BILANSI BANKE I PROFITABILNOST
1. Šta predstavlja bilans stanja banke?
Bilans stanja u formalnom smislu predstavlja dvostrani račun, na čijoj
jednoj strani je prikazano stanje sredstava, odnosno imovine (na
strani aktive), a na drugoj strani stanje obaveza, odnosno fondova
(strana pasive).
Aktiva:
- Poslovna aktiva:
o
poslovna sredstva (plasmani, stalna sredstva, neuplaćeni
upisani kapital, avr)
o
nepokriveni gubitak,
- vanposlovna sredstva
Pasiva:
- Poslovna pasiva:
o
depoziti
o
uzeti krediti
o
druge obaveze
o
pvr
o
kapital banke
- vanposlovna pasiva
Kapital banke se nalazi u pasivi bilansa stanja i predstavlja
najstabilnijideo finansijskog potencijala banke, koji je kao nedepozitni
izvor sredstava trajno uložen u banku i predstavlja regulatorni uslov
za osnivanje i uspešno poslovanje banke.
2. Šta predstavlja bilans uspeha banke?
U bilansu uspeha prikazani su prihodi i rashodi banke u toku
određenog obračunskog perioda, kao i finansijski rezultat -
neraspoređeni profit (dobit) ili nepokriveni gubitak.
Prema osnovnim grupama prihoda i rashoda bilans uspeha se
svrstava u tri podbilansa:
1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat banke (kamate, naknade,
provizije, dividende, učešća...)
2) neposlovni i vanredni prihodi i rashodi i rezultat banke (kapitalni
gubitak, dobitak, prihodi i rashodi iz ranijeg perioda, viškovi,
manjkovi, otpisi potraživanja)
3) revalorizacioni prihodi i rashodi i rezultat banke (efekti
revalorizacije osnovnih sredstava, nematerijalnih ulaganja,
kapitala, kursnih razlika...)
1
Profit, odnosno dobit ostvarena po godišnjem obračunu se na bazi
odluke nadležnog organa (po pravilu Skupštine akcionara)
raspoređuje na:
- sredstva koja će se isplatiti akcionarima na ime dividende
- rezerve banke
- neraspoređeni profit
Tekući gubitak se pokriva na teret:
- neraspoređenog profita iz prethodnih godina
- sredstavaq rezervi
- na teret osnivačkog kapitala banke
3. Kakav je analitički značaj bilansa banke?
Bilans banke ima analitičku vrednost, s obzirom na to da omogućava
brojne analize strukture i odnosa između relevantnih pozicija i na taj
način obezbeđuje informacionu osnovu za donošenje finansijskih
odluka na mikro i makro finansijskom planu.
Analiza bankarskog bilansa se zasniva na fundamentalnoj
računovodstvenoj identičnosti aktive i obaveza plus kapitala (neto
vrednosti), gde je aktiva=obaveze+kapital ili neto vrednost.
4. Koji su bankarski agregati?
Najznačajniji bankarski agregati su finansijski potencijal i finansijski
plasmani.
Finansijski potencijal se može difinisati kao ukupnost izvora sredstava
koje banka trensferiše u različite vidove plasmana - finansijske
plasmane.
Finansijski potencijal čine ukupna sredstva koja je banka:
- prikupila kao depozitna sredstva,
- kreirala multiplikacijom svojih sredstava
- pribavila iz kreditnih izvora
- stekla kao osnovni kapital banke
Uži bankarski agregati su kreditni potencijal i kreditni plasmani.
Kreditni potencijal su ukupna raspoloživa sredstva banke koja ona
može plasirati u vidu kredita i drugih plasmana, a da pri tome ne
ugrozi svoju likvidnost i solventnost, održavajući stopu obaveznih
rezervi.
5. Šta je to ALM koncept?
