MONETARNA RAVNOTEŽA
Monetarna ravnoteža
je ravnoteža između raspoložive količine novca (ponude novca) i stvarnih
potreba za novcem (tražnja za novcem). Ovo je stanje potpune likvidnosti, što znači da se tada
bez zastoja izvršavaju sve dospele obaveze i robno-novčana transakcija. U praksi je ovo vrlo
teško ostvariti. Faktički se uvek nalazi veća ili manja količina papirnog novca od količine zlata
koju on predstavlja kao sredstvo razmene.
Inflacija
je slučaj kada se u prometu nalazi veća količina papirnog novca u odnosu na potrebnu količinu
zlata.
Ovo znači trajnu monetarnu neravnotežu koja dovodi do rasta cena i opadanja kupovne snage
novca.
Ona uvek znači određeno socijalno raslojavanje i osiromašenje određenih kategorija
stanovništva.
Deflacija
je slučaj kada je u opticaju manja količina novca od one koja je potrebna za normalno
funkcionisanje robno-novčanih tokova.
PARITET I KONVERTIBILNOST NOVCA
U međunarodnoj trgovini se valuta jedne zemlje mora konvertovati (pretvoriti) u valutu neke
druge zemlje tako da svi učesnici u međunarodnoj trgovini moraju imati zajedničke kriterijume
za utvrđivanje odnosa između njihovih nacionalnih valuta. Taj odnos se zove
inter-valutarni
paritet ili paritet novca.
Zajednički kriterijum za odnos između različitih nacionalnih valuta je količina zlata koju neka
valuta predstavlja u prometu-to je
zlatni paritet.
Država je ta koja određuje koliko jedinica nacionalne valute u prometu predstavlja 1 kg zlata. U
praksi se to utvrđuje na osnovu odnosa kupovnih snaga pojedinih nacionalnih valuta, tj. koliko
se robe može kupiti za jedinicu jedne ili druge valute.
DEVALVACIJA I REVALVACIJA
Devizni kurs
predstavlja
stvarni razmenski odnos dve različite valute
. Zavisno od odnosa
ponude i tražnje stvarna cena određene valute može biti iznad ili ispod pariteta koji se
utvrđuje od strane države.
Devalvacija-
spadanje deviznog kursa od predviđenog pariteta. To je trajno stanje koje
je država zvanično prihvatila i zakonski regulisala. Ovde
država menja paritet svoje
valute da bi ga prilagodila stvarno nastalim promenama deviznog kursa.
Revalvacija-
suprotan slučaj kada se paritet određene valute prilagođava rastućem
deviznom kursu.
KUPOVNA SNAGA NOVCA
Ona omogućava sagledavanje kupovnih snaga novca u različitim zemljama ili u jednoj zemlji u
različitim vremenskim periodima.
Promena kupovne snage novca nastaje uvek kao rezultat složenih procesa u privredama
različitih zemalja, a međusobni kurs nacionalnih valuta se određuje na osnovu kupovnih snaga
pojedinih valuta. Taj kurs podleže dnevnim varijacijama.
Ukoliko dođe do značajnih promena u odnosu na vrednosti valuta (kursa) interveniše se
procesima vezanim za kretanje ponude i tražnje robe i novca u određenoj zemlji, tj.
stimulacijom izvoza i uvoza, što dovodi do ponovne stabilizacije kursa. Danas, postoje razna
administrativna ograničenja koja, nažalost, ograničavaju slobodno kretanje robe i usluga.
KOLIČINA NOVCA U OPTICAJU
To je ona količina novca koja je potrebna za nesmetano funkcionisanje robnog prometa.
Međutim, s obzirom da se novac koristi i za tzv. nerobna plaćanja (usluge, porezi, takse) ukupna
količina novca u opticaju će za toliko biti veća od one potrebne robnom prometu.
Uvek se određena količina novca u opticaju privremeno povlači iz prometa (depoziti kod
banaka). Stvarno, postojeća količina novca je uvek različita od količine novca u opticaju.
Ukupna novčana sredstva u državi se nazivaju
novčana masa
.
količina novca u opticaju = suma robnih cena
/
br.opticaja istoimenih komada novca
