BANKARSTVO – Prvi deo ispita
1. KARAKTERISTIKE NOVČANIH I NENOVČANIH DEPOZITA
Ugovor o novčanom depozitu predstavlja bankarski posao kojim se obavezuje deponent da će kod banke položiti novčani
iznos sa kojim banka može raspolagati, uz obavezu da isti vrati prema uslovima zaključenog ugovora. Obaveza deponenta
prema ugovoru je da depozitaru (banci) položi ugovoreni iznos, u ugovoreno vreme. Obaveza deponenta jeste da otkloni
dugovni saldo ako se pojavi na računu depozita.
Obaveza banke kao depozitara jeste, da drži deponovana sredstva na računu svog deponenta i predstavlja njegovog
dužnika. Prioritenta obaveza banke kao depozitara u odnosu na svog deponenta jeste, da u granicama raspoloživih
sredstava vrši isplate sa računa depozita, po nalogu svog deponenta ili nekog drugog ovlašćenog lica. Banka je dužna da,
u korist i na teret otvorenog depozitnog računa evidentira sva potraživanja i dugovanja koja proizilaze iz poslovnih odnosa
sa deponentom. Obaveza banke kao depozitara jeste, da izveštava deponenta i to mesečno, tromesečno, šestomesečno,
devetomesečno i godišnje o stanju na njegovom računu. Obaveza je banke kao depozitara, da za iznos deponovanih
novčanih sredstava plaća deponovanu ugovorenu kamatu.
Opredeljenja većine preduzeća idu u pravcu:
Umanjenja pozitivnog salda na poslovnom računu
Kreditnog zaduženja
Prevazilaženja nelikvidnosti povlačenjem novih kredita.
Za svaku banku je od posebne važnosti stanje depozita njenih klijenata bez obzira o kojim se oblicima depozita radilo, jer
oni predstavljaju značajan izvor sredstava.
Interes banke da ide u pravcu usmeravanja dnevnih likvidnih plaćanja između deponenata banke, jer se na taj način
zadržava ukupni depozit banke. Promene samo nastaju kod deponenata, jer samo jedan deponent povećava dugovni saldo
a drugi deponent povećava potražni saldo. Ukoliko je reč o prvom slučaju (da plaćanja idu van sistema banke), to
predstavlja odliv depozita za banku. Ukoliko prodaja i naplata ide van sistema banke (plaćanja vrše deponenti drugih
banaka), to predstavlja priliv za banku i uvećava njen depozitni račun.
Bankarski novčani depoziti se mogu prema ročnosti podeliti na:
1. Kratkoročne depozite
– obuhvataju:
a. Depozitni novac
b. Depozite po viđenju u devizama
c. Ostale depozite po viđenju
d. Ograničene depozite
e. Oročene depozite u dinarima i devizama do jedne godine
f. Oročene depozite u dinarima i devizama preko jedne godine.
2. Dugoročne depozite
– obuhvataju:
a. Dugoročne depozite u dinarima
b. Dugoročne depozite u devizama
c. Depozite za stambeno-komunalnu izgradnju.
Za domicilnu bankarsku praksu je karakteristično, da dinarski depoziti mogu biti ugovoreni uz primenu ili bez primene
valutne klauzule. Dinarski depoziti uz primenu valutne klauzule su depoziti čija se vrednost ugovara u devizama, a plativi
su u dinarskoj protivvrednosti računato po tržišnom kursu za devize važećem na dan izvršenja transakcije.
Ugovor o bankarskom nenovčanom depozitu predstavlja ugovor preko koga deponent stavlja na čuvanje određene
pokretne stvari u banku i plaća određenu naknadu, a banka se obavezuje da će primljene stvari čuvati s pažnjom „dobrog
privrednika“ i da će ih staviti na raspolaganje deponentu saglasni uslovima ugovora. Najčešće se u praksi kao nenovčani
depoziti pojavljuju: umetnički predmeti, dragocenosti, dokumenti, HoV i sl.
2. DEPOZITI PO VIĐENJU I OROČENI DEPOZITI
Depoziti po viđenju
predstavljaju najstariji oblik ulaganja sredstava u banke. Depoziti po viđenju predstavljaju oblik
kratkoročno deponovanih sredstava kod banaka sa neograničenim pravom raspolaganja i po roku i po njihovom obimu.
