BILANSI BANKE I PROFITABILNOST
1. Šta predstavlja bilans stanja banke?
Bilans stanja u formalnom smislu predstavlja dvostrani račun, na čijoj jednoj
strani je prikazano stanje sredstava, odnosno imovine (na strani aktive), a na
drugoj strani stanje obaveza, odnosno fondova (strana pasive).
Aktiva:
- Poslovna aktiva:
o
poslovna sredstva (plasmani, stalna sredstva, neuplaćeni upisani
kapital, avr)
o
nepokriveni gubitak,
- vanposlovna sredstva
Pasiva:
- Poslovna pasiva:
o
depoziti
o
uzeti krediti
o
druge obaveze
o
pvr
o
kapital banke
- vanposlovna pasiva
Kapital banke se nalazi u pasivi bilansa stanja i predstavlja najstabilnijideo
finansijskog potencijala banke, koji je kao nedepozitni izvor sredstava trajno
uložen u banku i predstavlja regulatorni uslov za osnivanje i uspešno poslovanje
banke.
2. Šta predstavlja bilans uspeha banke?
U bilansu uspeha prikazani su prihodi i rashodi banke u toku određenog
obračunskog perioda, kao i finansijski rezultat - neraspoređeni profit (dobit) ili
nepokriveni gubitak.
Prema osnovnim grupama prihoda i rashoda bilans uspeha se svrstava u tri
podbilansa:
1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat banke (kamate, naknade, provizije,
dividende, učešća...)
2) neposlovni i vanredni prihodi i rashodi i rezultat banke (kapitalni gubitak,
dobitak, prihodi i rashodi iz ranijeg perioda, viškovi, manjkovi, otpisi
potraživanja)
3) revalorizacioni prihodi i rashodi i rezultat banke (efekti revalorizacije
osnovnih sredstava, nematerijalnih ulaganja, kapitala, kursnih razlika...)
Profit, odnosno dobit ostvarena po godišnjem obračunu se na bazi odluke
nadležnog organa (po pravilu Skupštine akcionara) raspoređuje na:
- sredstva koja će se isplatiti akcionarima na ime dividende
- rezerve banke
- neraspoređeni profit
Tekući gubitak se pokriva na teret:
- neraspoređenog profita iz prethodnih godina
1
- sredstavaq rezervi
- na teret osnivačkog kapitala banke
3. Kakav je analitički značaj bilansa banke?
Bilans banke ima analitičku vrednost, s obzirom na to da omogućava brojne
analize strukture i odnosa između relevantnih pozicija i na taj način obezbeđuje
informacionu osnovu za donošenje finansijskih odluka na mikro i makro
finansijskom planu.
Analiza bankarskog bilansa se zasniva na fundamentalnoj računovodstvenoj
identičnosti aktive i obaveza plus kapitala (neto vrednosti), gde je
aktiva=obaveze+kapital ili neto vrednost.
4. Koji su bankarski agregati?
Najznačajniji bankarski agregati su finansijski potencijal i finansijski plasmani.
Finansijski potencijal se može difinisati kao ukupnost izvora sredstava koje banka
trensferiše u različite vidove plasmana - finansijske plasmane.
Finansijski potencijal čine ukupna sredstva koja je banka:
- prikupila kao depozitna sredstva,
- kreirala multiplikacijom svojih sredstava
- pribavila iz kreditnih izvora
- stekla kao osnovni kapital banke
Uži bankarski agregati su kreditni potencijal i kreditni plasmani. Kreditni
potencijal su ukupna raspoloživa sredstva banke koja ona može plasirati u vidu
kredita i drugih plasmana, a da pri tome ne ugrozi svoju likvidnost i solventnost,
održavajući stopu obaveznih rezervi.
5. Šta je to ALM koncept?
U uslovima neizvesnosti novčanih tokova, troškova finansiranja i isplativosti
investicija, banka mora odrediti optimalni odnos između rizika, naplate i
likvidnosti. ALM koncept (Asset and Liability Management) predstavlja
istovremeno upravljanje aktivom i pasivom banke. ALM koncept je model koji
podrazumeva analiziranje i planiranje gepa u likvidnosti kako bi se on
pravovremeno sprečio, odnosno kako bi se pravovremeno preduzele radnje za
prevazilaženje. Odnosi se na kratkoročnu vremensku usklađenost.
6. Kako se meri profitabilnost banke?
Profitabilno bankarsko poslovanje je takvo poslovanje u kojem se ostvaruje
adekvatan prinos na plasirana sredstva. Profitabilnost merena stopom prinosa pa
jedinici akcijskog kapitala, predstavlja najznačajniji sintetički pokazatelj
performansnih mogućnosti banke. Profitabilnost banke varira direktno sa rizikom
njenog portfolia aktivnosti kokji preuzima. Profitabilnost banaka se može
povećavati putem povećanja jednog ili više od četiri primarna finansijska rizika
banke:
- kreditni rizik
- rizik likvidnosti
- rizik kamatne stope
- rizik nesolventnosti
2
UPRAVLJANJE BANKARSKIM RIZICIMA
9. Šta predstavlja upravljanje rizikom u bankarskom poslovanju?
Upravljanje rizikom se može definisati kao bančina funkija osiguranja od rizika.
Pod upravljanjem rizikom se podrazumeva skup aktivnosti:
1) identifikacija izloženosti riziku za sve kategorije sredstava z procenu
potencijalnih gubitaka
2) procena rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u prošlosti, kako
bi se procenile verijable koje će uticati na budućnost
3) kontrola rizika u smislu smanjenja ili eliminisanja rizika gubitka primenom
svih vrsta obezbeđenja
4) finansiranje rizika obezbeđenjem rezervi, uključujući i osiguranje
5) razvoj adiministrativnih tehnika i korišćenje stručnih znanja (upravljanje
rizikom)
10. Koje su osnovne vrste bankarskih rizika?
- kreditni rizik
- likvidnosni rizik
- rizik plaćanja
- kamatni rizik
- devizni ili valutni rizik
- rizik zemlje
- tržišni rizik
- operativni rizik
11. Kako se operativno upravlja rizikom u banci?
Upravljanje rizikom obuhvata:
- organizacionu strukturu
- sveobuhvatni pristup upravljanju rizikom
- proces upravljanja rizikom odobren od strane Odbora direktora koji bi
trebalo da bude u skladu sa širom poslovnom strategijom, kapitalnom
snagom, menadžerskim iskustvom i ukupnom spremnošću da se pruzme rizik
- smernicama i parametrima koje se koriste za upravljanje preuzimanja rizika,
uključujući detaljnu strukturu prudencijalnih limita
- jak menadžment informacioni sistem za izveštavanje, praćenje i
kontorolisanje rizika
- dobro sačinjene okvire procedura, efektivne kontorole i sveobuhvatnog
izveštavanja o riziku
- odvojene okvire upravljanjem rizikom nezavisne od operativnih odeljenja i
jasno odvojene nivoe odgovornosti za upravljanje rizikom
- periodično razmatranje i procenu
Na nivou banke mogu se u operativne svrhe organizovati komiteti za upravljanje
rizikom, tj. pojedinim kategorijama rizika ()
5
