Bankarstvo
H
H
H
5
5
5
Б
Б
А
А
Н
Н
К
К
А
А
Р
Р
С
С
Т
Т
В
В
О
О
Према
скрипти
Проф
.
мр
Наташа
Симић
за
МЕГАТРЕНД
УНИВЕРЗИТЕТ
ПРИМЕЊЕНИХ
НАУКА
Београд
, 2005.
H
H
H
5
5
5
1
БАНКАРСТВО
БАНКАРСТВО
КАО
НАУКА
Наука
о
банкарству
је
дисциплина
која
научном
методом
објашњава
посебан
аспект
монетарних
фактора
и
монетарних
трансакција
.
Банкарство
се
бави
истраживањем
улоге
,
значаја
и
пословања
банака
као
значајних
институција
финансијског
и
економског
система
земље
.
Она
има
задатак
да
испитује
и
прати
општа
економска
кретања
која
се
испољавају
функционисањем
банака
у
банкарском
систему
.
Проучава
функције
и
улоге
банкарског
система
,
банкарско
пословање
,
а
нарочито
односе
,
процесе
и
пословне
трансакције
које
се
јављају
по
основу
стварања
и
коришћења
новца
преко
банака
.
Банкарство
као
научна
дисциплина
развила
се
у
другој
половини
XIX
века
.
Савремена
схватања
посматрају
банку
као
специфично
предузеће
које
послује
новцем
,
због
чега
има
већи
друштвени
значај
у
односу
на
друга
’’
обична
’’
предузећа
.
Осим
овог
приступа
(
микроекономског
),
банкарско
пословање
се
третира
као
целина
економских
,
финансијских
и
монетарних
мера
којима
се
банкарски
систем
ставља
у
функцију
очувања
стабилности
националне
валуте
,
снабдевања
потребном
количином
новца
и
кредита
,
ефикасног
платног
промета
и
др
. (
макроекономски
приступ
).
НАСТАНАК
И
РАЗВОЈ
БАНАКА
Стварање
и
развој
банака
омогућила
је
појава
кованог
новца
.
Међутим
,
како
је
ковани
новац
постојао
и
пре
нове
ере
,
ипак
се
може
рећи
да
су
банке
у
данашњем
смислу
рачи
одувек
постојале
.
Оне
су
се
развијале
кроз
неколико
фаза
.
-
Прва
фаза
почиње
појавом
кованог
новца
током
робовласничког
периода
(
између
VII
и
V
века
п
.
н
.
е
.)
и
траје
све
до
краја
XIV
века
.
Карактеристични
послови
су
:
мењачки
,
заложни
и
др
.
У
античкој
Грчкој
се
развија
''
сефарски
'' (
мењчки
)
посао
.
Тако
настају
трапезари
,
банкари
старог
јелинског
доба
,
названи
по
столовима
на
којима
су
обављали
свој
посао
(
trapeza
–
клупа
,
банк
,
трпеза
).
Већ
тада
се
развија
задуживање
на
хипотеку
,
што
је
касније
омогућило
појаву
комерцијалних
кредита
.
-
Другу
фазу
,
од
XIV
до
краја
XVIII
века
,
обележавају
је
специјализоване
новчане
установе
.
Почетком
XVII
века
у
Амстердаму
се
дешавају
значајни
догађаји
у
развоју
банкарства
.
Јављају
се
први
проблеми
квалитета
кованог
новца
(
кривотворење
).
Појава
и
развој
“Bank of England”
и
“Banque
Rojale”
у
Енглеској
и
Француској
(XVII
и
XVIII
веку
)
показују
значај
поверења
у
банкарском
пословању
.
-
Трећа
фаза
настаје
почетком
XIX
века
,
најпре
у
Енглеској
,
а
затим
и
у
другим
земљама
,
када
се
банке
оснивају
као
акционарска
друштва
или
командитна
друштва
са
великим
сопственим
капиталом
.
У
то
време
почиње
и
са
развојем
научног
(
теоријско
-
методолошког
)
истраживања
суштине
банкарског
пословања
.
Анализирају
се
основни
принципи
и
утврђују
одређене
законитости
,
на
основу
којих
се
формулишу
банкарске
стратегије
.
ПОЈАМ
И
УЛОГА
БАНАКА
Појам
банка
потиче
од
латинске
речи
banco
,
која
означава
клупу
(
тезгу
,
у
данашњем
смислу
шалтер
),
постављену
на
улици
,
тргу
,
вашару
или
сајму
,
на
којој
се
вршила
размена
различитих
облика
и
врста
новца
,
као
новчане
трансакције
наплате
и
плаћања
у
вези
са
обављеним
трговинским
прометом
.
