Visoka poslovna škola strukovnih studija
Leskovac
SEMINARSKI RAD
Predmet: Menađment rizika
Tema: Banke i njihove regulative
Mentor:
Student:
XXXXXXXXXX
XXXXXXXXXXXX
Smer:XXXXXXX
Br.indeksa: XXXXXX
Leskovac, 2011 god.
Banke i njihove regulative, istraživačke laboratorije
menadžmenta rizika?
U ovom poglavlju se govori o korporativnom menadžmentu tržišnih
rizika i o specijalnim slučajevima menadžmenta rizika banaka i
regulativom, delom zato što su vrlo važni sami po sebi i delom zato što su
tehnike menadžmenta rizika banaka imale veliki uticaj na opšti svetski
finansijski menadžment rizika.
Mora se razmotriti kako su strukturalne promene finansijskog
tržišta, uključujući internacionalizaciju bankarstva i dramatični porast
derivata, dovele do ključnog dela postojanja internacionalne bankarske
regulative, 1988. sporazumom u Bazelu i njegovim Amandmanom 1996.
godine. Takođe, ispitati novi bazelski sporazum kapitala, poznatiji kao
Bazel 2, koji je završen 06.2004. i koji je zamenio sporazum iz 1988. krajem
2007
1
. Plan je da neke banke implementiraju novi Amandman paralelno sa
postojećim regulativama, takozvanom paralelnom primenom, od kraja
2005. ili kraja 2006. u zavisnosti od ratifikacije. Banke su veoma svesne da
nova pravila zahtevaju od njih da prikupe značajan broj novih podataka o
riziku i uvođenje velikog broja novih sistema i pristupa.
Mnogi aspekti Bazela II ostaju sporni. Ali nema sumnje da će se
pitanja o menadžmentu tržišta rizika povećavati, kao i sama pravila, koja
će dokazati ogromni uticaj na industriju menadžmenta rizika. Bazel II je
stimulisao razmišljanje o regulativama finansijskih institucija koje nisu
banalne. Npr. Komisija za hartije od vrednosti i njihovu zamenu (SEC) u
Sjedinjenim Američkim Državama usvojila je Bazel II, što će omogućiti
firmama hartija od vrednosti da zakorače u novi regulatorni sistem. Dalje,
industrija osiguravajućih društava je trenutno u potrazi za složenijim
regulatornim standardima kapitala.
1
Bazelski komitet za bankarsku superviziju, Međunarodna konvergencija za kapitalna
merenja i standarde kapitala, (Bazelski komitet za bankarsku superviziju, jun 2004.).
sprečeno. Osnovna pretnja je da banke deluju kao neka vrsta prenosnog
pojasa kojim se zastoji u finansijskom sektoru brzo šire na ekonomiju.
POKUŠAJ STANDARDIZACIJE KAPITALNOG MENADŽMENTA BANKE
Pre implementacije bazelskog sporazuma 1988. i 1992. godine,
kapital banke je u nekim zemljama bio regulisan nametanjem standarda
jedinstvenog minimalnog regulatornog kapitala. To je bilo primenjivano u
bankama bez obzira na njihove profile individualnog rizika. Netačne
pozicije bilansa stanja i obaveze svake banke su jednostavno ignorisani.
Međutim, od sredine 1980. godina, Banka Engleske i Federal Reserve
Board postali su sve više zabrinuti zbog rastućih izloženosti banaka van
bilansa potraživanja, zajedno sa problemom kredita zemljalja trećeg sveta.
U isto vreme, regulatori u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim
Državama bili su pod pritiskom međunarodnih banaka sa sedištem u te
dve zemlje. Banke su se žalile na nelojalnom konkurencijom stranih
banaka, posebno onih iz Japana i Dalekog istoka, za koje su važili mnogo
blaži propisi i nisu bili predmet formalnog uslova kapitala.
Odgovor Engleske banke i Federal Reserve Board je, pre svega, bio
da ojačaju bazu kapitala komercijalnih banaka zahtevaom da izdvoje više
kapitala za rizične aktinosti. Kada su sagledali pitanja kapitala, predložili
su da promene pristup i da zahtevaju više kapitala nego pre: najmanje 8%
u situacijama koje su procenjene kao rizične. Pored toga, regulatori su
predložili pretvaranje svake stavke koja se ne nalazi u bilansu stanja u
ekvivalent koji odgovara stavkama koje se nalaze na bilansu stanja, tako da
se kapital može proceniti prema izvedenim pozicijama.
Drugo, regulatori su pokušali da stvore “ravan teren za igru”. Oni su
predložili da sve međunarodne banke usvoje isti standard kapitala i istu
proceduru. Federal Reserve Board–u i banci Engleske dodeljen je
Međunarodnim Bazelskim komitetom posao proučavanja pozicija banaka
širom sveta, planiranja detalja predloga i predlaganje niza zajedničkih
postupaka u cilju regulisanja.
