1. Koji su nekreditni plasmani banaka?
Najznačajniji nekrditni plasmani banaka su oni u razne hov na fin.tržištu. Plasmani u hov imaju
dva osnovna motiva:
-Povećanje profitabilnosti
– ulaganja u srednjoročne i dugoročne hov
-Formiranje sekundarne rezerve likvidnosti
– ulaganja u kratkoročne hov
Specifičan oblik nekreditnih plasmana su: poslovi izdavanja bankarskih garancija, poslovi
avaliranja i akceptiranja
2. Šta je tržište novca i koji su njegovi osnovni instrumenti
Novčano tržište
je tržište na kome se traže i nude kratkoročna novčana sredstva i ono predstavlja
ukupnost novčanih transakcija u okviru jedne nacionalne ekonomije iz osnova ponude i tražnje
kratkoročnih slobodnih novčanih sredstava izraženih u različitim vidovima bilateralnih i
multilateralnih fin.instrumenata. U savremenim tržišnim privredama, pojam tržišta obuhvata
pojam nacionalnog i internacionalnog tržišta novca, odnosno novčanih transakcija na njemu.
Osnovni instrumenti ovog tržišta su: kratkoročne državne obveznice, blagajnički zapisi
komercijalnih banaka i CB, depozitni certifikati, bankarski i komercijalni zapisi.
3. Šta je tržište kapitala i koji su njegovi osnovni instrumenti
Tržište kapitala
predstavlja specijalizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim
sredstvima – kapitalom i dugoročnim hov, odnosno vrednosnim papirima i onim
fin.instrumentima čiji je rok dospeća duži od jedne godine. Osnovni instrumenti ovog tržišta su:
obveznice, akcije i druge dugoročne hov.
Obveznice spadaju u kategoriju HOV instrumenata duga i odrazavaju kreditne,tj. Duznicko-
poverilacke odnose. Mogu se def. Kao HOV koje svom vlasniku garantuju isplatu glavnice i
kamate po unapred utvrdjenom redosledu u odredjenom vremenskom periodu.
4. Koje vrste obveznica postoje
-Državne obveznice
– izdaje i garantuje savezna država-vlada. Cilj emisije ovih obveznica je
obezbeđivanje pokrića deficita u investicionom i razvojnom delu državnog budžeta iz koga se
finansira infrastruktura i drugi projekti razvojnog karaktera.
-Korporativne obveznice
– emituju ih velike i finansijski jake korporacije i akcionarska društva.
-Hipotekarne obveznice
– su obveznice kod kojih se prilikom njihove emisije stavlja hipoteka na
imovinu emitenata. Ukoliko emitent u roku ne izmiri svoju obvavezu po emitovanim
obveznicama, investitor će je naplatiti prodajom nekretnina na koje je stavljen ahipoteka.
-Evroobveznice
– su obveznice koje se istovremeno prodaju u više zemalja, posredstvom
međunarodnog sindikata banaka – potpisnica i veoma su efikasan način prikupljanja sredstava na
međunarodnom tržištu kapitala uz angažovanje banaka i fin.posrednika iz više zemalja.
-Ostale obveznice:
o
Srednjoročne
o
Osigurane i neosigurane
o
Založne
o
Certigikati o opremi
o
Obveznice bez kupona
o
Obveznice sa indeksiranom kamatom i obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom
o
Obveznice bez dospeća – konsoli
o
Samuraj, Jenki, Rembrant, Buldog obveznice
o
Obveznice sa varantom
o
Obveznice sa pravom opcije
o
Obveznice sa pravom učešča u dobiti
o
Prihodne obveznice
o
Lyon
5. Šta su obične akcije, a šta preferencijalne akcije
Obične akcije
su akcije bez posebnih pogodnosti za njihovog vlasnika i jedina klasa akcija sa
pravom glasa, zbog varijabilnosti prihoda smatraju se najrizičnijim hov.
Preferencijalne akcije
su akcije koje svom vlasniku garantuju određeni godišnji prihod, one ne donose pravo glasa, ali
se može predvideti njihova zamenljivost u obične akcije. Velika pogodnost je prioritet pri isplati
u odnosu na obične akcije.
6. koji su najznacajniji nekreditni plasmani banaka pored plasmana u finansijske
instrumente trzista novca i kapitala?
Bankarske garancije
Bankarska garancija predstavlja poseban instrument koji izdaje banka radi osiguranja placanja i
radi izvrsenja ugovornih obaveza u roku i na nacin kako je to u ugovoru predvidjeno.
Bankarska garancija po svom sadrzaju i obavezi predvidja da ce komitent banke izmiriti sve
preuzete obaveze navedene u ugovoru prema korisniku garancija, a ukoliko on to ne ucini u
roku, takvu obavezu izvrsava banka.
Kod bankarskih garancija, njenog koriscenja i izdavanja se pojavljuje vise lica:
• nalogodavac garancije (duznik)
• izdavalac garancije (banka garant)
• posrednik u garantovanju (banka)
• izdavalac supergarancije (konfirmirajuca banka, tj. banka supergarant).
Izdate garancije od banke mogu biti:
• platezne
• cinidbene.
Prema nacinu izvrsenja obaveza, garancije mogu biti
obicne,solidarne,neposredne posredne,
notificirane(nepotvrdjene),konfirmirajuce, bezuslovne i uslovne,nostro,loro,super-garaccije.
Akceptni kredit i aval
Akcept i aval predstavljaju oblik jemstva koje banka daje kao garant po osnovi izdatih
vrednosnih papira (menica) koje je emitovao komitent banke. Akcept kao jemstvo ima jacu
obligaciju za banku, jer je bank-akceptant duzna da na prvi poziv imaoca akceptirane hartije
izvrsi isplatu kao prvi duznik, a da se naknadno regresira od svog duznika.
Kod datog avala, primarnu obavezu za isplatu po dospeloj menici ima izdavalac te hartije, a tek
ako poverilac nije u mogucnosti da naplati od duznika svoje potrazivanje, tu obavezu isplacuje
banka, na osnovu datog avala.
Poslovi akceptiranja i avaliranja, koji su sve cesci u praxi banaka, angazuju na odredjeni nacin
kreditni potencijal banke.
1. Koji su uslužni bankarski poslovi
Uslužni bankarski poslovi su specifični poslovi koji nemaju karakter ni aktivnih ni pasivnih
bankarskih poslova, već su neutralni sa aspekta banke, a u funkciji su operativnog poslovanja i
ostvarivanja prihoda po sosnovu pružanja jednog broja usluga komitentima. U ovu vrstu
bankarskih poslova spadaju:
