Банкарско право и
право хартија од
вредности

Трећи део

111.

Појам и врсте банкарских послова

БП су основни правни облици регулисања циркулације новца и ХОВ у систему јединствене
кредитно-монетарне политике једне државе, те, с тим у вези, банке обављају читав низ
различитих послова. Као једна уговорна страна увек се појављује банка. Осим банака, могу се
појављивати и други привредни субјекти. ЗОО садржи императивну норму по којој се његове
одредбе о БП сходно примењују и на друга правна лица, уколико су овлашћена за обављање БП.
БП се сматрају и сви послови између самих банкарских организација, односно послови код којих
су оба субјекта банке као специјализоване финасијске организације. Наспрам банке, као редован
учесних у БП јављају се и банчани пословни партнери, тзв. банчани клијенти. По правилу, банчани
клијенти могу бити сва домаћа и страна, физичка и правна лица. Код појединих врста БП као
клијенти се не могу појавити физичка лица. Банчани клијнети, могу бити стални и повремени, могу
представљати банчине повериоце али и банчине дужнике. У БП посебан значај има финасијска
способност банчиног клијента. Према подручју на коме се обављају разликују се домаћи и
међународни БП. Према врсти, односно својству клијента, послови са правним лицима и послови
са физичким лицима. Затим, према дужини трајња, могу бити краткорочни, и дугорочни. Према
врсти новчаних средстава БП могу бити девизни и динарски. У стручној литератури се најчешће
полази од критеријума положаја банке. Активни БП били би такви послови код којих се банка
јавља као поверилац свог клијента, док се као пасивни сматрају послови код којих се банка
појављује као дужник свог клијента. Као неутрални БП сматрају се они послови где се банка не
појављује ни као дућник ни као поверилац свог клијента, већ обавља само извесне послове као
заступник, комисионар или посредник. Као сврсисходна и правно рационална, подела БП врши се
на: депозитне, кредитне и услужне БП. Депозитни БП су такви послови код којих клијент депонује
код банке новчана средства, ХОВ или неке друге ствари ради чувања и управљања њима.
Кредитни БП су такви послови који се тичу пласмана новца у привредне или друге сврхе. Услужни
БП су такви послови путем којих банка извршава одређене услуге трећим лицима по налогу свог
клијента. БП су послови који су формалног, адхезионог карактера, intuitu personae. У читавом низу
држава за спорове у вези са БП надлежни су специјализовани трговински судови.

112.

Уговор о кредиту

УОК је БП којим се банка обавезује да кориснику кредита стави на располагање одређени износ
новчаних средстава, на одређено или неодређено време, за неку намену или без утврђене
намене, а корисник се обавезује да банци плаћа уговорену камату и добијени износ новца врати у
време и на начин како је то утврђено уговором. КП су најчешћи и најзначајнији БП у економији
сваке државе. УОК је формалан, адхезиони, двострано-обавезан и intuitu personae. УОК
конституишу се међусобна права и обавезе уговарача. Кредитор је обавезан да кориснику кредита
стави на располагање уговорени износ новца, на начин и под условима утврђеним уговором.
Корисник кредита стиче право да располаже тим новцем. Корисник кредита, дужан је да добијена
средства користи наменски, уколико је то предвиђено УОК. Давалац кредита има право да
контролише наменско коришћење кредита. Корисник кредита је обавезан да кредитору плаћа
камату. Висина камате изражава се каматном стопом, а она може бити фиксна или клизна.
Плијавајућа камата има за функцију заштиту вредности новца од промена које се дешавају на
финансијском тржишту. У Европи фигуриарју две врсте уговорених клаузула о заштити вредности
новца путем камтне стопе: EURIBOR и LIBOR. На крају, корисник кредита је дужан да врати износ
новца кредитору. Основни начин престанка овог уговора је његовим извршењем. Банка или други