Савремено
светско
банкарство
,
кроз
израз
’’
банкарска
револуција
’’,
указује
на
могућност
реорганизације
банака
њиховим
међусобним
спајањем
и
преузимањима
,
развоју
и
примени
технологије
у
банкарском
пословању
,
улози
и
значају
информација
.
Банка
је
:
-
самостални
привредни
и
тржишни
субјект
;
-
посредничка
институција
у
трансферисању
средстава
између
финансијских
суфицитарних
и
дефицитарних
трансактора
;
-
институција
која
обавља
све
новчане
,
депозитне
и
кредитне
трансакције
својих
комитената
;
-
институција
која
обавља
своје
функције
професионално
,
организовано
и
адаптирано
.
ПОЈАМ
МИСИЈЕ
ИЛИ
СВРХЕ
ПОСТОЈАЊА
БАНКЕ
Мисија
банке
не
само
да
је
повезана
са
планирањем
,
већ
је
она
основа
за
пословну
филозофију
и
стил
пословања
банке
,
мобилизацију
и
кохезиону
снагу
понашања
запослених
у
једном
истом
циљу
–
успешном
пословању
банке
.
Реч
мисија
потиче
од
латинске
речи
missio
,
што
значи
одашиљање
.
Уско
са
речи
мисија
,
повезани
су
и
изрази
мисионарска
активност
и
мисионар
.
Мисија
схваћена
у
таквом
смислу
је
:
-
јасна
и
усмерена
,
тако
да
се
чланови
организације
са
њом
могу
лако
идентификовати
,
а
самим
тим
и
са
организацијом
у
целини
;
-
надахнујућа
и
инспиришућа
,
тако
да
чланови
организације
могу
даље
да
развијају
и
учвршћују
ту
идентификацију
;
-
јединствена
,
тако
да
се
њени
чланови
могу
разликовати
од
других
организација
и
њихових
припадника
.
ДЕФИНИСАЊЕ
И
РАЗЛИЧИТА
СХВАТАЊА
МИСИЈЕ
БАНКЕ
Мисија
је
разлог
,
сврха
или
суштина
постојања
банке
у
привредној
и
друштвеној
средини
.
Уствари
,
мисија
је
детерминанта
у
оквиру
сопствених
циљева
и
задатака
банке
у
најопштијем
изразу
те
речи
.
Она
је
израз
филозофије
једне
банке
,
то
је
рефлексија
онога
у
шта
банка
верује
и
какву
је
деоничари
желе
,
као
финансијску
институцију
.
Без
јасно
дефинисане
мисије
банка
нема
основа
и
могућности
за
успешно
дугорочно
стратегијско
планирање
.
Менаџмент
тим
банке
мора
имати
у
виду
следећих
пет
елемената
:

H
H
H
5
5
5
3
БАНКАРСКИ
ПОСЛОВИ
И
ЊИХОВА
ПОДЕЛА
Најважнији
критеријуми
за
њихову
поделу
су
:
-
билансни
,
-
функционални
и
-
временски
критеријуми
или
рочност
.
Према
билансном
критеријуму
,
банкарски
послови
могу
бити
:
-
пасивни
,
-
активни
,
-
неутрални
и
-
сопствени
.
Према
функционалном
критеријуму
банкарски
послови
се
деле
на
:
-
послове
мобилизације
и
концентрације
средстава
,
-
кредитне
,
-
комисионе
и
-
сопствене
(
властите
)
послове
.
Према
временском
критеријуму
(
рочности
),
тј
.
анализи
извора
и
пласмана
,
банкарски
послови
могу
бити
:
-
краткорочни
,
-
средњорочни
и
-
дугорочни
.
ОСНИВАЊЕ
БАНКЕ
И
ПОСТУПАК
ИЗДАВАЊА
ДОЗВОЛЕ
ЗА
ЊЕН
РАД
Банка
се
као
акционарско
друштво
оснива
уговором
о
оснивању
и
обезбеђењем
средстава
за
оснивачки
капитал
банке
.
Банку
могу
основати
најмање
два
акционара
,
који
могу
бити
домаћа
или
страна
правна
или
физичка
лица
.
Акционарски
капитал
банке
се
може
састојати
из
новчаног
и
неновчаног
дела
.
Новчани
део
оснивачког
капитала
банке
не
може
бити
мањи
од
10.000.000
евра
у
динарској
противвредности
.
Нема
ограничења
на
износ
капитала
који
странац
може
да
инвестира
у
акционарски
капитал
банке
.
