Пословни факултет у Ваљеву
Универзитет Сингидунум
Д и п л о м с к и р а д
Банкарство и каматни механизам
Ментор:
Студент:
Доц. др. Зоран Јовић
Катарина Ковачевић
500288/09.
Ваљево, јул 2013.
С А Д Р Ж А Ј
1. УВОД
1
2. БАНКАРСКИ СИСТЕМ И ПОЛОЖАЈ БАНКЕ
3
2.1. Појам и значај банке као кредитно-депозитне институције
3
2.2. Банка као новчано предузеће и њени послови
6
2.3. Улога и значај банке код земаља у транзицији
9
2.4. Кредитна задуженост и тренд кретања камата у Србији
11
3. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ КАМАТНОГ МЕХАНИЗМА
13
3.1. Појам камата-цена коришћења позајмљеног новца
13
3.2. Порекло камате
14
3.3. Природа камате-схватања теоретичара
15
3.3.1. Камата као ирационална цена зајмовног капитала
15
3.3.2. Камата је цена за „одрицање од ликвидности“
16
3.3.3. Кејнзијанска теорија каматне стопе
16
3.3.4. Монетаристичка теорија каматне стопе
16
3.4. Фактори који опредељују каматну стопу
17
3.5. Функције камате и утицај на привредну активност
17
3.6. Дејства камате
18
3.6.1. Дејство каматне стопе на производњу
19
3.6.2. Дејство каматне стопе на инвестицију
19
3.6.3. Дејство каматне стопе на цене и инфлацију
19
3.6.4. Дејство каматне стопе на акумулацију
20
3.6.5. Дејство каматне стопе на укупне приходе и профит
20
3.7. Каматна политика банке
20
3.7.1. Кредит као специфична тржишна „роба“
21
3.7.1.1. Кредитни посао банке и уговор о кредиту
22
3.7.2. Принципи каматне политике банке
24
3.7.2.1. Перманентно усклађивање активних и пасивних камата
25
3.7.2.2. Коришћење заштитних метода од каматног ризика
26
3.7.2.3. Билансирање обима активе и пасиве осетљиве на промену камата
26
3.8. Ризици у банкарству
26
3.8.1. Кредитни ризик пословања банке
28
3.8.2. Каматни ризик пословања банке
29
4. ТРЖИШНЕ БАНКАРСКЕ КАМАТНЕ СТОПЕ
31
4.1. Теорија камате и каматне стопе
31
4.1.1. Класична теорија камата и каматних стопа
31
4.1.2. Савремена теорија камата и каматних стопа
33
4.1.2.1. Теорија преференција ликвидности
33
4.1.2.2. Теорија кредитних фондова
34
4.1.2.3. Теорија инфлационих очекивања
35
Б а н к а р с т в о и к а м а т н и м е х а н и з а м
[1]
1.
УВОД
У савременој привреди све је већа улога новчаних ресурса у регулисању укупних привредних токова,
посебно у условима недостајућих новчаних средстава и указује на чињеницу да је дошло до „великог
заокрета“. Од некадашње „неутралности“ новца у привреди, из класичне економије, ништа није
остало. Заправо, током различитих периода, деловање новца се постепено померало ка доминантној
улози и значају у привреди. Главни извор средстава привреде је банкарски сектор са основним
циљем снабдевања привреде потребним новчаним ресурсима. Као прва асоцијација на банку је
кредит и камата, коју банка наплаћује као цену употребе пласираних средстава, односно цена
садашње потрошње у изразима будуће потрошње. Да би схватили доминантну и значајну улогу
камата у привреди земље, потребно је разумети и савладати више појмова, фактора, функција и
теорија у вези са њом. У циљу лакшег и прецизнијег обједињавања сложене и специфичне материје
банкарства и каматног механизма, рад је структуриран у три целине.
Прва целина
– банкарски систем и положај банке, обједињује појам банке као кредитно-депозитне
институције, која има доминантан положај и значајну улогу у финансијском систему и институција је
која преко својих основних послова ствара директну везу са привредом преко кредита и новца.
Банци као тржишном субјекту основни разлог пословања је остваривање што веће профитне марже,
односно убирање што већег обима камата по основу различитих услуга и пласмана и зато се назива
још и новчаним предузећем. Модерно банкарство се труди да задржи монополистичку улогу на
тржишту коју је имало вековима и због тога, обим пословања шири на више поља и константно
иновира своје пословане активности. Посебно значајна улога банке испољава се код земаља у
транзицији као што је и Србија. Без обзира на пад привредне активности, високу инфлацију,
неразвијено финансијско тржиште, пада нивоа запослености и других макроекономских показатеља,
банке су и даље заинтересоване за тржиште наше земље. Теоретичари као главни разлог наводе
низак ниво задужености нашег становништва у односу на земље из окружења и заправо то
представља велики број будућих потенцијалних корисника банкарских производа. По показатељима,
наше становништво се сматра „мало“ задуженом популацијом и то је идеалан извор нових клијената
и нових прихода банкама у будућем периоду.