вредности заложених ХОВ и по правилу креће се од 60 до 80% њихове номиналне вредности.
Мора бити закључен у писменој форми и садржати назначење ХОВ које се залажу, назив односно
пословно име и седиште, односно пребивалашите имаоца ХОВ, износ и услове одобреног
кредита, као и износ и вредност хартије која је узета у обзир за одобравање кредита. Кредитор
треба да стави на располагање кориснику кредита одређени новчани износ и да кориснику
кредита врати заложене ХОВ о року доспелости. Корисник кредита предаје баници ХОВ на које се
односи уговор, дужан је да плаћа уговорне камате и врати кредит на начин и у време како је то
предвиђено уговором. Ако корисник кредита не врати кредит о доспелости, банка може да
намири своја потраживања на два начина. Прво, продајом заложених ХОВ, односно робе коју те
ХОВ представљају и друго, вршењем права из ХОВ. Уговор о реломбарду је посебна врста уговора
о ломбарду, на основу кога банка, која је у ломбарду стекла право залоге на ХОВ, залаже те ХОВ
код друге банке ради добијања потребних новчаних средства. За овај уговор је типично да се
предмет залоге из уговора о ломбарду најчешће реломбардује код централне, односно емисионе
банке и да су рокови враћања добијеног реломбардног кредита врло кратки.

Есконт је посебна варијанта УОК где ималац неке ХОВ продаје исту, пре њене доспелости, банци
кредитору и на тај начин обезбеђује одговарајућа новчана средства. Правна структура есконт
аранжмана обухвата, по правилу, релизована два засебна, али међусобно повезана правна посла:
уговора о продаји банци недоспелих ХОВ и УОК. На бази есконт посла банка одобрава кориснику
новчана средства у номиналном износу ХОВ, који је умањен за недоспеле камате, банчину
провизију и накнаду банчиних трошкова. Умањени новчани износи недоспелих камата, банчиних
провизија и трошкова у пословној пракси назива се дисконт. Есконтна банка, као купац, стиче
својину на есконтованим ХОВ и њима може слободно располагати. Зато, уместо да чека рок
доспелости ХОВ и њихову реализацију као поверилац, она може сама есконтовати купљене а
недоспеле ХОВ. На овај начин реализује се тзв. уговор о реесконту. Реесконот есконтованих ХОВ
врше пословне банке, али је много чешћи случај да то чини централна банка.

114.

Уговор о факторингу

УОФ  представља такав правни посао којим се фактор обавезује да ће преузети постојећа или
будућа потраживања свог комитента које он има према трећим лицима ради њихове наплате, да
ће кредитирати свог комитента, као и да ће за њега вршити друге стручне послове. С друге стране,
комитент се обавезује да ће пренети на фактора своја постојећа или будућа потраживања према
трећим лицима и да ће гарантовати њихову истинитост. О зачецима овог правног посла у правној
теорији не постоји јединствен став. По једном становишту сматра се да је још у Вавилону настао у
14. веку п.н.е. а неки сматрају да је настао у 14. веку у Америци. Као извори права за овај уговор
јављају се општи услови пословања факторинг компанија, њихови типски и формуларни уговори,
као и трговачки обичаји. На међ. плану УОФ уређен је Конвенцијом UNIDORT  о међ. факторингу.
УОФ је неименовани, формални, двострано-обавезан и теретан, уговор са трајним престацијма,
intuit personae и адхезиони. Према територијалном критеријуму, врши се подела на међ. и
домаћи. Правила међ. факторинга уређена су Конвенцијом UNIDORT  о међ. факторингу по којој
се, поред осталих као субјекти јављају четири учесника: продавац, његов домаћи фактор, купац у
иностранству, и коренсподентни фактор у земљу купца. Према критеријуму предмета обавеза
функција, разликују се прави и квази факторниг посао. Прави је онај факторинг код кога фактор
откупљује потраживање клијента уз дисконт о доспелости или откупљује потраживање пре
доспелости, вршећи тиме својеврсно кредитирање и друге факторинг услуге. Код квази

факторинга фактор преузима потраживање само ради наплате за уступиоца и по правилу гарантује
за наплативост потраживања. Неки аутори под правим факториног подразумевају такав факторинг
где банка фактор врши све функције типичне за факторинг, док код квази факторинга гарантна,
односно del credere функција изостаје у потпуности. Поред ових врста, правна теорија познаје и
друге категорије УОФ: отворне и неотворени; старински и факторинг о доспелости; факторинг са
услугама и ф са кредитирањем...