U uslovima neizvesnosti novčanih tokova, troškova finansiranja i
isplativosti investicija, banka mora odrediti optimalni odnos između
rizika, naplate i likvidnosti. ALM koncept (Asset and Liability
Management) predstavlja istovremeno upravljanje aktivom i pasivom
2
>2,5% - kartelizacija bankarskog tržišta
EPS - prihod po akciji se dobija kada se neto profit posle oporezivanja
podeli sa brojem (običnih) akcija.
8. Značaj određivanja cene bankarskih sredstava za profitabilnost
banke.
"Istorijski" prosečni troškovi sredstava se dobijaju sabiranjem svih
rashoda banke u vezi sa depozitima i drugim zaduženjima banke, s
tim da se taj iznos deli sa zbirom sredstava koja je banka pozajmila.
Nedostatak ove metode izračunavanja je što prikazuje troškove
bankarskih sredstava u trenutku kada je banka već formirala
potencijal.
Stoga je celishodnije da banka kod izračunavanja cene bankarskih
sredstava koristi reprodukcionu cenu sredstava (a ne istorijsku) koja
predstavlja minimalnu stopu prinosa (graničnu) koju banka mora da
ostvari na svoje plasmane kao cenu dodatne jedinice sredstava u
finansijskoj strukturi banke.
Za profitabilnost poslovanja banke značajno je da se formira cena
bankarskih kredita na nivou banke koja pokriva ukupne troškove i
ostvaruje celjnu stopu prinosa na akcionarski kapital.
Svi korisnici kredita ne plaćaju istu kamatnu stopu jer banka uzima u
obzir visinu kreditnog rizika za svakog zajmotražioca. Banka nastoji da
formira jedinstvenu baznu ili primarnu kamatnu stopu (ili to može biti
LIBOR ili kamatna stopa na državne HOV) na koju se dodaje premija
za rizik sa svaku konkretnu kateforiju zajmortažilaca. Ova premija za
rizik ostaje nepromenjena za sve vreme trajanja kredita, dok se bazna
kamatna stopa periodično menja u zavisnosti od cene sredstava do
koje se dolazi na napred navedeni način.
4
UPRAVLJANJE BANKARSKIM RIZICIMA
9. Šta predstavlja upravljanje rizikom u bankarskom poslovanju?
Upravljanje rizikom se može definisati kao bančina funkija osiguranja
od rizika. Pod upravljanjem rizikom se podrazumeva skup aktivnosti:
1) identifikacija izloženosti riziku za sve kategorije sredstava z
procenu potencijalnih gubitaka
2) procena rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u
prošlosti, kako bi se procenile verijable koje će uticati na
budućnost
3) kontrola rizika u smislu smanjenja ili eliminisanja rizika gubitka
primenom svih vrsta obezbeđenja
4) finansiranje rizika obezbeđenjem rezervi, uključujući i
osiguranje
5) razvoj adiministrativnih tehnika i korišćenje stručnih znanja
(upravljanje rizikom)
10.Koje su osnovne vrste bankarskih rizika?
- kreditni rizik
- likvidnosni rizik
- rizik plaćanja
- kamatni rizik
- devizni ili valutni rizik
- rizik zemlje
- tržišni rizik
- operativni rizik
11.Kako se operativno upravlja rizikom u banci?
Upravljanje rizikom obuhvata:
- organizacionu strukturu
- sveobuhvatni pristup upravljanju rizikom
- proces upravljanja rizikom odobren od strane Odbora direktora
koji bi trebalo da bude u skladu sa širom poslovnom strategijom,
kapitalnom snagom, menadžerskim iskustvom i ukupnom
spremnošću da se pruzme rizik
- smernicama i parametrima koje se koriste za upravljanje
preuzimanja rizika, uključujući detaljnu strukturu prudencijalnih
limita
- jak menadžment informacioni sistem za izveštavanje, praćenje i
kontorolisanje rizika
- dobro sačinjene okvire procedura, efektivne kontorole i
sveobuhvatnog izveštavanja o riziku
5