ПОСТУПАК
ИЗДАВАЊА
ДОЗВОЛЕ
ЗА
РАД
БАНКЕ
Потенцијални
акционари
банке
подносе
Народној
Банци
Србије
захтев
за
издавање
дозволе
за
рад
уз
који
се
прилаже
следеће
:
-
овлашчење
за
лице
са
којим
ће
Народна
Банка
Србије
сарађивати
у
поступку
по
захтеву
за
издавање
дозволе
за
рад
;
-
уговор
о
оснивању
банке
;
-
изјава
да
ће
се
новчана
средства
на
име
оснивачког
капитала
уплатити
на
рачун
Народне
Банке
Србије
;
-
податке
неопходне
за
утврђивање
бонитета
акционара
;
-
програм
рада
банке
за
период
од
5
година
и
предлог
њене
пословне
политике
;
-
предлог
статута
банке
;
-
доказ
о
постојању
узајамности
;
-
податке
о
кадровској
и
техничкој
оспособљености
банке
за
обављање
послова
из
уговора
;
-
имена
и
препоруке
за
предложена
лица
са
посебним
овлашћењима
и
уговореностима
;
-
доказ
о
уплати
прописане
накнаде
.
Народна
Банка
Србије
је
дужна
да
на
основу
захтева
оцени
испуњеност
законских
услова
и
оправданост
оснивања
банке
.
Банка
стиче
својство
правног
лица
уписом
у
судски
регистар
.
Пријава
за
упис
у
судски
регистар
се
подноси
у
року
од
45
дана
од
дана
пријема
решења
о
издавању
дозволе
за
рад
.
ДЕПОЗИТНЕ
БАНКЕ
Депозитне
банке
представљају
најраспрострањенији
облик
банкарског
организовања
.
Њихов
примарни
посао
је
прибављање
средстава
из
улога
на
штедњу
и
депозита
.
Депозитне
банке
усмеравају
прикупљена
средства
за
одређене
комерцијалне
аранжмане
привредних
субјеката
,
па
се
називају
и
комерцијалним
банкама
.
У
Србији
и
Црној
Гори
депозитне
банке
су
најчешће
организоване
као
самосталне
,
или
у
мањем
броју
,
обједињене
као
’’
ћерке
банке
”
у
саставу
банкарских
асоцијација
холдинг
банака
.
Депозитна
банка
је
основни
субјект
преко
којег
централна
банка
остварује
предузете
мере
кредитно
-
монетарног
регулисања
из
домена
емисионе
,
кредитне
,
монетарне
и
девизне
политике
.
Депозитне
банке
имају
значајан
утицај
на
финансијском
тржишту
,
а
посебно
на
тржишту
новца
,
јер
располажу
одговарајућим
вишковима
ликвидних
новчаних
средстава
.
Осим
ових
,
баве
се
и
другим
пословима
:
пословањем
хартијама
од
вредности
,
комисионим
пословима
и
сл
.
Зато
што
је
блиска
потребама
њених
чланова
оснивача
и
комитената
,
широког
броја
штедиша
и
депозитара
,
депозитна
банка
,
посредно
је
утицала
на
настајање
општих
или
универзалних
банака
,
које
се
баве
свим
банкарским
пословима
,
при
чему
им
основну
подлогу
за
то
пружа
депозитни
посао
.
УНИВЕРЗАЛНЕ
БАНКЕ
(
БАНКЕ
ОПШТЕГ
ТИПА
)
Универзалне
банке
се
баве
свим
пословима
из
номенклатуре
банкарске
регистрације
.
Обим
и
ширина
послова
код
ових
банака
је
утврђена
величином
банке
(
њеним
потенцијалом
).
Потреба
за
формирањем
универзалних
банака
проистиче
из
потребе
привредних
субјеката
у
материјалној
производњи
,
који
целину
својих
финансијских
потреба
у
репродукцији
презентирају
универзалној
банкарској
институцији
.
Депозитни
послови
су
уствари
примарни
банкарски
послови
универзалних
банака
,
а
за
њих
се
везују
и
сви
други
банкарски
послови
.
H
H
H
5
5
5
4
ПОСЛОВНЕ
БАНКЕ
Пословне
банке
су
врста
банкарских
организација
која
се
битно
разликује
од
комерцијалних
банака
.
У
земљама
развијених
тржишних
економија
ове
банке
се
баве
финансирањем
крупних
производних
и
трговинских
корпорација
.
Најчешће
се
баве
дугорочним
банкарским
пословима
(
кредитирањем
развоја
).
СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ
И
ГРАНСКЕ
БАНКЕ
Специјализоване
и
гранске
банке
се
баве
само
појединим
врстама
банкарских
послова
.
Могу
имати
ужи
или
шири
репертоар
банкарских
послова
што
указује
да
је
реч
о
одређеном
виду
уског
пословног
усмеравања
у
подели
рада
између
банака
.