Depoziti po viđenju su u funkciji bezgotovinskog plaćanja, te se zbog toga često nazivaju: knjigovodstvenim novcem,
žiralnim novcem i skriptualnim novcem.
Depoziti po viđenju direktno učestvuju u procesu multiplikacije, pa se preko njih (inicijalne mase) stvara novac i novi
depozit po viđenju. Na osnovu depozita po viđenju je moguće od strane menadžmenta banke odrediti indikatore
likvidnosti, brzinu opticaja novca, kao i stepen zaduženosti banke.
Depoziti po viđenju su pod posebnom kontrolom monetarnih institucija. Kontrola se sprovodi primenom:
Stope obavezne rezerve na depozite po viđenju
Stope specijalnih rezervi
Limita kratkoročnih kredita
Ročne transformacije kratkoročnih izvora u dugoročne plasmane i sl.
Inicijalni porast depozita po viđenju postoji zbog:
1. Priliva novčanih sredstava po osnovu kredita ili drugih oblika emisije od strane centralne banke
2. Promene stope obavezne rezerve (smanjenja)
3. Prelivanje depozita banaka i gotovog novca kod stanovništva (u korist depozita banaka).
U cilju privlačenja novih depozita po viđenju, banke su u poziciji da na njih plaćaju
stimulativne kamate
, koje su po visini
ispod kamatnih stopa na kreditne plasmane. Razlika između navedenih kamatnih stopa naziva se kamatnom maržom
banke.
Svako smanjenje stope obavzene rezerve i smanjenje stope transakcionih troškova banke, stvara se mogućnost porasta
kamatne stope na depozite i obrnuto. Strategija razvoja banke treba da počiva na sopstvenim dugoročnim izvorima
(akcijskom kapitalu), koji su bezkamatni.
Oročeni depoziti
predstavljaju dugoročna potraživanja banaka prema njihovim deponentima. Oročeni depoziti nose
znatno veću kamatu. Korišćenjem ovih depozita banke se osećaju sigurnije i imaju realnu mogućnost da u dužem
vremenskom periodu usaglase svoj kreditni potencijal sa mogućim disponiranjem izvora sredstava. Oročeni (investicioni)
depoziti imaju manju stopu obavzne rezerve i stvaraju manji operativni trošak držanja depozita.
Analiza učešća oročenih depozita u strukturi bilansa banke može se izvesti na osnovu odnosa između:
Oročenih depozita i depozita po viđenju
Oročenih depozita i ukupnih depozita banke.
Svako povećanje stope oročenih depozita ima kao krajnji efekat povećanje stabilnosti banke i obrnuto.
Oročeni depoziti mogu biti u obliku:
1. Štednih depozita
– Pojavljuju se u obliku: štednih obveznica, štednih certifikata i institucionalnih certifikata. Oni
se ne mogu prenositi i realizovati pre ugovorenog roka.
2. Depozitnih certifikata
– Depozitni certifikati se emituju od strane „velikih“ banaka, kupuju ih „velike“ korporacije
i mogu se prenositi i povlačiti pre roka njihovog dospeća.
3. Depozita na otvorenom tržištu
– Ovi depoziti nemaju tačno utvrđen rok dospeća i mogu se povući sa tržišta.
Ovakav oblik depozita prisutan je u slučajevima, kada klijenti banke žele da koriste (povuku) kreditnu liniju.
Oročeni depoziti imaju poseban značaj u formiranju finansijskog potencijala banke. Njihov uticaj je značajan u procesu
multiplikacije depozita po viđenju, formiranja ukupnih depozita i kredita banke. Oročeni depoziti se ukamaćuju po višim
kamatnim stopama, uz primenu višestruko niže stope obavezne rezerve. Oročeni depoziti banke rastu samo ako je
nominalna kamatna stopa iznad stope inflacije i ukoliko je limitirana dotična kamatna stopa.
Efikasno kreiranje depozitnog potencijala banke podrazumeva pravovremeni izbor strateške poruke upućene širem ili
užem krugu potencijalnih klijenata banke. Menadžment banke greši kada smatra da može efikasno kreirati depozitni
potencijal samo na osnovu stimulativne pasivne kamate.
5. MODELI ZAŠTITE (OSIGURANJA) DEPOZITA BANKE
Potreba zaštite bankarskog depozita prouzrokovana je nestabilnom situacijom na nacionalnom i na svetskom finansijskom
tržištu. Svaki sistem osiguranja depozita ima dva cilja:
1. Da doprinese stabilnosti ukupnog finansijskog sistema zemlje
2. Da pruži zaštitu građanima, čiji depoziti predstavljaju značajan izvor sredstava u banci.
Za SAD je karakteristično da se banke „zatvaraju“ petkom, a deponenti se isplaćuju ponedeljkom, tako da oni finansijski i
ne osećaju da je njihova banka u međuvremenu bankrotirala. Kod njih se fond za osiguranje depozita obnavlja iz imovine
banaka koje nisu bankrotirale. U SAD se isplaćuju klijenti banke koji nisu ni osigurali svoje depozite. Benke to čine, kada
žele postići stabilnost u štednju „sitnih“ štediša.
Osiguranje depozita može biti: obavezno i dobrovoljno. Uvek je bolje da je osiguranje depozita obavezno jer se tada veći
broj banaka uključuje u tu aktivnost.
Da bi međubankarski fond za osiguranje depozita mogao uredno izmirivati svoje obaveze, nije dovoljno da se obezbede
sredstva samo za početak rada fonda, već je neophodno da banke, članovi fonda, kontinuirano uplaćuju premiju
osiguranja. Isplata depozita, u slučaju likvidacije banke, kreće se najviše do 5000 evra po deponentu u jednoj banci.
Depoziti u međubankarskom fondu mogu biti zaštićeni celoviti ili delimično. Ako su depoziti zaštićeni celovito, vraća se
poverenje u bankarski sistem zemlje. Delimična zaštita depozita unosi stepen nesigurnosti među klijente banke. Kakva će
biti zaštita depoztia zavisi od: veličine depozita, vrste depozita i ročne strukture depozita.
U zavisnosti od intervencije međubankarski fond može biti formiran:
1.
Unapred
(„ex-ante“) – Ako je intervencija „ex-ante“, to znači da se fond osiguranja planira i puni unapred u
određenom vremenskom periodu. Sa fondom obično upravlja posebna institucija koja nosi naziv Agencija.
Zadatak fonda je da interveniše kod banaka od kojih je prisutna trenutna kriza likvidnosti. To se obavlja na način,
da se automatski refinansira dotična banka kako se trenutna nelikvidnost ne bi pretvorila u trajnu likvidnost.
2.
Unazad
(„ex-post“) – Ako je intervencija „ex-post“, ne formiraju se fondovska sredstva unapred, već se
obezbeđuju likvidna sredstva za isplatu osigurane štete po posebnom pozivu.
Kod osiguranja depozita prisutna je dilema: da li primeniti linearnu ili diferenciranu premiju!?
Značajan element u postupku šire primene institucije osiguranja depozita odnosi se na javnost informacija.
Osigurani depoziti se obično isplaćuju u veoma kratkom vremenu od nekoliko dana pa najduže do 60 dana od dana stečaja
banke.
6. DOMICILNA ZAKONSKA REGULATIVA O OSIGURANJU DEPOZITA BANAKA
Osigurani depozit je ustvari depozit fizičkog lica koji osigurava Agencija za osiguranje depozita.
Depozit ne mogu osigurati:
1. Fizička lica koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti
2. Direktori, članovi upravnog odbora ili nadzornog odbora banke
3. Akcionari banke
4. Članovi porodice direktora, članovi upravnog i nadzornog odbora banke
5. Depoziti nastali kao posledica „pranja“ novca.
Prema zakonskim propisima banka je u obavezi da depozite fizičkig lica osigura kod Agencije za osiguranje depozita.
Filijale stranih banaka (na teritoriji RS) imaju obavezu da osiguraju depozit fizičkih lica kod Agencije na osnovu odluke
NBS. Osigurani iznos depozita je do 50.000 evra dinarske protivvrednosti po deponentu. Garant osiguranog depozita do
visine propisane zakonom jeste RS.