Друга целина
– појам и значај каматног механизма, дефинише појам и значај камата као главног
регулатора у равнотежи понуде и тражње за новчаним ресурсима на финансијском тржишту. Ту се
банка, као давалац кредита јавља као носилац и убирач камате по основу основног банкарског
производа, односно кредита. Банка дефинише висину камата и убира је као свој приход, при чему
углавном налази методе да тај приход буде што већи. Заправо, све до капитализма, камата је
занемаривала и није имала посебан значај. Камата се развијала током векова заједно са развојем
робно-новчаних односа. Током тог периода, јавиле су се бројне теорије и схватања природе камате.
Да би се схватио значај и важност камата, потребно је разумети факторе који је одређују, функције
које камата обавља и дејства које има на више поља. У поступку дефинисања каматне политике,
банка своје таргете усклађује са монетарном и економском политиком земље у циљу остваривања
заједничких циљева, при чему она има принципе и методе на основу којих дефинише своју каматну
политику. Банка свој новац нуди највећим делом у облику кредита и то као тржишну „специфичну“
робу уз одређену цену коришћења, односно камату. Цена коштање кредита зависи од више фактора,
почевши од ризика, тренутних кретања камата, тражње за кредитима, рока на који се одобрава и
Б а н к а р с т в о и к а м а т н и м е х а н и з а м
[3]
2.
БАНКАРСКИ СИСТЕМ И ПОЛОЖАЈ БАНКЕ
Добар и ефикасан финансијски систем треба да омогући несметано функционисање привредног
система, опстанак, раст и развој националне економије и укупан друштвени просперитет земље.
Преко финансијског система се покрива укупан привредни организам и привредни субјекти долазе
до средстава неопходних за финансирање свакодневног пословања, инвестиција, раста и развоја.
1
Сви подсистеми укупног финансијског система органски су повезани преко бројних инструмената,
институција, механизама и токова, који омогућавају да финансијски систем складно и уравнотежено
функционише. Функционисање финансијског система заснива се на креирању новца и кредита,
формирању и расподели националног дохотка и увозу и извозу капитала. Банкарски систем
представља значајан део финансијског система и омогућава целовито изучавање укупних односа у
којима настају и развијају се финансијски механизми у процесу репродукције.
2
Пословне банке
спадају у најважније субјекте финансијског тржишта и укупног система финансирања привреде. Са
развојем робно-новчаних односа, тржишта и слободне трговине у савременом свету дошло је до
диверсификације банкарских послова и до знатног проширења банкарског пословања.
3
2.1.
Појам и значај банка као кредитно - депозитне институције
Банкарство је специфична привредна делатност детерминисана врстом и садржином банкарских
послова и институција што чини целину банкарског система. Наука о банкарству као макроекономска
категорија изучава укупност економских, финансијских и монетарних мера којима се функција и
банкарско пословање испољава као активност чији је главни задатак снабдевање процеса
репродукције потребним новцем и кредитима. Према томе, банке се називају институцијама којима
је узимање и давање кредите у облику новца главно занимање. Ова дефиниција банака се у
економској литератури сматра најобухватнијом.
4
Наука о банкарству спада у ред примењених
економских дисциплина. Као научна дисциплина о организацији и пословању банака развила се у
другој половини XIX века. Микроекономски аспект банкарства је интерно питање функционисање
банака док је макроекономски аспект функционисање банкарског система као целине.
5
Банкарство и
кредит у савременој привреди имају снажну рефлаксију на све економске трансакције у привреди и
на финансијску сферу у целини. То се видно исказује у развијеним земљама тржишне економије,
мада су и у земљама које су у тзв. транзицији банкарство и кредит главни ослонац функционисања и
реструктуирања финансијске и привредне структуре.
6
Новац и кредит представљају битне чиниоце
континуитета репродукције и због тога банке имају посебно место и улогу, јер су специјализоване
1
Марко Иваниш,
Основи финансија
, Универзитет Сингидунум, Београд, 2006., страна 15.
2
М. Иваниш, опет цитирано, страна 27-28.
3
М. Иваниш, опет цитирано, страна 174.
4
А.Страњак, Т. Јовановски, И. Даутбашић, Х. Коњихоџић,
Монетарне финансије и монетарно право
, Свјетлост, Сарајево,
1981., страна 54.
5
Мирољуб Хаџић,
Банкарство
, Универзитет Сингидунум, Београд, 2010., страна 5-7.
6
Војин Бјелица,
Банкарство, теорија и пракса
, Економски факултет Нови Сад, Нови Сад, 2001., страна 6-10.
