57. NAMENSKA, PREMIJSKA I RENTNA ŠTEDNJA
Namenska štednja
nije sama sebi svrha, već ima svoju namenu. Depozitna
sredstva imaju određenu nemanu (štednja za školovanje). Predstavlja oblik
oročene štednje i otvorenu kreditnu liniju za namensko trošenje depozitnih
sredstava.
Pojavljuje se u obliku više modaliteta:
1.
dečija namenska štednja
(za letovanja, igračke...),
2.
đačka namenska štednja
(za školarine, udžbenike, ekskurzije...),
3.
studentska namenska štednja
(kao i đačka, a razlika je u uslovima
ugovaranja i visini bonusa),
4.
namenska štednja zaposlenih radnika
(za nekretnine, ogrev,
zimnicu...),
5.
penzionerska namenska štednja
(za banjska lečenja, ogrev,
zimnicu...),
6.
stambena namenska štednja
(za rešavanje stambenih problema
putem kredita),
7.
potrošačka namenska štednja
(za kupovinu potrošnih dobara i
proizvoda),
8.
proizvodna namenska štednja
(za kupovinu trajnih dobara
namenjanih proizvodnji).
Realizacija namenske štednje zavisi od postojanja međusobnih relacija
između klijenata, banke i trgovaca.
Premijska štednja
predstavlja štednju u ratama, da bi se posle određenog
roka prikupila određena sredstva koja bi se upotrebila u određene svrhe.
To je oročena štednja u vremenskom trajanju od 1 do 5 god. Korisnik
premijske štednje mora, u ugovorenom roku, mesečno polagati uloge koji
ne mogu biti manji od ugovorenih uloga.
Korisnik premijske štednje sam određuje visinu novčane sume koju stavlja
na štednju i visinu mesečne uplate „obroka“. Obračun kamate se može
vršiti na 4 načina:
1.
osnovna kamata
(obračunava se na depozit premijske štednje, a
visina zavisi od dužine roka oročavanja),
2.
zaštitna kamata (
obračunava se radi zaštite od inflacije, u visini
procentualnog iznosa porasta cena na malo),
3.
premijska kamata
(obračunava se kao dodatna kamata na uloge
oročene na duže od 3 god.),
4.
stimulativna kamata
( obračunava se kao dodatna kamata, pod
uslovom da su mesečni ulozi veći od unapred utvrđenog iznosa).
1
Premijsku štednju treba zaštititi od visoke stope inflacije, što se vrši
ugovaranjem „devizne klauzule“.
Rentna štednja
je dugoročna štednja namenjena srednjoj generaciji
štediša. Za nju se kaže da predstavlja:
1. štednju do punoletstva,
2. štednju za školovanje,
3. štednju za penzije,
4. štednju za lečenje,
5. štednju za sahrane...
Zasniva se na jednokratnom ili višekratnom polaganju i oročavanju
depozita radi isplate rente. Renta predstavlja novčani iznos koji obuhvata
glavnicu i obračunatu kamatu koja se isplaćuje u jednakim vremenskim
periodima.
Modeli regulisanja tehnološkog procesa deponovanja sredstava radi isplate
rente:
1.
višekratno polaganje rentnog depozita
– „štednja za rentu“ –
rentna štednja određuje vlasnika rentnog depozita i korisnika rente.
Vlasnik je lice koje ugovornim odnosom sa bankom zasniva rentni
depozit. Korisnik je lice kome se renta isplaćuje. Polaganje rentnog
depozita u dužem vremenskom preiodu se naziva
periodom mize
.
Ugovorom između vlasnika rentnog depozita i banke određuje se:
visina početnog uloga, broj pojedinačnih uloga i vreme ulaganja
rentnog depozita.
2.
uplata za rentu
- znači da je vlasnik rentnog depozita jednokratno
uplatio depozit u ugovorenom iznosu između njega i banke. Najkraći
vremenski rok isplate rente može biti 48 meseci. Svaki ugovor
između vlasnika rentnog depozita i banke mora sadržati: period
formiranja mize, broj obroka rente, naziv korisnika rente, visinu
kamatne stope, obračun kamate, način isplate rente, uslove
razoročavanja dela rentnog depozita, raskidanje ugovora o rentnom
depozitu.