Према
појединим
обележјима
пословне
специјализације
можемо
посебно
разликовати
банке
које
се
баве
:
-
инвестиционим
пословима
,
-
извозним
пословима
,
-
увозним
пословима
,
-
девизним
пословима
,
-
есконтним
пословима
,
-
пословима
са
хартијама
од
вредности
.
Посебним
видом
специјализованих
банака
могу
се
такође
сматрати
ломбардне
и
хипотекарне
банке
,
које
се
баве
пословима
одобравања
кредита
на
основу
залога
покретних
или
непокретних
добара
.
Специјализованим
банкама
се
могу
сматрати
и
гранске
банке
,
које
нису
специјализоване
према
врстама
банкарских
послова
,
већ
обављају
само
неке
банкарске
послове
за
потребе
појединих
делатности
,
грана
,
итд
.
Тако
су
поједине
банке
,
до
скоро
,
у
свом
називу
имале
атрибуте
: ”
извозна
”, “
кредитна
”,
“
комерцијална
”, “
инвестициона
”, ”
пољопривредна
”, “
индустријска
”, “
прометна
”, “
привредна
”
и
сл
.
ПАРАБАНКАРСКИ
ФИНАНСИЈСКИ
ПОСРЕДНИЦИ
У
парабанкарске
финансијске
посреднике
спадају
:
-
Штедно
-
кредитне
организације
,
-
Поштанска
штедионица
,
-
Банкарски
конзорцијум
,
-
Кредитне
установе
за
кредитну
подршку
извозу
,
-
Остале
финансијске
институције
.
ШТЕДНО
-
КРЕДИТНЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Штедно
-
кредитне
организације
не
могу
да
врше
мултипликацију
расположивих
новчаних
средстава
и
немају
право
да
креирају
новчана
средства
.
Баве
се
прикупљањем
средстава
у
виду
штедних
улога
становништва
,
депозита
по
текућим
рачунима
и
жиро
-
рачунима
.
Расположиве
вишкове
својих
средстава
усмеравају
ка
финансијском
тржишту
посредством
банака
ПОШТАНСКА
ШТЕДИОНИЦА
Поштанска
штедионица
је
основана
1921.
године
.
Од
1961.
године
послује
као
самостална
финансијска
организација
.
Основне
делатности
Поштанске
штедионице
су
:
прикупљање
штедних
улога
становништва
,
вођење
текућих
и
жиро
-
рачуна
грађана
и
обављање
послова
платног
промета
,
послови
упутничке
службе
са
другим
земљама
и
остали
послови
.
БАНКАРСКИ
КОНЗОРЦИЈУМ
Банкарски
конзорцијум
пружа
нове
институционалне
могућности
за
сарадњу
између
банака
у
земљи
и
страних
банака
.
Може
се
оснивати
на
трајнијој
основи
,
или
према
природи
трајању
конкретног
посла
,
или
када
као
дужници
преузимају
одређене
кредитне
аранжмане
за
своје
комитенте
према
повериоцима
из
земље
и
из
иностранства
.
КРЕДИТНЕ
УСТАНОВЕ
ЗА
КРЕДИТНУ
ПОДРШКУ
ИЗВОЗУ
Ради
унапређивања
економских
односа
у
међународној
размени
,
формирају
се
посебне
кредитне
установе
које
обезбеђују
привреди
финансијску
подршку
рефинансирањем
и
осигурањем
извозних
кредита
.
Оснивачи
ових
институција
могу
бити
саме
државе
,
али
и
други
привредни
субјекти
(
банке
,
осигурања
,
спољна
трговина
,
шпедиција
).
ОСТАЛЕ
ФИНАНСИЈСКЕ
ИНСТИТУЦИЈЕ
Постоје
многобројне
небанкарске
и
помоћне
финансијске
институције
:
-
Финансијске
институције
које
се
баве
пословима
осигурања
и
реосигурања
;
-
Фондови
пензијског
и
социјалног
осигурања
;
-
Финансијски
посредници
за
пласирање
новца
и
капитала
;
-
Трговинске
и
друге
организације
за
финансирање
потрошачких
кредита
;
-
Новчане
и
робне
берзе
;
-
Стамбене
и
друге
задруге
;
-
Финансијски
посредници
:
брокери
,
дилери
и
др
.;
-
Остали
бирои
,
агенције
,
мењачи
,
посредничке
установе
,
комисионари
.
Њихова
заједничка
карактеристика
је
да
располажу
,
користе
и
усмеравају
знатна
финансијска
средства
са
којима
се
појављују
на
тржишту
.
Све
наведене
парабанкарске
и
друге
институције
,
иако
немају
одлучујућу
функцију
у
финансијском
механизму
,
ипак
допуњују
целину
финансијске
инфраструктуре
.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti