Finansijski sistem
je skup institucija i instrumenata preko kojih se vrsi prikupljanje,
koncentracija, transfer i alokacija finans.resursa. Osnovne ekonomske discipline u okviru
finansija su: 1.monetarne; 2. bankarske; 3. poslovne; 4.javne; 5.medjunarodne; 6. finansijska
trzista
Dve osnovne transakcije u okviru bankarstva- tekuce i razvojno finansiranje
Privredni transaktori svoje poslovanje mogu da finansiraju na tri nacina: samofinansiranje,
direktno finans. i indirektno finans.
Finansijke institucije
su finansijski posrednici izmedju suficitarnih i deficitarnih
transaktora. Njihova osnovna funkcija je da prikupljaju slobodna novcana sredstva od
suficitarnih jedinica i da ih usmeravaju ka finansijski deficitarnim jedinicama.
Finansijske
institucije
se mogu podeliti na 3 osnovna tipa:1.kreditne institucije (depozitne i nedepozitne);
2. institucionalni investitori; 3. berzanske firme (dilersko-brokerske kuce i investicione banke)
Kreditne institucije
-osnovna karakteristika je plasiranje sredstava pretezno u obliku kredita.
Imamo depozitne kreditne institucije i nedepozitne.
Depozitne kreditne institucije
(banke i
stedionice) one svoje potencijale formiraju na osnovu prikupljenih depozita od svojih
klijenata, a plasiraju ih u obliku kredita.
Nedepozitne kreditne institucije
su osiguravajuce
kompanije, penzioni fondovi i investicioni fondovi.
Banke
su najznacajnije kreditne institucije. Postoji dvostepeni bankarski sistem:prvi nivo je
centralna banka, a drugi nivo su poslovne banke. Zadatak centralne banke je da obezbedi
potrebnu kolicinu novca za privredu jedne zemlje i ona je jedina u drzavi ovlascena da izdaje
novcanice i kovani novac. Poslovne banke su depozitne kreditne institucije i njihov zadatak je
da prikupljaju slobodna novcana sredstva od nebankarskih transaktora i da ih plasiraju
nebankarskim transaktorima, najcesce u obliku kredita.
Stedionice
spadaju u depozitno kreditne institucije. Svoj potencijal formiraju na osnovu
prikupljenih depozita. Plasiraju ih stanovnistvu u obliku kredita. Za razliku od banake,
stedionica ne moze da kreira novac, ali moze da prikuplja i usmerava novcana sredstva
stanovnistva. Stedionicu moze da osnuje grad, opstina i republika i pravna i fizicka lica ako
obezbede novcani deo osnivackog kapitala koji ne moze biti manji od dva miliona evra u
din.protivrednosti po srednjem kursu na dan uplate tih sredstava. Stedionica obavlja sl.
poslove: prikuplja dinarske stedne ulogei depozite fiz lica, daje kredite fiz.licima, obavlja
platni promet u skladu sa zakonom i druge bankarske poslove za potrebe fizickih lica.
Stedno kreditne organizacije
mogu osnovati sva pravna i fizicka lica i oni su duzni da
obezbede novcani deo osnivackog kapitala koji ne moze biti manji od1,2 miliona evra u din.
protivrednosti po srednjem kursu na dan uplate tih sredstava. One prikupljaju sredstva za
finansiranje, stedne dinarske uloge, daje i uzima kredite za potrebe njenih osnivaca, obavlja
platni promet u skladu sa zakonom i druge bankarske poslove.
Stedno kreditna zadruga
mogu osnovati zemljoradnicke, zanatske, stambene i druge
zadruge, kao i pravna i fizicka lica. Osnivaci su duzni da obezbede novcani deo osnivackog
kapitala koji ne moze biti manji od 200 hiljada evra. Ona obavlja sl. poslove: prikuplja
dinarske stedne uloge i depozite fiz. lica, daje i uzima kredite u okviru dela njenih osnivaca,
platni promet u skladu sa zakonom i dr. bankarske poslove.