Bazelski komitet za bankarski nadzor (Bazelski komitet) stvoren je
kao najbliža stvar međunarodne bankarske industrije i kao međunarodni
regulator, mada je stvarno više od koordinatora nacionalnih regulatora od
vlasti u sopstvenom pravu. Stariji zvaničnici Centralne banke i nadzornih
nadređenih iz G–10 kao zvaničnici iz Švajcarske i Luksemburga. (G–10 je
sastavljen od Belgije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana,
Holandije, Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih država). Bazelski
komitet se sastaje 4 puta godišnje, uglavnom u Bazelu, Švajcarska, pod
pokroviteljstvu Međunarodne banke za namirenja.
Namera Bazelskog komiteta bila je da njeni privremeni predlozi
trebaju biti prihvaćeni, testirani i kasnije popravljeni u skladu sa
nagomilanim iskustvom. Dakle, priča o regulisanju banke od 1980. godina
bila je jedan od tekućih dijaloga između Bazelskog Komiteta i
komercijalnih banaka širom sveta, sa aktivnim učešćem lokanih centralnih
banaka i lokalnih kontrola banaka.
Nekoliko profesionalaca bankarske industrije smatraju da su sistemi
predloženi (ili nametnuti) od strane Bazelskog komiteta, u svakom pogledu,
savremeni. Ipak, uloga Bazelskog Komiteta u primoravanju banaka na
odgovarajućim količinskim rizicima, procenjenim vrednosnim i
kontrolnim rizicima u toku poslednje dve decenije se pokazala
neprocenjivom.
Prvi rezultati ovih postupaka bili su Bazelski sporazum iz 1988. i
njegove kasnije promene (amandmani).
Bazelski sporazum iz 1988.
1988. Bazelski sporazum zvan i Sporazum ili Bazel I, ustanovio je
međunarodni minimum kapitalnih smernica tako da kapitalni zahtevi
povezanih banaka na njihovim kreditinim poslovnicama, podeljenih u
široke klase ili grupisanja sličnih tipova pozajmica kao što su OECD banke,
one koje ne pripadaju OECD bankama i udruženim pozajmiocima. Svaki tip
pozajmioca je tad povezan sa posebnim kapitalnim zahtevima.
Sporazum je stvoren u nameri da povisi kapitalne koeficijente koji su
opšte prihvaćeni kao preniski, i da uskladi minimalne kapitalne
koeficijente za banke u svim većim nadležnostima širom sveta. S njom se
usaglasio (sporazum) za rizike kredita zato što su kreditni rizici tada
doživljavani kao vodeći faktor rizika u bankarstvu. Kao standard,
usaglašen je Sporazum iz 1988. i bio je iznenađujuće uspešan i sada je već
prihvaćen u nekom obliku u više od 100 zemalja.
Iako je bankarska industrija sada osmislila novi regulacioni delokrug
koji će obnoviti Sporazum iz 1988., sporazum je prešao dug put od
staromodnog. Novi Bazel II propisa neće zameniti sporazum iz 1988. negde
do kraja 2007. i nije određeno kako će u potpunosti oni biti prihvaćeni u
narodnim propisima širom sveta.
udruženih pozajmica i 4% neosigurane hipoteke) kao regulatori kapitala
protiv podrazumevanog.
U odrešivanju „Cooke“, neophodno je razmotriti oba: balansne
hartije i posebne nebalansne hartije. Balansne hartije imaju obračunat
rizik od 0% za gotovinu, kreditne dogovore sa rokom manjim od godinu
dana, i OECD državna osiguranja do 100% za udružene veze ili određene
druge stavke. Vanbalansne hartije su najpre izražene kao ekvivalent
kridita, i one su odgovarajuće obračunate od rizika sa strane.
Tabela 3–1 daće punu listu obračunatih kapitalnih rizika u
imovinskoj kategoriji, a tabela 3–2 pokazuje obračun koji pkazuje krditne
ekvivalentne po tipu konkurencije (WCE).
Očigledna je nestalnost između tabele 3–1 i tabele 3–2, jer je
obračunat rizik udružene imovine vezane za vanbilansne hartije
sredstava, polovina onog što je zahtevano za balansne hartije imovine.
Sporazumski koeficijenti za ovu asimetriju su visokog kvaliteta za ona
udruženja koja učestvuju na tržištu van bilanskih hartija. Istina je da je
bilo vremena kada su finansijski najsofisticiranije korporacije koje su ušle
u svet derivata, ali to više nije slučaj.
Tabela 3–1
Rizični kapital težine širokog bilansa imovine
Rizik težine (%)
Sredstva kategorije
0
Gotovina i zlatne poluge, potraživanje od OECD–a
vlada, kao što su javni obveznici, ili osigurane
stambene hipoteke.
20
Potraživanje od banaka OECD–a i OECD–a u javnom
sektoru što je subjektu kao hartije od vrednosti izdate
od strane američkih vladinih agencija ili potraživanja
od opština.
50
Neosigurane stambene hipoteke.
100
Sve ostale tužbe, kao što su koorporativne obveznice i
dug manje razvijenih država, banka OECD–a kapital
naplaćen kroz, realne nekretnine, prostorije,