Kamatna stopa na rentnu štednju, u domicilnim uslovima iznosi
najmanje 10% na godišnjem nivou.
Posao rentne štednje podrazumeva izdavanje rentnih kartica:
1.
rentne kartice vlasnika rentnog depozita
– na licu sadrži: naziv
izdavaoca kartice, natpis da se radi o rentnoj kartici, broj računa
rentnog depozita, ime i prezime vlasnika, lični broj vlasnika, serijski
broj kartice... Na poleđini se nalaze: potpis vlasnika depozita, pečat i
potpis ovlašćenog lica banke.
2
Model štednje za penzije
je nastao zbog nemogućnosti redovnih isplata
penzija od strane Fonda penzionog i invalidskog osiguranja. Zasniva se na
tome da štednju treba nuditi građanima od 19 do 60 godina.
Model se zasniva na principu dogovorene oročene štednje u dinarima ili
devizama. Minimalan rok oročavanja je 3 godine. Sredstva prikupljena na
ovom računu se oročavaju sve do trenutka odlaska štediše u penziju.
Sticanjem prava štediše da raspolaže sredstvima, banka je u obavezi da
vlasniku sredstva:
1. izvrši isplatu sredstava u punom iznosu
2. prenese sredstva na račun rentne štednje
3. ponudi aranžmansko ulaganje sredstava
4. ponudi plasiranje sredstava u neki oblik standardne štednje.
U slučaju smrti vlasnika računa ili držanjem sredstava na računu duže od 3
godine, račun se gasi i sredstva se isplaćuju naslednicima.
Osiguranje života
je kombinacija osiguranja, štednje i oblik dugoročne
namenske štednje. Osiguranik redovno uplaćuje ugovoreni iznos, koji je
prihvatilo osiguravajuće društvo i obavezalo se da isti isplati ukoliko
nastupi osigurani slučaj. Postoje različiti oblici osiguranja:
- Tradicionalno životno osiguranje (LIFESTAR) – kombinacija
osiguranja za slučaj smrti osiguranika i za slučaj da osigurano lice
doživi osigurani vremenski period.
- Inovativni oblik osiguranja (LIFEFUND) – stavlja osiguranom licu na
raspolaganje 26 vrsta hov koje su predmet transakcija na
najvažnijim finansijskim tržištima u svetu.
- Model osiguranja od rente (LIFEPENSION) – namenjen je isključivo
starijim osiguranicima, koji su zainteresovani za redovan i siguran
doživotni prihod.
Štedno kreditni model za pokriće troškova sahrane
– zasniva se na
namenski oročenoj porodičnoj štednji i kreditiranju. Nominuje se 1 član
porodice kao vlasnik računa i 2 ovlašćena lica koja supsidijarno
preuzimaju obavezu za redovnu mesečnu uplatu i servisiranje kreditnih
rata. Izborom pogrebne usluge, uspostavlja se namenski organizovana
štednja na 5 godina, uz obavezu klijenta da uplaćuje min mesečni iznos od
1/60-tine cene izabrane usluge.
59. SAVREMENI BANKARSKI ARANŽMANI (OVERDRAFT,
SVIP, NOW, NIF ARANŽMANI)
4
Overdraft računi
predstavljaju transakcioni račun koji se može pretvoriti
u kreditnu liniju kod banke. Ugovorom između klijenta i banke se određuju
načini pretvaranja transakcionog računa u kreditnu liniju. Kod ovih
računa postoji mogućnost da klijent izvrši prekoračenje na transakcionom
računu do određenog iznosa uz obračun uobičajene kamate.
Banka automatski odobrava kredit klijentu kada stignu čekovi od strane
transaktora za iznos koji je iznad nivoa depozita klijenata kod banke. Za
njega se kaže da predstavlja lični kreditni ugovor koji povećava
međusobno poverenje između banke i klijenta uz ubrzavanje toka
novčanih sredstava.