Institucionalni investitori
plasman sredstava vrse ulaganjem u HOV. One mogu da posluju u
svoje ime i za svoj racun ili u svoje ime, a za racun svojih komitenata. Najznacajniji tipovi
inst. investitora su penzioni fondovi, osiguravajuca drustva i investicioni fondovi.
Penzioni fondovi
obezbedjuju penzino osiguranje gradjanima. Delimo ih na privatne i javne
penz.fondove.
Privatni PF
mogu biti samostalni pri preduzecima ili pri sindikatima.Ono sto je zajednicko
svim privatnim PF je poslovanje po principu kapitalizacije.
Javni PF
do sredstava dolaze
drzavnim uplatama i mogi poslovati po principu kapitalizacije ili po tekucem konceptu.
Osiguravajuca drustva
predstavljaju vrsti investicionih invastitora koja se za odredjenu
sumu novca, obavezuje da ce osiguraniku pruziti usluge osiguranja od eventualog desavanja
odredjenog dogadjaja i izvrsiti placanje ugovorene sume u slucaju da se taj dogadjaj desi.
Postoje dve vrste osig. drustva: osiguranje zivota i osiguranje imovine.
Investicioni fondovi
oni svoj finansijski potencijal formiraju tako sto prikupljaju sredstva
manjih individualnih investitora kojima se za uzvrat emituju akcije investicionog fonda, ili
odredjuju udeli u finansijskoj aktivi fonda. U zavisnosti kako se vrsi investiranje IF se mogu
podeliti na otvorene i zatvorene IF.
Otvoreni IF
nemaju fiksiran br.emitovanih akcija i imaju stalnu obavezu da investitorima
prodaju, ili od njih otkupe svoje akcije na njihov zahtev.
Zatvoreni IF
imaju fiksni br.emitovanih akcija i emituju ih, najcesce,putem javne prodaje za
otkup akcija, a po pravilu ne otkupljuju svoje akcije i nepostoji zakonska obaveza otkupa
akcija.
Berzanske firme
bave se poslovima na primarnom i sekundarnom finasijskom trzistu.
Ubrajamo investicione banke i brokersko-dilerske kuce.
Investicione banke
-to su
finansijske institucije koje pomazu kompanijama da lakse izvrse
emisiju HOV na primarnom trzistu. Imaju tri znacajne uloge-savetodavna uloga, preuzimanje
rizika i prodaja emitovanih HOV. Za sve tri vrste usluznih poslova ona naplacuje proviziju
kao naknadu za svoje profesionalne usluge.
Brokersko-dilerske kuce
svoje transakcije obavljaju na sekundarnom ekonomskom trzistu,
na kome se vrsi kupoprodaja ranije emitovanih HOV. Brokeri su finansijski posrednici koji
posluju po principu agenta, kupuju i prodaju HOV u svoje ime, a za racun svoga komitenta.
Dileri su fin.posrednici koji na fin.trzistu prodaju i kupuju HOV u svoje ime i za svoj racun.
Poslovne banke
su institucije koje se bave uzimanjem i odobravanje kredita. One se mogu
podeliti u zavisnosti od kriterijuma na sl. nacin: forma vlasnistva, velicina kapitala, karakter
bankarskih poslova i teritorijalna rasprostranjenost. Osnivanje banke regulisano je
sl.propisima: zakonom o bankama i odlukom o sprovodjenju odredaba zakona o bankama.
Ona se osniva kao akcionarsko drustvo otvorenog i zatvorenog tipa. Osnivacki kapital banke
moze biti u novcanom i nenovcanom obliku. Novcani deo osnivackog kapitala ne moze biti
manji od 10 miliona evra.
Principi bankarskog poslovanja:
Princip likvidnosti; Princip rentabilnosti; Princip
sigurnosti;