УОФ фактор преузима низ обавеза према свом клијенту. Основна функција фактора је
предузимање свих правних и фактичких радњи у вези са наплатом уступљених потраживања од
стране клијента (дисконтни поступак). Није редак случај да се фактор обавеже и на гарантовање за
обавезе трећег лица, односно за осигурање наплате по систему del crederе. Уколико фактор
преузме del credere ризик, то не значи да мора сносити све ризике, веће се у УОФ прецизира о
којима је реч. Кредитирање је посебно значајна функција факторинг посла, која у већини случајева
објашњава све већу примену факторинга у савременом пословању. Систем се своди на исплату
фактора, у одређеном проценту вредности уступљених потраживања, клијенту. Пружање стручних
факторинг услуга огледа се у вршењу стручних услуга усмерених у циљу успешне реализације
факторинг послова. Основна обавеза клијента из УОФ је цедирање својих потраживања на банку.
Реч је, обично о краткорочним потраживањима која најчешће потичу уз уговора о купопродаји
роба и услуга. УОФ могу се на фактора пренети, појединално и групно и садашња и будућа
потраживања клијента. Предмет УОФ могу бити сва, као и појединачна права, која продавац има
из уговора о продаји. Пуноважан је и УОФ у коме нису посебно специфицирана потраживања која
се преносе, ако она могу бити индетификована у тренутку закључења уговора или у тренутку
доспелости потраживања. Одређене проблеме изазива ситуација када су купац и продавац
уговорили забрану преноса потраживања. Наше право познаје две могућности ове забране:
апсолутну и релативну, било да се односи на уступање свих потраживања или нао на за која су се
договорили да се уступање може вршити само уз дужников пристанак. Конвенција о међ.
факторингу заузела је став да ако се на УОФ примењује ова Конвеција, пренос потраживања од
продавца на фактора се сматра ваљаним, чак и ако је такав пренос забрањен било каквим
уговором продавца и купца. Комитент је обавезан да плати камату на коришћења средства
кредита до момента наплате потраживања или до рока од којег почиње тећи гаранција фактора.
Такође, у обавези је да плати провизију за извршене услуге, као и да надокнади све трошкове које
је фактор имау у вези са извршењем својих обавеза уз УОФ. УОФ се разликује од цесије по ширем
спектару услуга које обавља фактор, као и по гарантној функцији фактора која није заступљена код
цеције. Од уговора о комисиону се разликује како по делатности и садржини посла, тако и по
начину иступања. По делатности, фактор никада није у функцији комисионара када закључује
уговор са трећим лицем. По садржини, фактор има, на основу УОФ, само права према трећем
лицу. И на крају, по начину иступања, фактор, увек иступа у своје име и за свој рачун. Код еконтног
кредита предмет уговора је куповина ХОВ, док код факторинга је куповина других потраживања
према трећем лицу. Осим тога, код факторинга не постоји могућност регреса фектора од клијента
у случају немогућности наплате потраживања. Код факторинга је у питању продаја новчаних
потраживања насталих из уговора о прадији или вршења услуга, а код форфетинга реч је о
потраживањима из менице и чека, која се преносе индосаментом. КОд факторинга, фактор има
право на регрес према комитенту уколико је то изричито уговорено, док код форфетинга
форфетер нема право регреса према претходном власнику. Форфетне послове увек раде банке,

116.

Уговор о финансијском лизингу

Термин лизинг води порекло од енглеске речи lease (закуп). Наша позитивно-правна регулатива
уређује само доминантни лизинг, код кога се појављују три стране у послу: давалац лизинга,
корисник и испоручилац предмета лизинга. Према нашем закону, финансијски лизинг се
дефинише као посао финансијског посредовања који обавља давалац лизинга и који подразумева
да давалац лизинга, задржавајући право својине над предметом лизинга, на примаоца преноси,
на одређени временски период, овлашћење држања и коришћења предмета лизинга, са свим
ризицима и свим користима повезаним са правом својине, а прималац му за то плаћа лизинг
надокнаду уколико је испуњен најмање један од сл. услова: да је предмет лизинга одређен од
стране примаоца лизинга; право својине над предметом лизинга преноси се са даваоца на
примаоца истеком рока на који је закључен уговор и по извршеној исплати укупно уговреног
износа лизинг накнаде; прималац лизинга има уговорено право опције откупа предмета лизинга
по извршеној исплати укупно уговореног износа лизинг накнаде; прималац лизинга има право да
продужи рок трајања уговора; и период на који се закључује уговор одговара периоду у коме се
амортизује целина или најбитнији део предмета лизинга. Посао фин. Лизинга се реализује
закључењем две категорије уговора: уговора о испоруци и уговора о лизингу. Настанак лизинг
установе у правној теорији је споран. Извесни аутори сматрају да је он настао у Египту још 3000
година п.н.е. По другом гледишту везује се за неке пословне операције крајем XIX века америчке
фирме Bell Telephone, које су наликовале данашњем лизингу. Према трећем гледишту лизинг
посао се појавио тек 50-их година прошлог века у САД, одакле се почео преносити у Европу и на
друге континенте. UNIDORT конвенција о фин. лизингу регулише фин. лизинг, али не и тзв.
оперативни лизинг. Код нас, материја лизинга регулисана је одредбама ЗОФЛ. УОЛ је именовани,
формалан, уговор са свечаном формом, са трајним извршењем обавеза, уговор по приступу,
двострано-обавезан, тератан и комутативан, intuit personae, и мешовити. Учесници у лизинг послу,
у најширем смислу, су: давалац лизинга и корисник лизинга. У међ. пословној пракси у правни
однос ступају и произвођач предмета лизинга и тзв. финансијер пословног подухвата. Према
UNIDORT конвенцији о међ. фин. лизингу, лизинг посао подразумева посебан тип трипартитне
фин. трансакције која се реализује у форми куповина и изнајмљивања опреме. На овај начин
Конвеција, у посао фин. лизинга обавезно укључује три субјекта (испоручиоца, даваоца и
примаоца лизинга) и два уговрна односа (уговор о куповини и уговор о лизингу). Према нашем
ЗОФЛ, који доследно прихвата концепцију Конвеције, као учесници у лизинг посла јављају се:
давалац, прималац и испоручилац. Битни елементи УОЛ су: предмет лизинга, накнада коју плаћа
прималац лизинга и време трајања лизинг посла.

Прва и основна обавеза даваоца лизинга је прибављање предмета лизинга, према спецификацији
примаоца лизнига, од испоручиоца кога је одредио прималац и предај предмета лизинга на
коришћење примаоцу. Друга обавеза даваоца је заштита примаоца од правних недостатка. Трећа
обавеза, ако је то уговором предвиђено је да по истеку уговора пренесе својинско-правна
овлашћења на примаоца лизинга. Четврата обавеза даваоца односи се на уредно одржавање
предмета лизинга, ако је то у уговору прецизирано. Прва и елементарна обавеза примаоца
лизинга је преузимање предмета лизинга на начин, у време и на месту предвиђеним уговором.
Друга обавеза примаоца лизинга је плаћање лизинг нкнаде у износима, роковима и на начин
предвиђен уговором. Трећа обавеза примаоца је коришћење и одржавање предмета лизинга на
уговорен начин. На крају, прималац лизинга је обавезан да по престанку уговора неоштећен
предмет лизинга са припацима врати даваоцу или лицу које он одреди, осим ако је уговором