BANKARSTVO I, II i V poglavlje

СЕМИНАРСКИ РАД

ХИПОТЕКАРНО И ИНВЕСТИЦИОНО БАНКАРСТВО

Тема: Секјуритизација активе

Професор: Мировић др Вера
Асистент: Миленковић др Нада

Студент: Јовановић Анђела РИР207/17

Бујановац

САДРЖАЈ:

1. Увод – појам и историјат банке и банкарских послова ------------------------------------------2
1.1. Банкарски послови и ирганизација банке --------------------------------------------------------4
1.2. Финансијски систем и институције ----------------------------------------------------------------5
1.3. Класификација банака --------------------------------------------------------------------------------6
2. Појам инвестиционог банкарства ---------------------------------------------------------------------7
2.1. Класификација и активности инвестиоционог банкарства ------------------------------------8
3. Појам хипотекарног банкарства ----------------------------------------------------------------------9
4. Секјуритизација -----------------------------------------------------------------------------------------11
4.1. Важност и улога секјуритизације у банкарству ------------------------------------------------13
5. Иновативне финансијске инстируције -------------------------------------------------------------14
5.1. Секјуритизација активе -----------------------------------------------------------------------------15
5.2. Инструметни управљаеа ризицима код секјуритизације активе ---------------------------17
6. Закључак --------------------------------------------------------------------------------------------------19
7. Литература -----------------------------------------------------------------------------------------------20

У раном средњем веку дошло је до појаве првох банака модерног типа као

институционално организованих новчаних установа у италијанским градовима.

Банка се може сматрати пословном јединицом – предузећем која обезбеђује

банкарске услуге у профитне сврхе. У зависности од различитих услова у којима се
банкарство развијало у појединим земљама, јавиле су се и разне дефиниције банака. У
Енглеској се сматра да је одновна карктеристика банака новчана емисија, у Француској
поседовање у одобравању кредита, док је у Немачкој њихово учешће на берзама и
бављење новчаним шпекулацијама.

Банка је новчано предузеће и кредитна установа чија је одновна активност

депозитни посао, узимање и давање кредита, посредовање у области кредита и обављање
других новчаних послова за рачун својих клијената.

Банка такође може да се дефинише у смислу:

1. Економска фунција – банке у привреди обављају трансфер средстава од

штедиша ка зајмопримаоцима (финансијско посредовање) и плаћање за робе
и услуге које су прометоване.

2. Услуга која пружа клијентима – од настанка банке пружају велик број

услуга клијентима од одобравања зајмова компанијама, физичким лицима и
државама, трговања хартијама од вредности, организовања и гарантовања
емисија хартија од вредности, заштите осигурања, планирања финансија,
управљања пензионим системима, до саветодавних услуга компанијама.

3. Правне основе постојања - како би држава могла спроводити контролу

банкарског пословања је крајем 19. века у САД дефин исана као било која
компанија која пружа услуге депоновања средстава која подлежу повлачењу
на   захтев   (   на   основу   чека   или   електронског   трансфера   средстава)   и
одобрава зајмове комерцијалне или пословне природе. Век касније да би се
разграничило   банкраство   од   других   финансијских   инстируција,   која   су
последњих   деценија   све   активније,   Савезнна   Корпорација   за   осигурање
депозита САД (ФДИЦ) банку је дефинисала као било коју институцију која
може да се пријави за осигурање депозиза које је у њеној надлежности.

Као научна дисциплина банкарство се првенствено бави:

1. Функцијом, улогом и организацијом банака у банкарском и кредитном

систему;

2. Бнкарским пословима, као што су депозити, кредитни и остали послови, као

и начелима банкарског пословања;

3. Монетарном, девизном и каматном политиком које опредељујуће утичу на

пословање банака;

4. Општим привредним и монетарно - финансијским деловањем банака и

других финансијских институција.

Банкарство се као научна дисциплина о организацији и пословању банака развило у другој
половини 19. века. Њен се садржај најпре састојао у томе да будућем банкару пружи
потребна знаља како да са успехом води банкарско пословање, као што су кредитно
покриће, ликвидности, поверење и слично. У новијем перидоу дошло је до преокрета,

поготово у англосаксонској економској теорији са јачањем државне интервенције током
1939-тих година и након Другог светског рата. Банкарство у новијем перооду посматра
банке као новчана предузећа и са становишта њиховог утицаја на привредне, финансијске
и монетарне токове у целини.

1.1. Банкарски послови и организација банке

Банкарство је опредељено врстом и садржином банкарских послова и институција,

што заједно чини садржај банкарског система. При том, њихов значај и улога су повезани
са новцем и кредитом као битним чиниоцима континуитета репродукције, јер је њихова
улога управо да репродукцију снадбевају потребном количином новца и кредита.

Развој банака током историје био је опредељен облицима и специфичностима

производње и репродуције, чему се фунција и организација банака прилагођавња, при
чему је сво време задржан основни садржај банке као посредника у новчаним пословима.

Оно што је била константа, а за шта се везује и сама дефиницја банке, то је да се

банка као установа бави кредитним и новчаним пословима. Основна посредничка фунција
банке је прибављање и усмеравање средстава са сврхом узимања и давања кредита. Отуда
су основни банкарски послови следећи:

1. прикупљање депозита и прихватање средстава,
2. креирање новца и одобравање кредита,
3. обављање платног промета.

Слика број 1: Услуге које прижа савремена банка

Извор: