Nauka o bankarstvu i bankarsko poslovanje
Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke, i ona obuhvata:
izučavanje funkcije i uloge bankarskog sistema i načina organizovanja bankarstva u jednoj
nacionalnoj ekonomiji;
kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje sa stanovišta načela, strukture i sadržaja tih
poslova;
refleksiju teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike na kreditno bankarski sistem, sa
stanovišta uticaja na ekonomsku politiku zemlje i međunarodne ekonomske i finansijske odnose.
Bankarstvo se primarno bavi:
1) teorijskim uopštavanjem funkcije banaka u bankarskom i kreditnom sistemu
2) izučavanjem načina organizovanja banaka u ekonomiji jedne zemlje
3) istraživanjem funkcija i uloga bankarskog sistema u privredi zemlje
4) sagledavanje depozitnog, kreditnog i drugih bankarsjih poslovanja sa stanovišta načela i kriterijuma
racionalnosti i efikasnosti u privređivanju banaka
5) analizom sadržaja i strukture bankarskih poslova definisanih poslovnom politikom i materijalnim
mogućnostima banke
6) analiza parametara i agregata koji su odlučujući za poslovnu politiku i rezultate poslovanje banaka.
Bankarsko poslovanje izučava se sa stanovišta sadržaja, funkcije i odnosa u privrednom životu zemlje,
gde je u savremenim uslovima banka preko novca i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom
finansiranja društvene reprodukcije. Pošto je pribavljenje i usmeravanje sredstava osnovna posrednička
funcija, delokrug poslovanja banke određuju sledeći poslovi:
mobilizacija slobodnih novčanih sredstava i multiplikacija novca
investiranje, alokacijska funkcija i upravljenje
posredovanje na finasijskom tržištu
U okviru bnkarskog sistema obavljaju se 2 osnovne vrste transakcija:
1) finansijske transakcije po osnovu tekućeg poslovanja privrednih subjekata- transaktora
2) fin transakcije kojima se prenosi finasijska štednja od suficitnih ka deficitnim privrednim subjektima-
transaktorima
Finansijski sistem je deo ukupnog privrednog sistema i predstavlja skup institucija i instrumenata preko
kojih se vrši prikupljanje, koncentracija, transferi i alokacija finansijskih resursa.
Pojam I razvoj bankarstva
Pojam reči banka je dosta star, potiče od italijanske reči banco = klupa, tezga, danas šalter na kojoj se
vršila razmena novca i ostale novčane operacije plaćanja i naplate u vezi sa prometom koji se obavljao na
trgovima, vašarima, sajmovima.
Banka
je specijalizovana privredna organizacija, finansijsji posrednik,
koja prikuplja slobodna novčana sredstva po raznim osnovama i plasira ova sredstva u raznim vidovima,
kroz odobravnje kredita i kupovinu hov, odnosno pruža druge vrste usluga svojim komitentima ili obavlja
finansijske transakcije za svoj račun, a u cilju ostvarivanja prihoda tj.profita po tom osnovu. Ako gledamo
istorijski razmena novca je bila prva funkcija prvobitnih banaka. Druga funkcija koja se nadovezala na ovu
bila je funkcija primanja depozita. Prve depozitne banke su bile samo depozitne, nisu davale zajmove.
One su u suštini samo čuvale novac, i taj novac nije bio namenjen za pozajmljivanje. Poverenje depozitora
je bilo zasnovano na dobroj reputaciji banaka, jer su se banke trudile da dobiju epitet nerizičnih. Njihov
motiv za prihvatanje depozita je bila premija koju su dobijali na osnovu čuvanja istih. Ipak, u to vreme,
potebe gradova i kraljeva su bile takve, da su depozitne banke primorane u jednom trenutku, da
primljene depozite izdaju u vidu kredita. Novac nije bio dobro sredstvo plaćanja pogotovu pri velikim
razdaljinama, zbog troškova puta i rizika transporta. Zbog ovog se banka javlja u ulozi posrednika u
trgovini novcem pri velikim razdaljinama. Pomoću banaka trgovci su mogli da izvrše međusobna plaćanja
bez fizičkog prisustva i transporta novca. Kliring banaka postaje veoma važan na kraju 19. veka, i stvara
se osnova za sistem plaćanja koji olakšava transfer sredstava na računima komintenata banke. Sigurnost
i efikasnost ovih sistema postaje osnovna briga Vlada i centralnih banka, pogotovo sada u uslovima
internacionalizacije finansijskih tržišta.
