.2.2 Aktivni bankarski poslovi........................................................................16

Kratkoročni aktivni bankarski poslovi............................................................17

Dugoročni aktivni bankarski poslovi...............................................................20

1.2.3 Neutralni bankarski poslovi.....................................................................22

1.2.4 Vlastiti bankarski poslovi.........................................................................22

2. SAVREMENE TENDENCIJE U BANKARSKOM MENADZMENTU.....24

3. SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI......................................................27

3.1 Lizing..........................................................................................................28

3.1.2 Pogodnosti lizinga..................................................................................29

3.2 Faktoring................................................................................................... 30

3.2.1 Pojam faktoringa.......................................................................................31

3.2.2 Vrste faktoringa.....................................................................................32

3.2.3 Prednosti i nedostaci faktoringa...........................................................34

3.3 Forfeting.....................................................................................................36

3.3.1 Ucesnici u forfetingu.................................................................................37

3.3.2 Pravila u forfetiranju............................................................................38

3.3.3 Pogodnosti primene forfetiranja..........................................................39

ZAKLJUCAK........................................................................................................ 42

LITERATURA...................................................................................................... 44

~4~

Zbog svih navedenih faktora, tradicionalno bankarsko poslovanje doživljava promene u vidu 

poslovne filizofije i shvatanja klijentovih želja i potreba. Novi bankarski poslovi i proizvodi i 

dalje nastaju u svetu i predstavljaju neprestano odgovaranje banaka na promene u okruženju i 

jedinu alternativu za očuvanje njihove konkurentske pozicije na tržištu finansijskih usluga.

~5~

1. ISTORIJAT RAZVOJA BANKARSTVA I NJEGOVE 

KARAKTERISTIKE

1.1 Istorijat razvoja bankarstva

Reč banka (banco – italijanski, banque – francuski, die bank – nemački, bank – engleski) je 

korišćena tokom više od 2000 godina u značenju ''klupa'' ili ''pult za razmenu novca''. Ovo 

predstavlja potvrdu da su menjački poslovi bili među prvim poslovima kojima su se banke 

bavile.

Istorijski gledano, trgovina se kao delatnost razvila pre pojave banaka i bankarskih poslova 

(3200 - 3000. g.p.n.e), ali je razvoj trgovine doveo i do pojave bankarskih poslova koji su imali 

za cilj da omoguće i olakšaju trgovinske odnose na širim prostorima. Prema nekim izvorima, u 

Vavilonu su se u periodu od VII do V veka p.n.e. pojavili tragovi koji ukazuju da su se pojedina 

lica, kao stalnim zanimanjem, bavila prikupljanjem i čuvanjem hrane i drugih proizvoda, koje su 

davali u zajam. Pozajmice su se davale u naturalnom obliku i sa dodatnom kamatom, koja je 

imala uglavnom zelenaški karakter, a vraćale su se u periodu naredne žetve.

Pored   hramova,   bankarskim   poslovima   se   počinju   baviti   i   privatne   bankarske   kuće   koje   se 

javljaju za vreme dinastije Hamurabija (1830-1530. g.p.n.e.), o čemu svedoči mnoštvo pisanih 

dokumenata. Najpoznatija od ovih kuća je bila „Sinovi Egibija” u Vavilonu (1120-480. g.p.n.e) 

koja se nije bavila samo privatnim depozitnim i kreditnim poslovima, nego i onima koji su imali 

javni karakter.

Kreditni, menjački i založni poslovi postojali su još u starom veku kod starih Sumera, Asiraca, u 

Vavilonu, na Kipru, kod Egipćana i starih Grka. U Vavilonu su se pojavile prve privatne kuće 

Igibi   i  Murašu   koje   su   se  bavile   poslovima   skladištenja   i  čuvanja   robe  (žita,   hrane,   zlata  i 

dragocenosti) kao i davanja na zajam robe drugim licima. Potvrde o deponovanim proizvodima 

služile su kao sredstvo obračuna i plaćanja, a pozajmice su davane uz visoku kamatu. Ove kuće 

su nazvane tezauri pa od ove reči je i nastao naziv tezaurisanje za povlačenje, skladištenje i 

čuvanje robe i novca.

~7~

organizovanja svog četvrtog putovanja za Ameriku (1502.), kako bi mu se ukinuo porez na 

eksploziv. Inače, poslovni odnosi tadašnjih preduzeća i trgovačkih firmi sa bankama, kao i samih 

banaka, od kraja XV veka, počinju da se uređuju na principima dvojnog knjigovodstva (koje se 

vezuje za 1494. i Luku Pačioli-a, mada mu je u određenoj meri prethodila „Knjiga trgovačke 

računice”   Leonarda   Fibenoci-a   iz   1202.),   koje   sistematizuje   osnovne   pokazatelje   imovine, 

kapitala i troškova (čime su i postavljeni temelji računa kapitala i uspeha).

U poznom srednjem veku dolazi do pojave prvih emisionih banaka:

- Sverigen Riksbank – emisiona banka Švedske – osnovana 1668. godine

- Bank of England, emisiona banka osnovana 1694. godine i

- Bank de France – osnovana 1800. Godine

Razvojem trgovine u XVI i XVII veku i snažnim industrijskim razvojem, otkrivanjem i razvojem 

novih   država   i   razvojem   međunarodne   trgovine   stvaraju   se   osnove   za   institucionalno 

organizovanje   komercijalnog   bankarstva   u   svetu.   Osnove   savremenog   bankarstva   su   velike 

banke akcionarskog tipa koje posluju na osnovu sopstvenih i pozajmljenih sredstava. Nakon 

nacionalnog oslobođenja u Srbiji, u drugoj polovini XIX veka razvija se bankarstvo. U Srbiji se 

Uprava   fondova   smatra   prvom   bankom,   koja   je   preteča   prve   Hipotekarne   banke,   koja   je 

osnovana kao državna institucija koja je bila zadužena za izdavanje dugoročnih hipotekarnih 

kredita.

Banke se, pored tradicionalnih poslova primanja depozita, davanja kredita i platnog prometa, sve 

više bave i drugim finansijskim uslužnim poslovima, a sa razvojem finansijskih tržišta u XX 

veku   postaju   njihov   najznačajniji   učesnik.   U   XX   veku   dolazi   od   razvoja   investicionog 

bankarstva,   a   globalizacijom   i   liberalizacijom   svetske   privrede   i   do   razvoja   međunarodnog 

bankarstva.

Svetsko bankarstvo u finansijski razvijenim zemljama je prošlo kroz tri etape svog razvoja:

1) Period konzervativno-uslužnog bankarstva (60-tih godina XIX – 60-tih godina XX );

2) Period industrijsko-proizvodnog (savremenog) bankarstva (60-tih godina XX – 90-tih 

XX);