Svip depoziti
su specijalni aranžmani između klijenata i banke. Klijenti,
zajedno sa bankom određuju maksimalan i minimalan limit za svoj
čekovni račun ili transakcioni depozit. Ako je saldo na čekovnom računu
iznad limita, banka mora dnevne viškove sredstava plasirati u
kamatonosne HOV. A ako nivo čekovnog računa padne donjeg limita,
banka vrši prenos nedostajućih sredstava sa računa HOV klijenta.
Ovakvo optimalno raspolaganje novcem se naziva „čišćenjem računa“ ili
sviping transakcionog računa. Ovi aranžmani su najčešće povezani sa
aranžmanima rekupovine obveznica.
Now aranžman
predstavlja kombinaciju štednog i čekovnog računa, pri
čemu se stvara mogućnost da banka brže i efikasnije privuče slobodna
finansijska sredstva. Razlika između štednog računa u now aranžmanu i
„klasičnog“ štednog računa je što se preko ovog računa (now) mogu
automatizmom povlačiti sredstva depozitara. Kod „klasičnog“ štednog
računa ovo nije moguće, jer se novčana sredstva mogu povlačiti po isteku
roka oročavanja. U SAD-u se primenjuju i
super now aranžmani
koji
nemaju limitirane kamatne stope, za razliku od now aranžmana. Na
osnovu now aranžmana obezbeđuje se: tekuće plaćanje, likvidnost i prinos
banci u obliku kamate.
Nif aranžmani
predstavljaju oblik finansijske saradnje između emitenata
HOV i specijalizovanih investicionih banaka. Oni se zaključuju na srednji
vremenski rok. Pošto su korporacije emitenti HOV, sa njima se povezuju
grupe specijalizovanih investicionih banaka i prate ih pri emitovanju
kratkoročnih HOV na period od 3 do 6 meseci. Specijalizovane investicione
banke se obavezuju da će otkupiti sve neprodate HOV, tj. Odobriti
komitentu Stend baj kredit.
60. KARAKTERISTIKE TREZORA I RUKOVANJE KLJUČEVIMA
TREZORA
5
Posebna pažnja se posvećuje duplikatima ključeva od trezora. Pakovanje
duplikata ključeva obavlja zaduženi suključar ili njegov zamenik, a koverat
u koji se ključ pakuje mora sadržati:
- naziv banke
- datum pakovanja ključeva
- naziv trezora
- broj ključa i podatke o bravi
- potpis lica koja su vršila pakovanje ključa
- ime i prezime zaduženog suključara
- ime i prezime zamenika suključara.
Ovako zapakovan ključ se pečati na 5 mesta sa pečatom banke.
Svi ključevi mogu biti deponovani u istom bančinom sedištu.
61. VREDNOSTI U TREZORU
Postoje različite trezorske vrednosti:
a) ispravne novčanice u svežnjevima i paketima
b) kovani novac u vrećicama
c) zamenjene oštećene novčanice
d) oštećeni kovani novac
e) plemeniti metali (zlato, srebro, platina i nikl)
f) strane valute u paketima i svežnjevima
g) kasete sa gotovinom iz blagajne
h) ostale vrednosti (taksene i poreske vrednosti, čekovi u stranoj valuti,
hov, menice, čekovne i štedne knjižice...).
Plemeniti metali se čuvaju u posebnim kasetama. Sve vrednosti se knjiže
preko određenih računa, a izuzetak su trezorske knjige, šifre, klešta i knjige
amaneta.
Unošenje i iznošenje novca iz trezora ima svoj protokol koji se vodi na
posebno odštampanom obrascu i to za svaku vrednost posebno. Unošenje i
iznošenje vrednosti se vrši preko trebovanja, a vrednost se vodi u
trezorskoj knjizi. I svako unošenje i iznošenje moraju potrvrditi suključari
svojim potpisima. Trezorska knjiga pokazuje stanje svih vrednosti koje se
nalaze u trezoru i vode se po sistemu grupisanja vrednosti.
Novčanice se pakuju u pakete po 100 komada, koje se dalje pakuju u
svežnjeve od po 10 paketa koje se vezuju i plombiraju sa upisom ukupnog
iznosa novčanica na omotu.
Slanje i prijem trezorskih vrednosti se vrši:
1. amanetnom poštom (preko železnice ili avio saobraćaja)
7