1
•
Vavilon VII-V vek pne-
bavili se prikupljanjem i čuvanjem hrane koje su davale u zajam sa dodatnom
kamatom
•
Hamurabi-
za vreme dinastije javljaju se privatne bankarske kuće
•
Stari Rim-
bavili su se
primanjem depozita, davanjem kredita i platnim prometom. Raspadom dolazi
do velikog broja moneta, pa do izražaja dolaže menjački poslovi. Javljaju se i javne banke koje imaju
posao prikupljanja depozita za državu, za koji su davane depozitne potvrde
•
Srednji vek-
od kraja XV veka počinju da se primenjuje dvojno knjigovodstvo. U drugoj polovini XVII
veka osnivaju se emisione banke, a XVII privatne i javne komercijalne banke
•
Moderno doba bankarstva-
XX veku dolaze do izražaja investicione banke.dolazi do stvaranja velikih
finasijskih konglomerata, kojise bave komercijalnim i investicionim bankarstvom, bokerskim poslovima,
osiguranjem i drugim vidovima posredovanja. Međunarodni bankarski sistem poslednjih godina
karakteriše:
a)
deregulacija međunarodnog i domaćeg fin tržišta
b)
poboljšanje komunikacije i kompjuterske tehnologije
c)
značajni problemi u bankarskim sistemima prouzrokovane kvalitetom aktive
d)
sve veće vođenje računa o troškovima
e)
distorzije povezane javnom podrškom bankarskih institucija
Vrste banaka
Postoji više kriterijuma za razvrstavanje banaka, a najčešće se primenjuje kriterijum za podelu koji vodi
računa o tome na koji način banke dolaze do sredstava odnosno sadržine poslova kojima se neka banka
pretežno bavi. Banke mogu biti:
I.
Centralne ili emisione
–
zauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu, predstavlja
banku banaka. Najvažniji poslovi koji karakterišu rad centralne banke ubrajaju se:
pravo emisije novca i kredita – emisija novčanica i primarnog novca drugim bankama
sprovođenje monetarno-kreditne politike – eskontnom politikom, operacijama na otvorenom
tržištu, politikom aktiviranja i dezaktiviranja depozita, politika propisivanja obavezne rezerve
stvaranje i sprovođenje spoljne likvidnosti, praćenje promena u platnom bilsnu – usklađivanje
izvoza i uvoza, rezlisanje kursa
i obavljenje poslova za račun države- vodi račina o deviznim rezervama i servisira državne zajmove,
zaključivanje i servisiranje javnih zajmova, kreditiranje države, itd.
Politika propisivanja obaveznih rezervi, banke vrše izdavanjem postojećih depozita u korist CB, i tako
reguliše kreditni potencijal banaka, ukupnu novčanu masu I održava likvidnost banaka. Restriktivno
kreditno-monetarnom politikom sma-njuje potencijal banaka, a ekspanzivno kreditno-monetarnom
politikom povećava raspoloživi kreditni potencijal banaka. Osnovni cilj NBS je postizanje cenovne
stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti.
II.
Komercijalne ili depozitne
–
primarni posao ovih banaka je prikupljanje pretežno kratkoročnih
sredstava iz depozita sektora privrede, vanprivrede i stanovništva i njihove usmeravanje uglavnom za
komercijalne namene kao što je finansiranje proizvodnje i prometa i to prevashodno na kratak rok.
III.
Investicione
– raspolažu dugoročnim kreditnim potencijalom, do sredstava dolaze oročavanjem na
duže rokove depozita, uzimanjem kredita od drugih banaka ili izdavanjem vlastitih akcija ili obveznica.
Bave se pretežno dugoročnim kredit-iranjem, a mogu biti specijalizovanog ili univrezalnog tipa. Do
sredstava dolaze oročavanjem na duži rok pedozita privrede i vanprivrede, uzimanjem kredita od drugih
banaka i izdavanjem HOV. U poslednje vreme pod ovim pojmom se podrazumevaju banke koja se bavi
savetodavnim uslugama na bzi provizije koje su povezane sa finasijskim transakcijama.
IV.
Granske ili specijalizovane
– odobravaju kredite isključvo pojedinim privrednim granama npr.
poljoprivreda, indutrija, trgovina. Kreditni potencijal formiraju na osnovu uloga ili depozita članova koji
pripadaju grani ili oblasti koja se kreditira. One mogu za poslove svojih klijenata da se bave i stadardnim
bankarskim poslovima. Posebnim vidom ovih banaka mogu se smatrati hipotekarne i lombardne
banke(zalog).
V.
Razvojne banke
mogu biti nacionalnog ili međunarodnog karaktera, aimaju za osnovnu funkciju
finansiranje programa razvoja i strukturnog prilagođavanja nacionalne privrede kao celine ili nekog od
njenih sektora (npr.infrastruktura) pod povoljnim usovima u pogledu roka i kamatne stope nego što su
2
glavni izvor finansiranja firmi svih veličina. Ovde banke igraju vodeću ulogu u mobilizaciji štednje,
alokacije kapitala, nadgledanje investicionih odluka korparativnih menadžera i pružanju sredstava za
upravljanje riziko,
Anglo-saksonski
– model sa razvijenim finansijskim tržištem, primarna uloga u finansiranju
preduzeća pripada fina-nsijskom tržištu, uglavnom na osnovu emisije akcija i obeznica, ali i drugih
fin.instrumenata. Ovde tržište HOV deli centr-alnu ulogu sa bankama u kanalisanju društvene štednje na
firme, vršeći uticaj na kontrolu kompanija i olakšavajući upr-avljanje rizikom.
Bankarski sistem u SAD
Centralna banka Sad osnovana je kada je donet Federal Reserve Act-Federalni rezervni sistem (FED) 1913.
kojom je osnovan federalni rezervni sitem sa 12 federalnih rezervnih banaka. Fed u Vašingtonu
objedinjuje rad federalnih banaka i vrši funkcije cetralne banke (kreira i sporvodi monetarnu politiku,
kontroliše polovanje banaka članica, obavlja poslove za vladu Sad-a).
Fed emtiuje novac preko državne blagajne koji se tranferiše na federalne rezervne banke koje u svojim
oblastima snabdevaju komercijalne banke. Fed ima veliki stepen samostalnosti.
Komercijalne banke
su najbrojnije a mogu biti:
–
Globalne, savezne i bave se međunarodnim bankarstvom, deviznim poslovanjem i bankarskim
poslom na nacionalnom nivou koje sa dozvolom preko svoje mreže filijala posluju na celoj terirotiji SAD
–
Državne, lokalne koje posluju samo unutar teritorije SAD
Najpoznatije komercijalne banke su: Bank of America Corporation, Bank og New York, Citigroup INC., JP
Morgan & Chase, Wachovia Corporation...
Investicione banke
koje su posebno razvijene, a prevashodno se bave poslovima HOV, fin konsaltingom,
Fin prestruktuiranjem kompanija, upravljanjem portfoliom HOV i imovinom trećih lica.
Thrifts –
u koje spadaju štedne banke, udruženja za štednju i kredite, kreditne unije koje se bave
prikupljanje oročenih depozita. Kreditne unije su depozitne institucije na zadružnoj osnovi (čiji su članovi
ljudi koji rade u istoj firmi, pripadaju istom sindikatu ili crkvi i mogu biti federalne i na naivou savezne
države), odnosno lokalne kod kojih su na bazi štednje članova odobravaju krediti pod povoljnim uslovima
od stabdardnih
Bankarske i finansijske holding kompanije
predstavljaju najveću grupu depozitnih isntitucija.
Izvozno uvozna banka SAD (Eximbank)
je državna banka za finansiranje izvoznih i uvoznih poslova i
njihovim osiguranjem na bazi garancija.
Američki model bankastva je bio zanovan na razgraničenju komercijalnih i investicionih banaka po
zakonu Regulativa Glass-Steagall Act iz 1933., jer su uzroci velike ekonomske krize bili primarno povezani
sa preteranom kreditnom ekspanzijom komercijalnih banaka. 1999 donet je zakon o ukidanju obaveza
razdvajanja komercijalnih, investicionih banaka i osigur-avajućih društava (Gramm-Leach-Bliley Act –
GLBA) i dozvoljava se stvaranje holding kompanija koje mogu biti angažovani u svim oblicima fin
aktivnosti. Ministarstvo finasija i državni organi kontrolišu neosigurane banke, dok se druge banke u
zavisnosti da li su u sistemu Fed-a ili ne, nalaze pod kontrolom federalnih rezervnih banaka i Savezne
korporacije za osiguranje depozita (FDIC) osnovane 1933 i bankarskih odeljenja državne uprave.
Bankarski sistem VB
CB VB je Bank of England osnovane 1964, koja je bila u privatnom vlasništvu, ali je 1946 nacionalizovana,
smatra se prvom modernom centralnom bankom. Posluje kao jedinstvena institucija koja organizaciono
ima emisioni deo i bankarski deo sa ograncima u nekoliko gradova. Koncept finansijskog sistema
zasnovan je na tržištu. Karakterišu je velika koncentracija bankarskog poslovanja na nekoliko vodećih
banaka koje imaju razgranatu meržu filijala, kao i specijalizacija za pojedine vreste bankarskih poslova, ali
sve prisutnije je i koncept univerzalnog bankarstva. VB sistem je poznat i po osniovanju prvog
obračunskog mesta. Dugo vremena je sistem bankarstva i plaćanja zasnovan na 11 velikih londonskih
klirinških banaka, da bi 1968 diošlo do fuzije i ostalo ih samo 3. Komercijalno depozitne banke su
najbrojnije, a bave se depozitnim poslovima, odobravanjem kratkoročnih kredita i platnim prometom.
Eskontne banke se primarno bave eskontnim menicama i državnih HOV, a efektne banke su
4
